Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Сведочанства arrow Стражари су уринирали у чорбу коју смо јели!
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Стражари су уринирали у чорбу коју смо јели! Штампај Пошаљи
Субота, 15 децембар 2012
Сарајево 06. 12. 2012 | ПРЕС РС

Шокантно - Забрањена сведочења српских логораша (2) - Радојка Пандуревић о страхотама у логору "Силос"

Услови живота у логору "Силос" били су испод сваке нормале. Могао је да уђе ко год је хтео и да убије кога хоће... Свакодневно су одјекивали јауци, крв се лила низ зидове ћелија, а батинања су трајала док жртве не падну у кому. Дневно смо добијали по комадић хлеба и пет-шест кашика киселе чорбе коју нису могле да једу ни животиње, а камоли људи. Касније смо сазнали да су стражари уринирали у чорбу и давали нам да је једемо.

ПРЕЖИВЕЛА ПАКАО Радојка Пандуревић

Стравичан исказ Српкиње Радојке Пандуревић. која је у муслиманском логору "Силос" у Сарајеву провела више од 1.100 дана, међутим, за судије Хашког трибунала није био интересантан и нису хтеле да чују ни реч о томе. Подсетимо, Пандуревићева је крајем прошлог месеца сведочила у процесу против првог председника РС Радована Караџића, али хашке судије су одбациле све делове њеног писаног исказа у коме је навела какве је страхоте преживела, јер су оцениле да то "није релевантно за тачке које се налазе у оптужници".


Хаг баш брига


Она у забрањеном исказу наводи како је заробљена и шта је преживела, а наш лист преноси само најшокантније делове онога пред чим су хашке судије затвориле очи и уши, онемогућавајући јавности да чује стравичне детаље о злочинима над Србима у "мултиетничком" Сарајеву.

Тражила сам да нас стрељају!


Радојка Пандуревић наводи у забрањеном исказу да је у августу 1992. од управника затвора тражила да јој да оловку да њиховим властима напише писмо и захтев да их пострељају, јер више не могу да издрже, али додаје да јој није дозволио.

- У логор је 23. марта 1993. године дошао и генерал Армије БиХ Неџад Ајнаџић у пратњи команданта 109. бригаде Армије БиХ Незира Казића под чијом командом је био и "Силос". Ајнаџић се дерао на затворенике и претио да нико неће изаћи жив - наводи Пандуревићева.

- По мене су дошли у мају 1992. године, а када су ме довели до куће Авдије Субашића, тамо ме је одмах ошамарио Рефик Туфо и назвао четничком курвом. Туфо је био командир полиције у Тарчину и имао је главну реч у убрзаном наоружавању Муслимана заједно са командиром полиције у Пазарићу Наилом Хуићем. Он је био коловођа напада на село Брадину 26. маја 1992. године, када је побијено и заробљено много мештана - наводи Пандуревићева.

После целодневног малтетирања, наводи се даље, "навече око 19 часова су нас одвели у друштвени дом, а потом у логор 'Силос' у Тарчину, где су нас дочекали управник Бећир Хујић и његов заменик Халид Човић који су пре рата радили као васпитачи у Централном затвору у Сарајеву". Почетком јуна, наводи се даље, у логор "Силос" су дошли припадници ХОС-а који су одмах по уласку почели да туку и муче заточене мушкарце, да им гасе цигарете по телима и да их терају да једу опушке, сапун и камење.

- По спрату "Силоса" су се кретали Енвер Дуповац и Авдија Субашић који су показивали кога треба тући. Лазара Крстића су почели да кољу, а после тога су натерали да себи поспе канту фекалија на главу како би изазвао инфекцију. Лекарска помоћ му је пружена тек када се рана уцрвала. Након тог оргијања су ушли у моју ћелију, натерали ме да се скинем нага и да се угризам док ми крв не потече. Претили су да ће ми убити кћерку за коју сам највише страховала, упркос страхотама кроз које сам пролазила - наводи Радојка.

Шокиран и МКЦК


Она наводи да су затвореници умирали од жеђи и глади и каже да су први умрли Богдан Вујевић, Петко Крстић, Обрен Капетина и Васо Шаренац, док је Миленко Милановић убијен у болници у Суходолу, а Здравко Самоуковић је умро од туберкулозе.

- Делегација МКЦК први пут је у "Силос" дошла 26. новембра 1992. године и шеф делегације Марк де Перот је рекао да је посетио стотине логора, али да нигде није видео горе услове. Да би делегација МКЦК дошла у "Силос" морали су да добију дозволу Алије Изетбеговића, тако да је јасно да је све што се дешавало у том логору рађено уз знање и одобрење Алије Изетбеговића и тадашњег муслиманског руководства у Сарајеву - наводи, између осталог, Радојка Пандуревић.

(Комплетно сведочење Радојке Пандуревић и Бранислава Дукића )

Дарко Момић


http://pressrs.ba/sr/vesti/vesti_dana/story/28573/Stra%C5%BEari+su+urinirali+u+%C4%8Dorbu+koju+smo+jeli!.html


AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >