| Донтаело ПОЂИ - Сребреница: како је заиста било (ЦЕО ТЕКСТ) |
|
|
| Субота, 01 децембар 2012 | |
|
Наслов овог чланка сам позајмио из књиге Александра Дорина и Зорана Јовановића, која је објављена 2010. године. Оригиналан наслов је „Srebrenica, wie es wirrklich war“, а књигу су на италијански превели Антје Фореста и Корадо Бертани 2012. године, а издала ју је кућа Замбон. То је књига коју би многи требало да прочитају, укључујући и неке бивше судије, јер се ствари нису десиле баш онако како су неки покушали и још увек покушавају да нам испричају. Манипулисана дезинформација, нарочито у међународним темама, је увек водила главну причу и зато се потпуно слажем са оним што је написано и документовано у овој изузетној књизи. Кад смо већ код изманипулисане дезинформације: да ли се неко сећа „масакра албанских цивила“, којег је починила југословенска (српско-црногорска) војска на Косову? Колико нас су сазнали – тек касније – да се није радило о „цивилима“ већ о борцима ОВК који су погинули у јеку борбе и да шеф посматрача није био нико други до ЦИА агент (?) Вилијам Вокер који је наредио да им се скину униформе и да им се обуку цивилна одела, креирајући тако дуго очекивану прилику за проглашавање рата Југославији?
Све то је једноставно, најбоље речено, одвратно.
Сребреница је мали град који се налази у бившој југословенској републици и садашњој држави Босни и Херцеговини, коју је вештачи креирао НАТО (баш чудно!). То је била енклава на српској територији, у којој су средином и крајем 90-их живели углавном муслимани. Сребреница је била „заштићена зона“, (наизглед) демилитаризована и коју је НАТО војно окупирао (?). Али Сребреница је такође и једна ужасна, крвава и сурова метафора, у којој су одјекивали расизам, фашизам, геноцид, етничко чишћење и масовна силовања; укратко, све етикете које нису биле увек истините у последње две деценије, доказале су своју ефикасност када је у питању обмана јавног мњења. Ова књига, коју опет живо препоручујем, нам показује да се заиста десио масакр, али са једном малом разликом у односу на званичну тезу: жртве масакра су били Срби, са 3280 жртава (за које се зна), од којих су 70% били цивили! Све те особе које су убијене и масакриране између 1992. и 1995. године, имају име и презиме и уредно су записане (www.serb-victims.org ). Онај други масакр, масакр муслимана, има много мрачних страна (откривене су скандалозне лажи око званичне цифре, као и људи који немају никакве везе са Сребреницом). Сем очигледног покушаја да се окриви српска страна уз реконструкцију командног ланца, на нишану је био и југословенски председник Слободан Милошевић. То је наравно било под истрагом, али већ знамо какву моћ има и које методе употребљава ЦИА. „Међународна кривична правда“ је огољена; она друга Сребреница, Сребреница српских жртава, је тотално игнорисана! Истина о Сребреници није питање вере ни интерпретације, већ је питање чињеница, оних чињеница које су, гле чуда!, систематски биле прећутане и цензурисане од стране муслиманских политичара, држава чланица НАТО (баш чудно!) и западних мејнстрим медија. Више се нико не сећа смртоносне „операције Олуја“, извршене 4. августа 1995. године (прочитао сам књигу Ђакома Скотија) током које је хрватска војска, са 150 000 људи, напала територију српске Републике Крајине, заузимајући је и протерујући читаво становништво, које је у бескрајним колонама, напустило своје куће и пребегло у Босну и Србију? То се зове етничко чишћење! Сви ћуте и сви су заборавили? Желимо да причамо о ОВК као о „ослободилачкој војсци Косова“? Војска која није била ништа друго до криминална организација коју су финансирали ЦИА (чудно зар не?) и неколицина Косовара из Швајцарске (то је све документовано), и чије редове су попунили „муслимански борци“ који су били прави ескадрони смрти под командом команданта и криминалца Насера Орића. Званична верзија „Сребренице“ је пропагандна лаж која не постаје истинитија тиме што се непрестано понавља без икаквих доказа. Ова књига показује кроз многобројну документацију, чак и иконографску, да је заиста дошло до масакра, али је то био масакр на штету Срба и коме нико никада није причао. Зашто? Сада је свима очигледно да је признање независности Косова, која је проглашена муњевито брзо (под чијим притисцима?) од стране „наше“ бивше федералне одборнице, Мишелин Калми-Реј, било огромна политичка грешка (једна од многих грешака ове госпође), због које ћемо у будућности трпети последице, па и оне финансијске. Независност Косова нису признале државе као Кина, Русија, Индија, Шпанија, Аргентина и неколицина других… Хвала за апсолутну неспособност која је показана и овом приликом, као и за прикривање праве истине. Донатело ПОЂИ, бивши члан Великог Већа Превод са италијанског: Светлана МАКСОВИЋ Извор: http://www.ticinolibero.ch/?p=116906 http://facebookreporter.org/2012/11/28/%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%B0%D0%B5%D0%BB%D0%BE-%D0%BF%D0%BE%D1%92%D0%B8-%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B1%D1%80%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D0%BA%D0%B0%D0%BA%D0%BE-%D1%98%D0%B5-%D0%B7%D0%B0%D0%B8%D1%81/ |
| < Претходни | Следећи > |
|---|
