| Хаг не занима што су слали робијаша да ме силује?! |
|
|
| Субота, 08 децембар 2012 | |
|
Бањалука 05.12. 2012 | ПРЕС РС
ЕКСКЛУЗИВНО - ЗАБРАЊЕНА СВЕДОЧЕЊА СРПСКИХ ЛОГОРАША - БРАНИСЛАВ ДУКИЋ ОТКРИВА ШТА ТРИБУНАЛ НИЈЕ ХТЕО ДА ЧУЈЕ Хашки трибунал је своју антисрпску природу на најодвратнији начин доказао крајем прошлог месеца, када је председнику Савеза логораша РС Браниславу Дукићу и бившој логорашици Радојки Пандуревић забранио да говоре о страдању и голготи кроз коју су прошли током рата у муслиманским логорима у Сарајеву. Пресс РС ексклузивно преноси забрањену истину о страхотама за које трибунал неће да чује, да крвницима и мучитељима, које је опрао од сваке одговорности, не би угрозио ореол "светаца" додељен бесрамним пресудама Теодора Мерона и осталих хашких "кадија". Председник Савеза логораша РС Бранислав Дукић каже да је током тамновања био изложен мучењу нечувеном за крај 20. века. Дукић тврди да су муслимански мучитељи у Сарајеву ишли толико далеко да су у логор чак послали и робијаша да га силује!
Хаг је, међутим, његово сведочење у суђењу против Радована Караџића одбацио као "нерелевантно", иако је он на почетку писаног исказа навео да "није дошао пред трибунал да брани Радована Караџића, већ да каже истину о Сарајеву, у коме је било 126 логора за Србе" и приложи документацију о 536 логора у Федерацији БиХ, 222 логора у Хрватској и 21 у Словенији.
Дукић каже да је ухапшен 18. априла 1992. Тада су му у стан упала четворица припадника тзв. Патриотске лиге и "Зелених беретки". Међу њима је био и Исмет Агић, звани Миш, за кога каже да је био ометен у развоју и физички радник у "Фамосу". - Одвели су ме у Основну школу "Алекса Шантић" и затворили под изговором да имам пушку, а ја сам имао ловачку пушку. За њу сам имао уредну дозволу. Током ноћи, у школу је доведено око педесетак Срба. Међу онима који су их доводили по грубости су се истицала двојица. Звали су их Цико и Тркач. Те ноћи је убијен Ратко Стјепановић, који је био технолог у "Фамосу" - наводи Дукић. Он истиче да су га сутрадан пустили. Међутим, убрзо је мобилисан у тзв. радни вод, у ком је скупљао смеће, чистио улице, канализацију, цепао и истоварао дрва... - Одводили су нас и на положаје бошњачке Армије БиХ, где смо копали ровове, траншее и заклоне. Због понижења која смо трпели одлучили смо да покушамо бег преко Игмана. У бекство смо кренули 9. септембра 1994. године, али су на Игману ухапсили 156 Срба. Међу њима сам био и ја. Оно што смо потом доживели и шта су нам радили, мислим да не би радила ни Хитлерова нацистичка војска. Та ноћ је била паклена. Целе ноћи одјекивали су јауци - стоји у Дукићевом исказу. После два месеца мучења у логору-затвору у стамбеној згради у Улици Игманског партизанског батаљона, Дукић је пребачен у логор у касарни "Виктор Бубањ". Да парадокс буде већи, у тај логор је после рата смештен Суд БиХ, који је одавно познат као "мали Хаг", пошто се и у њему суди углавном Србима. Дукић: Машовић је тражио да нас побију за размену!Бранислав Дукић тврди да су батинања у касарни "Виктор Бубањ" била свакодневна и да су у ћелије у којима је било простора за једног човека гурали по 17 логораша. - Било је и војних лица, а сећам се једног пуковника који је ухваћен у "Шибици" у Пофалићима. Он је одведен у подрум касарне и више се никада није вратио у ћелију. Пре саслушања, у касарну је дошао Амор Машовић и рекао: "Ово до сутра све побити и стрпати у најлон кесе да их разменим" - наводи Дукић. - Приликом спровођења у "Виктор Бубањ" проживели смо праву тортуру и у касарну смо доведени полумртви. Када су увече српски радио и ТВ пренели да смо испремлаћивани и доведени у критичном стању у логор, управник логора Рамиз Подруг је изашао и рекао: "Дукић, резервни војни официр, ради за КОС. Он је успео да јави својима да се налази у касарни и зато га водите у ћелију број један!" За мном је у ћелију ушао Мујо, висок и црн, стар око 30 година... Од батина сам се онесвестио. Када ме је извукао у ходник да дођем к себи, канту воде је на мене просуо Рамиз Делалић Ћело. Потом су ме одвели код неког назовилекара. Он ми је заврнуо кошуљу. Када је видео да сам сав модар и црвен, подсмешљиво је рекао: "Видиш, мој Мирсо, како ћетници једући сланину могу пуно да издрже" - наводи Дукић. Он додаје да је организована и фарса од суђења, на којој су му одрезане две године затвора. Дукић истиче да су њему првом судили под оптужбом да је организовао излазак више од 3.000 Срба из Сарајева и да је "спроводио етничко чишћење". - Пред одлазак у Централни затвор из касарне "Виктор Бубањ" из моје ћелије су извели све логораше, а мене су оставили самог. Натерали су ме да певам "Ој, Алија, ти си наше цвеће, читав ислам за тобом се креће..." Око десет увече су ми у ћелију убацили нагог човека, који је био сав истетовиран. Стражари су му наредили да каже ко је и шта је. Он је рекао: "Ја сам Златко Квасина, највећи предратни криминалац у Сарајеву. Осуђен сам на 18 година затвора и лежао сам девет година на Голом отоку. Пошто тамо нисам знао шта је жена, волим мушкарце и дошао сам вечерас да те силујем." О овом више не желим да причам - наводи Дукић у својој исповести коју хашке судије нису хтеле ни да чују, истичући на крају да је размењен тек 20. јануара 1995. године. (Сутра: Исказ логорашице Радојке Пандуревић. који Хаг није хтео да чује) Дарко Момић http://pressrs.ba/sr/vesti/vesti_dana/story/28471/Hag+ne+zanima+%C5%A1to+su+slali+robija%C5%A1a+da+me+siluje!.html |
| < Претходни | Следећи > |
|---|
