| Иван Иванов: Неки правни и апсплутно неправни аспекти |
|
|
| Уторак, 30 август 2011 | |
|
Фонд СтратешкеКултуре
29.08.2011 | 11:23 Иван ИВАНОВ 25. августа у Међународном трибуналу за бившу Југославију одржано је редовно заседање суда по предмету генерала Ратка Младића. После громогласног почетка увођења у процес одмах после његовог хапшења крајем јуна, наступило је скоро двомесечно ћутање. Оно се умногоме објашњава летњим одморима Трибунала. Али не само тиме. У суштини, догађаји се развијају врло драматично и не наговештавају ништа добро. Главно питање, које је суд разматрао 25. августа, је у захтеву тужилаштва да се оптужница подели на две, и да се направе два судска процеса – за сваку од њих, одвојено. У захтеву тужилаштво тврди да ће то бити јако корисно и за тужилаштво, и за одбрану. Нема сумње – за тужитеље ће то стварни бити врло корисно. А корист ће се састојати у томе, да одбрана неће имати ама баш никакве користи. Напротив, истовремено вођење два различита процеса ће одбрану да постави у врло компликовану ситуацију. Док буде вођен први поступак, посебна група тужилаца ће да се припрема за други процес. Али, одбрана се састоји само од једног адвоката, и он ће бити принуђен да замењује вођење једног процеса припремањем за други, што је чисто физички потпуно немогуће. Осим тога, треба да подсетимо да омиљену тактику тужилаштва представља давање одбрани стотина хиљада, може се мирно рећи и милиона (а у електронском облику и читава милијарда) страница „оптужујућих“ материјала, од којих се у стварности искористе један или два процента, или се уопште ништа не искористи. То окупира сво време одбране. Без обзира на спољну „безначајност“ такве тактике, она је способна да уништи невероватно много. Међутим, најважније се састоји у томе, да захтев тужилаштва да се уместо једног процеса воде два у потпуности мења смисао тужбе против Младића. Ако садашња оптужница полази од тога, да су сви злочини извршени као резултат заједничке завере (на језику Трибунала – „учешће у заједничком злочиначком подухвату“), сада тужиоци „одједном“ – 12 година после подизања оптужнице – мењају своје гледиште. По новој верзији тужилаштва генерал Младић је учествовао у једној завери „за читаву Босну“, а „само о Сребреници“ је посебно прављена завера. Никада пре тужилаштво није правило овакве пируете. То говори да тужилаштво све до сада – већ пошто је суд потврдио оптужбу – у ствари није сигурно за шта да терети Генерала!
Постоји још један разлог због кога је тужилаштво одлучило да направи два процеса, уместо једног, а који је само тужилаштво навело на самом крају дугачког списка „осталих“ разлога. То су „године живота“ и „лоше здравствено стање, које може још да се погорша“. Таква отвореност трибунала значи само једно: руководство МТБЈ зна нешто, што може да значи прекид процеса у било ком тренутку, те зато Младића хоће да осуди по сваку цену, макар то значило вођење „посебног – издвојеног малецког победоносног процеса“ на коме ће Генерал бити безусловно осуђен. А после – како год буде! Уосталом, зашто би после тога уопште и размишљали о затворенику? Једино из финансијских разлога: јер наставак процеса је, ипак, охо-хо колико, користан за судије и тужиоце МТБЈ! А још уколико се има у виду преношење функција МТБЈ на нови трибунал (МОМУТ) од 2013. године, онда то постаје врло осетљиво питање. Мало ко је обратио пажњу на једну ситницу у Статуту МОМУТ-а. А та ситница је у следећем: иако „југословенска секција“ МОМУТ-а почиње са радом 1. јула 2013. Статут ипак дозвољава МТБЈ-у да води поступке до 31.12.2014. године. Шта више, тај рок није одређен као захтев, већ као „молба да се предузму мере за завршетак рада до тог датума“. У Савету безбедности ОУН Русија упорно подвлачи да предмети Р.Караџића и Р.Младића не треба да постану повод за продужетак рада МТБЈ. Али је врло тешко поверовати у чињеницу, да ће их послушати. Јер ако процес Младићу и почне пре 1.07.2013. и при том се не заврши до 31.12 2014. – биће немогуће да се рад МТБЈ прекине, јер ће у том случају морали да започну нов процес! Уосталом, да није можда то главни разлог хашких судија – да се „закаче“ за рокове, и да само зароне у нови трибунал на таласу процеса који није завршен?
