Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Антоније Ковачевић / Телеграф, фото: Слободан Пикула

Ако мој отац буде осуђен, сви ћемо претрпети велику штету - Хрватска је дала милионе за одбрану генерала, а ми од Србије нисмо добили ни динар - Тадићеви људи су наговарали моју жену да се разведе од мене - Претили су да ће да ми отму сина, то је био врхунац терора


НИЈЕ СВЕ ИЗГУБЉЕНО! Дарко Младић, син хашког оптуженика и генерала Војске Републике Српске Ратка, у ексклузивном интервјуу за Телеграф каже да и даље верује да би његов отац могао да буде ослобођен по пресуди у истом хашком суду који је пре неколико дана ослободио хрватске генерале и тако озваничио прогон преко 250.000 Срба из Републике Српске Крајине.

Он, ипак, додаје да ће то бити немогуће без подршке државе, барем упола онолике колику су имали Готовина и Маркач од Хрватске, покушавајући да својом невиношћу докажу и невиност геноцидне “Олује” и злочиначког Домовинског рата. Дарко Младић сматра да се у Хагу не брани само  његов отац, већ и две преостале српске државе – Србија и Република Српска.

- Ако мој отац буде осуђен, сви ћемо претрпети велику штету. Надам се да ће државни врх Србије коначно увидети да досадашња стратегија у сарадњи са Хашким тринуналом није била добра, што говоре и ове најновије пресуде у Хагу. Онда би неко требало да се замисли и запита да ли је потребно нешто мењати, док још има времена.

 Јесте ли покушали то да им објасните, мислим на државни врх?

- Јесам, али нико није желео ни да ме саслуша. Тражио сам да ме приме, али они, изгледа, немају времена за мене.

 Кога сте тачно звали?

- Са свима које сам знао покушао сам и да контактирам. Тражио сам пријем и код председника и код премијера, преко њихових представника, али ми се после тога нико није јавио.


Хрватска је, чули смо ових дана и званичну цифру, са 35 милиона евра помогла одбрану Готовине и Маркача? Колику сте ви помоћ добили од Србије?

- Никакву. Све Србе који су тамо оптужени оптужиле су, суде им и њихову одбрану финансирају УН, па ви сад извуците логику?! Овде је горе него у оној народној, јер те кадија и тужи и суди и брани. Не желим сад да кажем да људи који бране мога оца не раде добро свој посао, јер ја имам поверење у њих као адвокате и људе. Али то једноставно није довољно. Три адвоката и пратеће особље с једне стране, а са друге стране 22 тужиоца, Бог зна колико истражитеља и огроман материјални ресурс. А на страну то што, када Брамерц дође у Србију, њега приме као да је малтене председник или премијер неке земље, а нико од српских званичника никад није примио адвоката Бранка Лукића који у Хагу брани мог оца и који је, макар правно гледано, у истом рангу као и Серж Брамерц. На обезбеђење Брамерца док борави Србија потроши се више од суме која би била потребна за одбрану било кога од наших људи пред Трибуналом у Хагу. То се зове неравноправност!

 Да ли ћете тражити од нових власти у Србији, као и власти у РС, да вам помогну у одбрани више него што је то био случај досад?

- Ја бих волео и радовао се када би Србија и Република Српска заједно радиле на том питању и преузеле одговорност када је у питању одбрана Ратка Младића. Биће касно када РС прогласе геноцидном творевином, а Србе геноцидним народом.

Помињање РС као геноцидне творевине, барем по ономе што виђамо у медијима, много боли премијера Милорада Додика. Јесте ли с њим разговарали на ову тему ?

- Једном смо се састали, али ништа конкретно није урађено.

Надате ли се да би Трибунал у Хагу, руководећи се ослобађајућом пресудом Готовини и Маркачу, могао да ослободи и вашег оца?

- Ја сматрам да мој отац не би требало уопште да буде у Хагу, а да заиста постоји међународна правда, он би требало да дане своје старости проводи овде у Београду, уз своју породицу, са све заслугама које треба да добије као човек који се несебично борио и жртвовао за своју земљу.

Питао сам вас да ли се надате…

- Наравно да се надам. Никада није све изгубљено. Ако је Хрватска успела у томе да убеди тај суд да није било злочиначког подухвата и да је 250.000 људи побегло из њихове земље из чиста мира, без разлога и притиска, не видим зашто ми не бисмо макар покушали да покажемо и докажемо стварну истину, а не да прихватамо пропаганду наших ратних непријатеља. Србија ће као своју последњу прилику да искористи јавну говорницу по том питању управо у случају који се води против мог оца. Вук Јеремић је заказао расправу о Трибуналу пред Генералном скупштином УН и то је још једна од прилика да Србија покрене нека питања, као што је, на пример: Да ли је оснивање тог суда законито или не према правилима која прописују управо Уједињене нације?


 Командна одговорност, која ће бити кључни аргумент тужилаштва против вашег оца, у случају хрватских генерала није узета у обзир…

- Ја нисам правник ни адвокат, али сам последњих дана слушао многе паметне адвокате – сви они питани о ослобађајућој пресуди имају исти закључак: невероватно је, али могуће да на основу истих чињеница два судска већа донесу тако различите закључке, да једно осуди на високу казну, а друго ослободи. Видећемо како ће те исте ствари растумачити у случају мог оца.

Како коментаришете честитку Веселина Шљиванчанина упућену хрватским генералима у тренутку њиховог ослобађања из притвора у Шевенингену?

- Схватио сам то на тај начин да се Шљиванчанин понео као човек који осећа и осећао је недостатак подршке своје државе, а да му је драго када види да та подршка на другом месту не мањка. Било би нормално да је сваки човек невин док се не докаже супротно, а ми имамо ситуацију у Србији где је Борис Тадић на испраћају мог оца у Хаг њега назвао ратним злочинцем. Шта онда очекујемо од судија у Хагу ако га је председник државе већ осудио. Што је, између осталог, и кривично дело, и за шта смо могли да га тужимо, али смо у том тренутку имали важнија посла.

Јесте ли се чули са оцем последњих дана, како он коментарише ослобађање хрватских генерала?

- Чујемо се скоро сваки дан, али не могу и немам право да износим у јавност оно што он говори.

Какво је сада његово здравствено стање, да ли може да прати суђење?

- Мислим да су сви који су гледали сцене његовог хапшења могли да виде да је то стање далеко од способног за суђење. Сада је то, ипак, нешто боље. Опште је познато да је имао три мождана удара и да се налази на ивици смрти сваки пут када му скочи притисак.

Да ли за ту чињеницу знају и судије хашког трибунала?

- Надам се да знају. Он се већ једном у току суђења онесвестио.

Годинама сте били под присмотром српских служби безбедности, да ли вас и даље прате и прислушкују?

- Не знам то, али волео бих да држава бар десет одсто ресурса, а спомињане су огромне цифре које је издвајала на прислушкивања, малтретирања и истраживања породице Младић, употреби не на одбрану Ратка Младића, већ на борбу за истину о српском народу кроз тај предмет, јер ако је Хрватска нашла начина да своје интересе брани на тај начин, што то не бисмо урадили и ми. Ево позивам Владу Србије да потроши исту количину новца коју је употребила да се мој отац лоцира и ухапси на утврђивање истине о Сребреници, рату у Босни и Хрватској. Читава конструкција о Хашком трибуналу и опстаје све ове године јер је нико не напада. Хрвати су је напали и она је пала, небитно је да ли су то урадили новцем, лобирањем, ангажовањем добрих адвоката, није важно… Они су добили резултат, а ми се уопште не бавимо тим питањем, које би могло скупо да нас кошта.


Јесу ли престали притисци на вашу породицу од када је ухапшен ваш отац?

- Јесу, престали су, али трауме су остале. Огромна је штета већ нанесена породици и Ратка и Дарка Младића и о томе бих могао данима да причам. Супруга је премештана са једног на друго радно место, отпуштана с посла, чак су слали људе да убеђују моју жену да се разведе од мене, то је све рађено по инструкцијама те екипе из Кабинета председника Тадића. Свакојаких претњи је било… Од оних суптилних, да треба да бирам између деце и оца, а моја супруга између деце и свекра. Када смо то одбили, супруга је истог момента добила отказ. Врхунац је ипак био када смо телефонски обавештени да се спрема отмица мога сина. То је био врхунац терора!

Држава је планирала отмицу Вашег сина?!

- Не могу да кажем да је држава планирала отмицу, јер су та упозорења долазила посредно, преко неких наших пријатеља, које су опет “упозоравали” неки људи. Сваке године је систем уцена био све гори и гори. Али нисмо ми једини који су то преживели, многе породице других оптуженика су прошле кроз исто и сматрам да је то нешто чиме Србија не би требало да се поноси.

 Ко су људи који су вршили притисак на вас и вашу породицу?

- Ја не знам тачно како се они зову, али то су били радници службе државне безбедности који су ту долазили по наређењу, а сва наређења у том смислу ишла су из кабинета Бориса Тадића.

 Да ли сте се срели са Борисом Тадићем?

- Не, никада се нисмо срели, сретао сам само људе који су у његово име долазили да разговарају са мном. Једном сам био и код Микија Ракића који је водио целу причу око хапшења и изручења мог оца.

 Шта бисте сада рекли Тадићу да га сретнете?

- Нисам о томе никада размишљао. Не знам шта бих му рекао. Знам само да, кад год чујем да он помиње демократију, мени се окрене стомак, јер знам да су он и његови људи вратили Србију у 1948. годину, у доба Информбироа.

На крају, дали верујете у званичну верзију хапшења Ратка Младића?

- Не бих о томе да причам, ја не знам ништа више него ви.

ОТАЦ НЕ ТРАЖИ НИШТА ДА МУ ДОНЕСЕМО ИЗ СРБИЈЕ, И ДАЉЕ ЖИВИ КАО ВОЈНИК!!

Шта вам отац тражи да му понесете када му одете у посету?

- Ништа специјално, он не тражи много јер је војнички одгајан, аскета. Њему је важно само да нас види, да проведемо неко време заједно. Никада му у животу није требало ништа материјално, просто такав је. Пошто се годинама нисмо видели, а нисмо ни знали да ли је жив или мртав, сада користимо то време током посета да надокнадимо све ове године. Не причамо ни о суђењу, ни о политици, већ само о приватним стварима, занима га шта се нама дешава у животу, шта му раде унуци…


http://www.telegraf.rs/vesti/424893-ekskluzivni-intervju-darko-mladic-ako-je-hrvatska-mogla-da-oslobodi-gotovinu-moze-i-srbija-mog-oca