Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Сведочанства arrow Стражари су уринирали у чорбу коју смо јели!
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Стражари су уринирали у чорбу коју смо јели! Штампај Пошаљи
Субота, 15 децембар 2012
Сарајево 06. 12. 2012 | ПРЕС РС

Шокантно - Забрањена сведочења српских логораша (2) - Радојка Пандуревић о страхотама у логору "Силос"

Услови живота у логору "Силос" били су испод сваке нормале. Могао је да уђе ко год је хтео и да убије кога хоће... Свакодневно су одјекивали јауци, крв се лила низ зидове ћелија, а батинања су трајала док жртве не падну у кому. Дневно смо добијали по комадић хлеба и пет-шест кашика киселе чорбе коју нису могле да једу ни животиње, а камоли људи. Касније смо сазнали да су стражари уринирали у чорбу и давали нам да је једемо.

ПРЕЖИВЕЛА ПАКАО Радојка Пандуревић

Стравичан исказ Српкиње Радојке Пандуревић. која је у муслиманском логору "Силос" у Сарајеву провела више од 1.100 дана, међутим, за судије Хашког трибунала није био интересантан и нису хтеле да чују ни реч о томе. Подсетимо, Пандуревићева је крајем прошлог месеца сведочила у процесу против првог председника РС Радована Караџића, али хашке судије су одбациле све делове њеног писаног исказа у коме је навела какве је страхоте преживела, јер су оцениле да то "није релевантно за тачке које се налазе у оптужници".


Хаг баш брига


Она у забрањеном исказу наводи како је заробљена и шта је преживела, а наш лист преноси само најшокантније делове онога пред чим су хашке судије затвориле очи и уши, онемогућавајући јавности да чује стравичне детаље о злочинима над Србима у "мултиетничком" Сарајеву.

Тражила сам да нас стрељају!


Радојка Пандуревић наводи у забрањеном исказу да је у августу 1992. од управника затвора тражила да јој да оловку да њиховим властима напише писмо и захтев да их пострељају, јер више не могу да издрже, али додаје да јој није дозволио.

- У логор је 23. марта 1993. године дошао и генерал Армије БиХ Неџад Ајнаџић у пратњи команданта 109. бригаде Армије БиХ Незира Казића под чијом командом је био и "Силос". Ајнаџић се дерао на затворенике и претио да нико неће изаћи жив - наводи Пандуревићева.

- По мене су дошли у мају 1992. године, а када су ме довели до куће Авдије Субашића, тамо ме је одмах ошамарио Рефик Туфо и назвао четничком курвом. Туфо је био командир полиције у Тарчину и имао је главну реч у убрзаном наоружавању Муслимана заједно са командиром полиције у Пазарићу Наилом Хуићем. Он је био коловођа напада на село Брадину 26. маја 1992. године, када је побијено и заробљено много мештана - наводи Пандуревићева.

После целодневног малтетирања, наводи се даље, "навече око 19 часова су нас одвели у друштвени дом, а потом у логор 'Силос' у Тарчину, где су нас дочекали управник Бећир Хујић и његов заменик Халид Човић који су пре рата радили као васпитачи у Централном затвору у Сарајеву". Почетком јуна, наводи се даље, у логор "Силос" су дошли припадници ХОС-а који су одмах по уласку почели да туку и муче заточене мушкарце, да им гасе цигарете по телима и да их терају да једу опушке, сапун и камење.

- По спрату "Силоса" су се кретали Енвер Дуповац и Авдија Субашић који су показивали кога треба тући. Лазара Крстића су почели да кољу, а после тога су натерали да себи поспе канту фекалија на главу како би изазвао инфекцију. Лекарска помоћ му је пружена тек када се рана уцрвала. Након тог оргијања су ушли у моју ћелију, натерали ме да се скинем нага и да се угризам док ми крв не потече. Претили су да ће ми убити кћерку за коју сам највише страховала, упркос страхотама кроз које сам пролазила - наводи Радојка.

Шокиран и МКЦК


Она наводи да су затвореници умирали од жеђи и глади и каже да су први умрли Богдан Вујевић, Петко Крстић, Обрен Капетина и Васо Шаренац, док је Миленко Милановић убијен у болници у Суходолу, а Здравко Самоуковић је умро од туберкулозе.

- Делегација МКЦК први пут је у "Силос" дошла 26. новембра 1992. године и шеф делегације Марк де Перот је рекао да је посетио стотине логора, али да нигде није видео горе услове. Да би делегација МКЦК дошла у "Силос" морали су да добију дозволу Алије Изетбеговића, тако да је јасно да је све што се дешавало у том логору рађено уз знање и одобрење Алије Изетбеговића и тадашњег муслиманског руководства у Сарајеву - наводи, између осталог, Радојка Пандуревић.

(Комплетно сведочење Радојке Пандуревић и Бранислава Дукића )

Дарко Момић


http://pressrs.ba/sr/vesti/vesti_dana/story/28573/Stra%C5%BEari+su+urinirali+u+%C4%8Dorbu+koju+smo+jeli!.html


AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >