Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Пише: Томислав Новак      

15. новембар 2011.


Дању је радила два посла, а ноћу спавала на половним мадрацима простртим по дневној соби, уз стални монотони шум касноноћног ТВ програма. Возила је такође половни џип, пуно кашљала, и често псовала на неразумљивом језику.

Зове се Исабел.

Пре пет је година ушла у живот Луси и Стива Ломана у улици Пекс Крик 1730 и одмах постала део породице. За рођендан их је частила Сахер тортама.

Суседи у Стентону, маленом градићу од којих три хиљаде људи, у срцу савезне државе Кентаки, и нису јој баш могли наћи посебну ману.

Исабел, присећају се, није подносила само једну ствар - ратне филмове. То је било чудно. У трену би је облио хладан зној, почела би мрмљати себи у браду, па нагло променила програм. Такве необичне испаде присутни не би коментарисали.

 

 

Углавном, живот у дому Ломанових до пре осам мјесеци ишао је уобичајеним, помало успореним током.

А онда су на врата покуцали људи у црном.
На леђима су им била отиснута три слова. ФБИ.

...

Године 1992., у Дервенти, пуна 8062 километра источно од Кентакија, усред врелог лета, жена у тридесетима у маскирној униформи нервозно је ушетала у пространу халу. Из чизме је извадила нож. Мушкарци свезаних руку на блатњавом поду бившег Дома ЈНА одмах су ућутали. Мршаву жену краће кестењасте косе знали су под именом Азра Два Ножа. Смртно су је се бојали.

Она застане и запали цигарету па их прострели погледом. Крај ногу јој се склупча пас па јој стане лизати чизму.

- Само ти лижи, управо сам заклала једног, па је крв још свјежа - обрати се животињи а да је не погледа па се насмије. Грлени смех прохуји двораном попут северца. Међу свезаним мушкарцима стаде бирати своју нову жртву.

Поглед јој стане на Благоју Ђурашу. Он ту ноћ неће преживети.

...

Азра Два Ножа Алешевић окрутна је ратна злочинка која је раних деведесетих сејала смрт у Босни и Херцеговини.

Исабел Башић је неугледна жена широке руке која повучено чека пензију у америчкој забити.

Азра и Исабел су иста особа.

Двадесет година након крвавог сукоба у БиХ, амерички ју је ФБИ 16. марта ухапсио због истражног захтева Окружног тужилаштва у Добоју. Пре тачно пет дана на америчком јој је суду почело екстрадиционо рочиште на коме ће власти морати да одлуче - шаљу ли Азру у БиХ да се суочи с правдом или ће захтев за изручење одбити. Према њеном адвокату, Патрику Нешу, исход је прилично неизвестан.

Њене окрутне злочине Јутарњем су након хапшења описали логораши из Дервенте, а њен мирни живот у Америци донедавни суседи из Стентона.

На основу тих сведочанстава саставили смо двадесет година дугу причу о капетановој кћери која је одрастала у Ријеци, заповедници паравојне јединице која је убијала по Дервенти, и на крају уморној жени која је старост чекала скривајући се код пензионисаног возача камиона у Америци.

- Знам. Вас сигурно занима наша Азрица - дочекао нас је цинично Драго Кнежевић, председник Удружења логораша из Дервенте, па наставио у истом
тону.

- Ја нисам имао ту 'срећу' да будем њен пацијент, али многе моје колеге искусиле су врх њене чизме - објашњава Кнежевић који је за време сукоба у Босни такође био заробљен. За њега је био задужен командир коме се не сећа имена већ само надимка.

- Тај Текила ме тада водао из једног штаба у други, па сам упознао многе логораше и чуо многа сведочанства о Азри Алешевић - истиче.

Он ју је особно видио само у пролазу. Можда је управо зато данас жив. Азра је родом из претежно муслиманског села Которско недалеко од Добоја.

Многе породице из тог краја одселиле су се у потрази за бољим животом још педесетих година прошлог века на запад, а неки су остали у Ријеци, одакле су се планирали отиснути према Италији. Тамо је Азра и рођена, објашњава Кнежевић, барем ако је судити по службеним подацима из истражног захтева Окружног тужилаштва у Добоју, и то 1959. године.

Из тог доба има мало података о породици Алешевић, али се прича како јој је отац био поморски капетан, па Азри у детињству ништа није недостајало.

Када је букнуо рат, она се заједно с многима из Ријеке вратила у родни крај и узела пушку. Ту почиње велика заврзлама због које се Азрин адвокат Пет Неш нада да ће оспорити изручење.

- Јесте ли ви уопште сигурни да је она била припадница Хрватске Војске? - пита Неш и додаје како он никако не може да нађе службене податке који би ту чињеницу поткрепили.

