Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Хаг 27. 09. 2012 | Срна

Суђење генералу Младићу

На суђењу некадашњем команданту Главног штаба Војске Републике Српске генералу Ратку Младићу, данас је у наставку унакрсног испитивања пензионисаног пуковника Османа Селака у центру пажње био однос врха некадашње ЈНА према официрима који нису били српске националности.

Док је сведок, који је на почетку сукоба у бившој Југославији био командант логистичке базе ЈНА у Бањалуци, и на том положају био извесно време након формирања Војске Републике Српске, тврдио да је у врху Армије према њему завладало неповерење зато што је Бошњак, одбрана је тврдила да он није имао поверења у ЈНА и није увек следио наређења.

Селак је навео да је у марту 1992. године постављен за официра за везу са Унпрофором, али да је смењен после месец дана "због националне неподобности" и враћен на место команданта позадинске базе.

На питање адвоката Бранка Лукића како је, као неподобан, могао да буде враћен на дужност коју је раније обављао, а није санкционисан скидањем чина, Селак је одговорио: "Могли су и да ме ликвидирају, али сам се ја коректно и професионално понашао и то је била политичка, а не стручна неподобност".

Селак је потврдио да у време служења у Војсци Републике Српске, од оснивања 18. маја, до одласка у пензију у јулу 1992. године, „није имао проблема".

Он је рекао да није хтио да се придружи групи из Кризног штаба у Бањалуци, јер су у њему били само Срби.

Према његовим речима, Кризни штаб је био „највиши орган власти" у Босанској крајини, а група у којој је био генерал Никола Узелац излазила је „на заједничке вечере и журке" у којима, како је рекао, није хтео да учествује.

„Та група је хтела да им се придружим, али кад сам видео о чему дискутују, нисам више хтео са њима, јер се нисам слагао са том политиком. Нисам се слагао ни са темама, ни са пићем које је у већој мјери конзумирано, а то је био алкохол", рекао је Селак.

На питање судије Алфонса Орија какве су то теме биле, Селак је одговорио да су то биле „политичке теме, о томе како поједине групе и партије хоће да разбију Југославију и о дешавањима у Крајини. "Нисам видео ниједног Хрвата, а од Бошњака сам био само ја и то ми је било симптоматично", рекао је сведок.

Селак је потврдио да није извршио наређење о минирању војне болнице у Загребу, „јер су то хтели да ураде када је отишла ЈНА".

На директну сугестију оптуженог, бранилац је питао како то да су њега звали из Загреба и какве је он везе имао са болницом. Селак је рекао да је он био председник Ауто-мото друштва, а један од тркача је радио као шофер у болници и имао је његов телефон, тако да га је позвао када није био у могућности да дође у контакт са својим директним надређеним.

У испитивање овог сведока, генерал Младић се укључивао чешће него што је уобичајено, због чега је неколико пута упозорен да говори тише.

Након што је у току испитивања адвокат Лукић споменуо курвиметар, судија Ори је узео реч да објасни да је реч о справи која служи за мерење удаљености простора на картама, а назив потиче од енглеске речи за кривине - "цурвес". Изношење овог објашњења, генерал Младић је пропратио аплаузом.

Младић је сведока исправио у лапсусу да је „боље сто година преговарати, а једну годину ратовати", наводећи да је најбоље „ниједну" годину ратовати.

На крају исказа сведока, расправљано је о његовој телефонској комуникацији са генералом Младићем 1995. године, када је тражио да му се омогући да са супругом амбулантним колима буде превезен до Војно-медицинске академије у Београду.

Селак је у додатном испитивању тужиоца Дермота Грума објаснио да се његова супруга разболила у мају 1994. и оперисана у Бањалуци од рака дебелог црева, а затим 1995. године упућена на ВМА.

Селак је позвао помоћника начелника Генералштаба за логистику, генерала Ђукића, који се тада налазио на Палама, а који му је био директно надређени и кога је знао са војне академије. „Ђукић ми је рекао да ништа не може да уради без генерала Младића, са којим је био на Палама, у истој канцеларији и само му је дао слушалицу", рекао је Селак, уз напомену да је позивни број за Пале тада био 011, као позивни број за Београд.

Према свједоковим речима, генерал Младић је рекао да ће пуковнику Марјановићу из санитетске службе наредити да се Селаковој супрузи омогући превоз, али да се Марјановић „пожалио да нема доста места, јер има пуно рањеника".

„Пацијенти су иначе најнормалније упућивани у Београд, редовно се комуницирало", додао је Селак, закључивши да је на крају морао да „из свог џепа плати 2.800 тадашњих немачких марака за превоз до Београда".

Свједок сматра да је намера била да му се не омогући да оде из Бањалуке.

Главни претрес биће настављен сутра, када ће бити саслушан нови сведок оптужбе, Сулејман Црнчало, чија је супруга страдала у гранатирању сарајевске пијаце Маркале 28. августа 1995. године.


http://pressrs.ba/sr/vesti/vesti_dana/story/24280/Nastavljeno+unakrsno+ispitivanje+Osmana+Selaka.html