| Суд БиХ осудио Србе на 1.067, а Бошњаке на 124 године затвора |
|
|
| Петак, 15 април 2011 | |
|
Datum: 11.04.2011 22:00
Autor: Свјетлана Тадић БAЊAЛУКA - Суд БиХ до 2010. године правоснажним и неправоснажним пресудама осудио је сва лица на укупно 1.328 година и шест мјесеци затвора, од чега су лица српске националности осуђена на укупно 1.067 година, хрватске националности на 137 година и шест мјесеци казне затвора, а лица бошњачке националности на укупно 124 године казне затвора. Наводи се то у Информацији о истраживању и процесуирању ратних злочина и тражењу несталих лица, коју је предсједник РС Милорад Додик доставио Народној скупштини РС и која ће бити на дневном реду сутрашње посебне сједнице. Када су у питању правоснажне пресуде пред Судом БиХ Срби су осуђени на 812 година затвора, Хрвати на 137 година и шест мјесеци, а Бошњаци на укупно 95 година казне затвора. По неправоснажним пресудама Суда БиХ лица српске националности осуђена су на 255 година, а лица бошњачке националности на свега 29 година затвора.
Пред Судом БиХ подигнуте су 122 оптужнице због почињеног кривичног дјела ратног злочина, а поступак се води против 183 лица. Од овог броја, правоснажно је осуђено 69 лица од чега 50 Срба, 11 Хрвата и осам Бошњака.
Неправоснажном пресудом укупно је осуђено 15 лица од чега 13 српске националности и два лица бошњачке националности. Поступак пред Судом води се за још укупно 67 лица, од чега 44 Срба, осам Хрвата и 15 Бошњака. За седам лица Суд БиХ оптужнице је прослиједио кантоналним судовима, а једна оптужница прослијеђена је Окружном суду у Бањалуци. - Aнализирајући године изречене казне затвора Суда БиХ може се закључити да је просјечна казна затвора 18 година по осуђеном лицу, а просјечна казна затвора изречена од стране ентитетских судова 9,3 година по осуђеном лицу, наводи се у Информацији предсједника РС. Када се упореде казне које је изрицао Суд БиХ у односу на оне које су изрицали окружни судови РС, кантонални судови у ФБиХ и Основни суд Брчко дистрикта, као и судови у иностранству (Србија, Њемачка, Aустрија), види се да је Суд БиХ изрицао много веће затворске казне примјењујући ретроактивно закон, него што су то остали судови, који су примјењивали законе који су били на снази у вријеме извршења кривичног дјела. Овим је Суд БиХ прекршио члан 11. Универзалне декларације о људским правима, који каже да нико не смије бити осуђен за дјела или пропуштања која нису представљала кривично дјело по унутрашњем или међународном праву у вријеме када су извршена, као и да се не смију изрицати теже казне од оних које су биле прописане у вријеме изрицања кривичног дјела. У Информацији предсједника РС достављеној Скупштини се наводи да је МУП РС од 1992. до 2010. године тужилаштвима поднио 953 кривичне пријаве, односно извјештаја, 182 извјештаја о предузетим мјерама по наредбама тужилаштва, против 7.386 лица због постојања основа сумње да су починили ратни злочин над више од 22.682 жртве. - На основу извјештаја МУП-а РС и њихових допуна, према тренутно расположивим подацима, Тужилаштво БиХ отворило је истраге у 121 предмету, у којима је осумњичено више стотина лица, против којих се води истрага, наводи се у Информацији. Истиче се да је видљиво по основу подигнутих оптужница Тужилаштва БиХ да су, када је у питању злочин над Србима, процесуирана лица по непосредној одговорности и за индивидуални злочин. У предметима гдје је евидентно да се ради о удруженом злочиначком подухвату, организованом злочину и командној одговорности пријављених лица, за те предмете се још увијек само спроводи истрага и још није подигнута ниједна оптужница. Примјери који ово потврђују су "тузланска колона" (за коју је Хашки трибунал за пет лица дао ознаку "A"), а тужилац је обуставио истрагу и подигао оптужницу за три лица као индивидуалне извршиоце, злочини муџахедина над припадницима ВРС за које је у Хагу правоснажном пресудом осуђен командант AБиХ Расим Делић, а иако је Хаг утврдио непосредне извршиоце злочина у БиХ још нема оптужница. Даље се наводи логор Дретељ Чапљина, који је процесуиран у Норвешкој и Шведској, док у БиХ још увијек није подигнута оптужница, те логор "Челебићи" и спортска дворана "Мусала" у Коњицу, гдје такође постоји пресуда Хашког трибунала за одређени број лица и непосредно утврђен злочин, док нико други од пријављених лица није одговарао у БиХ. Поред наведених примјера неефикасност Тужилаштва БиХ се огледа у предметима ратног злочина почињеног над припадницима српског народа у Сарајеву: убиство осам војника ЈНA, злочин у Добровољачкој улици, Централни затвор, логори "Виктор Бубањ", "Дом Младен Стојановић", Отока, Aлипашино поље, Храсница, Пофалићи, Трново. ЗлочиниУ Информацији предсједника РС стоји да МУП РС посједује доказе сортиране у досијеима жртава за 3.299 убијених Срба у Сарајеву у периоду од 1992. до 1995. године. - Један од најилустрованијих примјера непроцесуирања ратних злочина над српским народом јесу злочини регуларне војске Хрватске у БиХ, од којих се посебно истичу злочини у Сијековцу, Броду и комплетној Посавини у прољеће 1992, када рат у БиХ није ни почео. |
| < Претходни | Следећи > |
|---|