Неколико дана пре заседања суда 25. августа генерал Младић је подвргнут операцији. Детаљи о здрављу оптуженика МТБЈ представљају тајну, за чије обелодањивање следују најозбиљније санкције, тако да је чак и адвокат Генерала – Бранко Лукић – дипломатски изјавио да су му „детаљи непознати“. Међутим, ипак се сазнало (а ако је то тако, онда се то десило, вероватно, тако што је „цурење те вести организовао баш трибунал) да „Р.Младић није напуштао територију истражног изолатора ОУН у Шевенингену“, што значи да је операција извршена у самом затвору. Необичност ситуације је у томе, што се хируршке операције по затворима не врше. Над свим досадашњим оптуженицима МТБЈ операције су вршене у холандским клиникама (као по правилу – у „Броново“). Због чега је операција морала да буде извршена директно у затвору? Па није ваљда да се трибунал уплашио да ће Младић побећи док буде превожен у болницу? Можда, ко зна. Па сигурно да није случајно, што тешко болесног човека, који чак и хода са великим тешкоћама, из затвора у трибунал возе са лисицама на рукама и уз остала специјална средства (на пр. са маском преко лица, која онемогућује да се било шта види). Ето, са каквим демократама ми имамо посла. Уосталом, зашто се, па, чудимо – па бившег председника Либерије, Чарлса Тејлора, су у том истом Хагу (у Међународном кривичном суду, који је у комшилуку МТБЈ-а ), водили у ланцима! Али, ипак, у вези са „операцијом на лицу места“ највећа бојазан је најпре у томе, да затворске власти неће Р.Младића да покажу „туђим“ лекарима. Наравно, како се испоставило код С.Милошевића, имају они своје лекаре, који су спремни да чине све могуће услуге, али сада, вероватно, МТБЈ је одлучио да не рескира. Ако се присетимо захтева тужилаштва – ускоро се може очекивати почетак „малог“ процеса, и управо то и изазива највећи страх. Постоји још један врло битан фактор. Некако смо одавно навикли да сви више или мање важни процеси у МТБЈ пролазе уз активно учешће главних оптуженика: процес Слободану Милошевићу, Војиславу Шешељу, Радовану Караџићу. У свим тим процесима оптуженици су се бранили лично (истина, морали су да се изборе за то своје право, а у Шешељевом случају – то је био тек тридесетодневни штрајк глађу), и њихов је глас, без обзира на микрофоне који су мало-мало па искључивани, могао да се чује. Међутим, на процесу генералу Младићу тога неће бити. Оптуженик ће бити постављен у положај „присуства“ процесу, али неће моћи да говори. У ствари, то је опште правило МТБЈ, али ми га баш и нисмо могли видети на делу. Зато што је главни део процеса, ипак, остајао са оне стране свакодневне пажње средстава за масовну комуникацију. То правило МТБЈ значи да оптуженик може да говори само када је он сведок у свом сопственом процесу (мада је то врло опасна процедура, јер у том случају оптуженик – сведок подлеже унакрсном испитивању од тужилаштва и налази се под заклетвом да „говори само истину“, док је истовремено као оптуженик његов правни положај подтпуно другачији), или када га суд нешто запита. Али, на жалост: суд окривљеног не пита ни о чему! Разговор се води између суда и адвоката. У низу случајева (на пример, на процесу В.Благојевићу – а, уосталом, до сада је то био један од главних случајева о Сребреници) оптуженик је месецима захтевао да га саслушају, али му суд до краја суђења није пружио такву могућност! Биће да ће и на предстојећем процесу генералу Младићу да се деси исто то. Да ће се то десити суд је већ упозорио: на првом појављивању оптуженог у суду председавајући судија А.Ори је уместо да одговор на питање да ли је оптуженик схватио суштину оптужби добије од самог оптуженика, он је одговор затажио од адвоката. И без обзира што је генерал покушавао да одговори да никакву оптужницу није примио (те су се речи чуле, мада је микрофон био искључен), адвокат је одговорио: Да, ваша висости, он разуме!“ Да би слика била заокружена треба да се констатује још једна одлука суда. Оптужба је тврдила да је ради „заштите сведока“ неопходно да имена свих сведока оптужбе остану тајна за јавност, а за окривљеног, па чак и за његовог адвоката – чак и место боравка тих сведока! Таквим одлукама се постижу два циља – прво, ствара се утисак о опасности која долази од оптуженог и његовог браниоца, који, како се чита између редова те одлуке, могу наведене сведоке да уклоне. А друго – место боравка тих истих сведока може стварно да буде врло интересантно. И шта, уосталом, има да се прича због којих заслуга трибуналу је сведок из Босне добио ново пребивалиште у Норвешкој или у некој другој предивној земљи… Какви се основни закључци могу направити после прва два месеца припреме процеса против генерала Младића? Прво, трибунал покушава да из све снаге искључи учешће руског адвоката у процесу. Трибунал је изјавио да је критика која се могла видети у чланцима и иступањима руског правника А.Мезјајева, непријатељска у односу на трибунал и да „може да повуче за собом смањење поверења јавности према трибуналу“. То је била база да се он одбије као бранилац Генерала. О томе, да поверење у трибунал може да се подрије не због критике А.Мезјајева, већ због поступака које је тај руски правник критиковао, хашким тужиоцима, очигледно, није ни на памет пало. Друго, тужилаштво тражи сваку могућност да одбрани ускрати време за комплетну припрему за процес. Треће, већ на овој етапи се доносе одлуке како би процес био максимално затворен за јавност. Већ се сада може претпоставити да ће незаштићени сведоци, они који ће претрчавати са једног процеса на други, бити „експерти“ тужилаштва који, у ствари, лично нису ништа видели. А они сведоци, који су, као, били на месту злочина, биће, као и обично, „заштићени“. Најзад, разматра се и могућност да се обави посебан убрзани процес по једној тачки оптужнице како би ипак „правда успела да стигне Младића“. Као што је ред, „перспективе за „праведан судски процес у складу са нормама међународног права“ се назиру сасвим јасно… http://srb.fondsk.ru/news/2011/08/29/proces-generalu-mladihu-pravni-i-nepravni-aspekti.html |
| < Претходни | Следећи > |
|---|
