Институт за истраживање српских страдања у XX веку

25. 12. 2012. 01:04h | Ђ. Баровић - Вести

У Фочи је пре неколико дана обележено 20 година од монструозног злочина у Горњој Јошаници, када су, 19. децембра 1992. године, на Светог Николу, муслиманске снаге убиле 56 српских цивила. Напад на 18 српских села Јошанице извели су припадници Прве дринске бригаде Армије БиХ, под командом официра Заима Имамовића, а за овај злочин још нико није одговарао.

Срамно прекрајање историје: Миливоје Иванишевић

Директор Института за истраживање српских страдања у 20. веку, Миливоје Иванишевић каже за "Вести" да се не би зачудио да се и ова акција налази у некој монографији која ратне злочине велича као бравурозне победе Армије БиХ.

- Да бих дошао до битних, али уз то и довољно поузданих, чињеница о ратном путу и, посебно, победама јединица Армије БиХ прегледао сам више десетина различитих публикација које су ми биле на располагању. Невероватно је да су се муслимани у свакој од њих отворено хвалили "победама" које су још тада означене за ратни злочин: почев од напада на колону ЈНА код Тузле до напада на село Кравице. У већини тих књига, брутална убиства цивила и рушење њихових домова је означено великом победом у ослобођењу Босне, мада су нападнути Срби такође били део те државе - каже Иванишевић.

У есеју који је недавно објавио, "Све муслиманске победе", Иванишевић се највише позабавио књигом "Монографија Другог корпуса Армије Босне и Херцеговине".

Напад на колону ЈНА, 15. маја 1992. године, код Тузле, води се као једна од првих успешних акција овог Корпуса, мада је у њој хладнокрвно убијено најмање 83 голобрадих регрута који су се повлачили из касарне.

- У овој монографији, припадници Другог корпуса се хвале да како су непријатеља сачекали прикривени и маскирани чак у женску одећу. Димије су биле доказ њихове ратне мудрости и лукавства, а међу "убијеним агресорима" било је највише рођених управо у Босни - каже Иванишевић и додаје да се до данас не зна тачан број убијених и рањених.

- Хасан Ефендић, тадашњи командант Штаба ТО БиХ, у својој књизи "Ко је бранио Босну" тврди да је убијено 160 и рањено око 200 војника, али се сумња да је тада страдало много више људи - објашњава директор Института.

У Дубници код Калесије, 25. маја 1992. године, 205. брдска бригада из Калесије је углавном користећи хладно оружје ослободила ово "стратешки важно село", побивши 38 цивила, а оне које није пребацила је у логор у Тузли.

Слично се одиграло и 19. јуна 1992. године у Жељеви код Бановића, кад су припадници 108. витешке моторизоване бригаде Армије БиХ и 210. брдске бригаде Живинице побили пет мештана, а остале одвели у логор који се налазио у запуштеним подрумским просторијама ЖТП "Бановићи".

На списку великих муслиманских победа у рату је и напад на још једно, етнички чисто српско село, Брежане.

Тамо је убијено 30, махом млађих људи, а приликом обдукције је утврђено да су ти људи убијани хладним оружјем или живи спаљивани.

- Срби у овом селу су убијани на истоветан начин оном из Другог светског рата: клањем или паљењем - напомиње наш саговорник и додаје да су у Монографији Другог корпуса до детаља описана и "слична ослобођења" у селима: Кљештани, Буковац, Церик, Аврамовина, Растошница, Јелачићи, Пелемиши...

- Захваљујући толиким успесима 2. корпуса Армије БиХ ослобођено је, или уништено, више стотина српских села и српских насеља, или српских заселака, у мешовитим селима и убијено више од 10.000 мештана српске националности. Број рањених, инвалида или страдалих у логорима још није евидентиран. Право име за све што се тих година догађало у Босни и Херцеговини је - џихад - закључује Миливоје Иванишевић.



http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/279817/Zlocine-slave-kao-pobede