Институт за истраживање српских страдања у XX веку

 

Ових дана смо путем штампе поново обавештени о укупним људским губицима у Босни и Херцеговини током ратних сукоба 1992-1995.

 

Нисмо сазнали ништа посебно значајно у односу на више претходних саопштења лансираних из истог извора последњих година. Међутим, и овом приликом, као и раније, пажњу привлаче подаци о српским жртвама насталим у истом раздобљу и на истој територији. Пошто су предмет нашег интересовања и наших истраживања једино српска страдања сматрамо својом обавезом да саопштимо властите податке који су знатно погубнији за српску популацију у БиХ од оних које смо недавно добили из муслиманских извора Сарајева.

Реч је о укупним српским жртвама у БиХ и српским жртвама Сарајева. Притом морамо нагласити да у грађанском рату прилично бесмислено делује подела на војне и цивилне жртве, иако је та подела присутна и у многим међународним нормативима. Ми ћемо се овом приликом осврнути само на два глобална показатеља. То су укупни српски губици у БиХ и српски губици у Сарајеву.

 

 

а) У објављеним подацима људски губици српске националности у БиХ износе 24.900 лица. У бази података Института, у БиХ је евидентирано 30.700 српских жртава, или 5.800 више од напред објављене цифре.

б) Још драстичније разлике испољене су у случају Сарајева. Муслимански извори наводе 3597 страдалих Срба у овом граду. Позната, и неколико пута је наглашавана чињеница да је у том граду само за осам месеци 1992. год. убијено више лица српске националности него током другог светског рата и Павелићеве страховладе.У Институту су у основном списку српских жртава евидентирана 7.524 лица, у списку лица чија нам је судбина још неизвесна - 856 Срба, у списку лица за која немамо довољно података за националну или личну идентификацију - 86 лица и у списку лица која су подлегла ратним страдањима у наредне две године 56 лица, или укупно 8.504 лица. Узимајући у обзир само основни списак у Институту је евидентирано 4027 више убијених Срба него што су то саопштили муслимански извори. Инерција ратне медијске хајке против Срба у случају Сарајева још увека је присутна, али без изгледа да опстане.

ц) У оба случаја код података Института могућа одступања не би смела да буду већа од 2-3 процента.


Нормално да мањи број убијених Срба умањује и обим злочина, а тиме умањује и одговорност за злочине које су у БиХ и Сарајеву починиле муслиманске војне и цивилне власти којима је током рата припадао и сам потписник, у Сарајеву објављених, поменутих података.


За Институт
Миливоје Иванишевић, директор