Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Требиње 01. 02. 2012 | ПРЕС РС

 

Страхиња Живак, САВЕТНИК У ИНСТИТУТУ ЗА ИСТРАЖИВАЊЕ СТРАДАЊА СРБА У 20. ВЕКУ

ПОСВЕТИО ЖИВОТ ОТКРИВАЊУ ИСТИНЕ О ЗЛОЧИНИМА НАД СРБИМА Страхиња Живак, бивши логораш и човек коме су у Брадини убијена два сина

Страхиња Живак, некадашњи логораш у сарајевским казаматима смрти и човек коме су у Брадини код Коњица убијена два сина и 15 најближих рођака, тврди да је сведоцима ратних злочина над Србима у Коњицу намењен „свилен гајтан“!

Наш саговорник, који данас ради као сарадник београдског Института за истраживање српских страдања у 20. веку, каже да је сценарио и више него очигледан и да сведоци убистава Срба нестају као и Албанци који су били спремни да пред Хашким трибуналом сведоче о злочинима над Србима на Косову!

- Плашим се да из Тужилаштва БиХ цуре информације о томе ко би могао бити ухапшен и процесуиран за злочине у Коњицу. Зато се и догађају мистериозне смрти сведока - тврди Живак и позива Србе који раде у Тужилаштву и Суду БиХ да напусте те институције јер упорно крију истину о српским страдањима.

Мислите ли да су суд и тужилаштво баш једини кривци за то што се не процесуирају злочини над Србима?

- Те хибридне творевине, у којима и данас ради кадар који је током рата учествовао у погрому Срба и прикривању злочина над српским народом, треба хитно разорити. Како породице српских жртава у општини Коњиц могу да очекују правду кад у Суду и Тужилаштву БиХ раде судија Мира Смајловић и тужилац Муниб Халиловић, а Јасна Џумхур је омбудсман за људска права.

Шта је ту спорно?

Верујете ли да су Мацић и Енес Туцаковић, бивши командир полиције у Коњицу, умрли природном смрћу?

- Ту нису била чиста посла! Људи који су присуствовали Туцаковићевој сахрани причали су ми да је његова породица из куће и са гробља отерала неке од Мацићевих и Туцаковићевих ратних шефова, који су дошли да изјаве саучешће.

Ко је најодговорнији за заташкавање злочина у Брадини и Коњицу?

- Тужилаштво БиХ и они странци који њиме руководе! Они пуних 20 година заташкавају истину и крију доказе и изјаве сведока о злочинима у Брадини, Челебићу и на подручју општине Коњиц. Већину тих изјава објавио сам у мојих 11 књига, у којима се говори о незапамћеном страдању и етничком чишћењу Срба коњичког краја.

Подсетите наше читаоце како су страдали Срби из Коњица и околине?

- У два напада на Брадину људи су убијани на кућом прагу, а потом пренети у масовну гробницу код спаљене православне цркве. Сравнили су село до темеља, а преживеле цивиле заточили у логоре Челебићи и Мусала у центру Коњица.

Колико је Срба било заточено, а колико убијено у тим логорима?

- Било је заточено око 500 људи. У логорима је убијено 29 људи, а 13 их је по изласку из логора умрло због последица злостављања. Никоме од логораша, који су расути по белом свету, није пало на памет да се врати у општину Коњиц. Ако је неко и покушао да обнови кућу, преко ноћи би је демолирали како би му ставили до знања да ту нема повратка.
слика 2
Страхиња-Зивак2

Имате ли податке колико је цивила укупно страдало у Херцеговини?

- Према подацима којима располаже наш институт, на подручју од Коњица до Неума убијено је 1.865 српских цивила. Ужасно мали број људи је одговарао за те злочине и то углавном у Хагу или пред судом неке друге стране земље.

Да ли ваш институт располаже и подацима о убијеним Србима у Сарајеву?

- На том послу се још ради и резултати ће ускоро бити доступни на порталу института. Према попису жртава, у коме дозвољавамо да има свега један или два одсто грешака, Сарајево је српска Сребреница. То је град у коме је убијено 8.400 Срба. Према нашим истраживањима, у Сарајеву је само 1992. убијено више Срба него за четири године нацистичке и Павелићеве окупације тог града.

Шта мислите о закључцима Круга 99 да су Срби сами криви што их је четири до пет пута мање у Сарајеву и ФБиХ него пре рата?

- То је страшна манипулација и подвала, по којој су, наводно, српске власти терале Србе да изађу из делова Сарајева које су држале под контролом. Навешћу пример Коњица, где су Бошњаци све време рата држали власт. Од 6.750 Срба на подручју те општине, остало их је свега 300. Углавном старијих људи који нису могли да побегну.

Какав је ваш савет, као бившег логораша, властима РС кад је реч о Тужилаштву и Суду БиХ?

- Сведоци умиру, а жртве немају времена да чекају резултате структуралног дијалога. Осим тога, Бошњаци никада неће пристати да се укину Тужилаштво и Суд БиХ. Зато би српски тужиоци и судије требало одмах да напусте те институције и да паралишу њихов рад.

Мислите да би то решило проблем?

- Тек тада би појединци из међународне заједнице престали да мешетаре и почели активно да раде на решавању овог проблема. Схватили би да без истине и правде оваква БиХ неће моћи да опстане.

 

 

 

Зоран Жужа

http://pressrs.ba/sr/vesti/vesti_dana/story/9126/Svilen+gajtan+za+svedoke+ubistava+Srba.html