Иако истражни захтев БИХ тужиоца каже како је Азра починила злочине као припадница 108. бригаде ХВ-а из Ријеке, у МОРХ-у нас уверавају како та бригада није постојала.

- Нити једна ријечка бригада није судјеловала у сукобима у Босни, а једина 108. бригада постоји у Славонском Броду. У Ријеци је основана 111. бригада - тврде у Министарству обране.

Међутим, на службеном попису бранитеља имена Азре Алешевић нема. У Министарству бранитеља кажу како су упознати са случајем, али су проверама установили да Азра Алешевић, па ни Азра Башић службено није била припадница Хрватске војске.

Мистерију убрзо разјашњава Окружно тужилаштво у Добоју.

- Погрешно смо објавили да је реч о 108. бригади. Она је била припадница 111. бригаде, али у Дервенти је била присутна као припадница једне формације састављене од ријечких добровољаца - каже Слободанка Лукић из тужилаштва из Добоја.

Паравојна формација из Ријеке?

- За нас је неважно којој је формацији припадала.Теретимо је за тешке злочине, објашњава Лукић.

Азрин случај је компликован. Пореклом је из муслиманског села у БиХ, али је хрватска држављанка. Ратне злочине починила је у хрватској униформи, али у склопу паравојне формације која није постојала. Мета су јој били Срби, а мотив освета због напада на Бошњаке. Након свега у САД-у је добила држављанство па је изручење још компликованије.

Азрин ратни пут је огледни пример хаоса у Босни у то доба. Приче о њој су бескрајне, неке несумљиво истините, а неке невероватне.

...

Учествовала је у етничком чишћењу од Босанског Брода до Дервенте - конкретан је Кнежевић.

Након Ускрса 1992. године српске заробљенике су доводили у сабирни центар у бившем Дому ЈНА у центру Дервенте, преко пута зграде Општине. Оданде су одвођени у један од два логора у околини.

- Био је миротворац, тај Благоје Ђураш. Радио је у мојој фирми као шеф књиговодства - присећа се Кнежевић.

За Ђураша кажу како је избегавао политику и како је у предвечерје рата покушавао одржати добре односе све три етничке групе у граду.

- Увек је позивао на кафу, на разговор, на мир - кажу пријатељи.
Када је Ђураш с осталим мушкарцима заробљен, војници су га тукли на поду.

- Био је поносан човек и рекао је: Само ви удрите. Није хтео да пружа отпор. А онда је дошла Азра - говори Кнежевић.

Извадила је злогласни нож из чизме, што потврђује сведочанство двадесетак мушкараца који су били у Дому, дошла до Ђураша и да није трепнула, убола га у врат. Сви су стали у шоку.
- Заклала га је хладнокрвно као да пије кафу - тврди Кнежевић.

Тада за врат хвата првог до њега и тера га да пије крв с ране на врату. Ови језиви детаљи налазе се и у истражном захтеву тужилаштва БиХ. Иако захтев никада није службено објављен, детаља су се докопале бројне агенције, па су они објављени и у страним медијима, чак и у Њујорк тајмсу. Спис је службено
тајан.

- Постоји човек, 75 му је година и зове се Лука Голуб. Он ми испричао како је на своје очи видио како јој пас лиже крв с чизама, а она говори да је крв свјежа јер је управо неког заклала - каже шеф логораша Дервенте.

Други логораши сведочили су да је Азра затвореницима клештима секла уши, а врућим жарачима их хватала за сполне органе.

Неке је скинула, натерала их да пужу по поду пуном стакла, а она би села на њихова леђа и ставила им уже у уста које је повлачила рукама.

Када су заробљенике претражили, у џеповима су пронашли свежњеве бивших њемачких марака. Азра их је терала да све засољене новчанице поједу. Морали су пити бензин, а читаво су време премлаћивани.

Чувари логора засецали су им носове, а неколико је пута, према сведочанствима преживелих, Азра лично урезивала "четничко знаковље" на чела затвореника.

Адвокат Пет Неш каже како је најспорније то што у захтеву постоје докази да је убила само једног човека. Према њему, то није ратни злочин, етничко чишћење ни геноцид, већ изоловано убиство које тек треба доказати.

- Судија мора да одлучи има ли правних основа за изручење БиХ. Реч је о компликованом процесу - каже Неш и додаје да ће читаво време Азра Алешевић, коју он зна као Исабел Башић, провести у притвору у Лексингтону

Извор: Јутарњи.хр

http://www.vidovdan.org/index.php?option=com_content&view=article&id=21171:-q-q&catid=48:vesti