| Омербашић запечатио судбину Срба |
|
|
| Четвртак, 08 септембар 2011 | |
|
Аутор: Добрила Мајсторовић
сриједа, 07 септембар 2011 20:55 Није требало да прође 19 година од стравичног злочина на Црном врху, код Теслића, па да јавност коначно сазна да је са одсјеченом главом српског војника Благоја Благојевића поносно позирао Француз алжирског поријекла Кристофер Казе, како то тврде француски обавјештајци, јер његов идентитет свих ових година знали су они, који су тих турбулентних деведесетих година прошлог вијека дозволили исламским ратницима да дођу у БиХ и боре се на страни Бошњака. Мишљење је ово некадашњег начелника Информативне службе Главног штаба Војске Републике Српске, данас професора политичких наука на бањолучког Независном универзитету Милована Милутиновића, који је "Фокусу" рекао да је то још давно требало питати предсједника Мешихата Исламске вјерске заједнице у Хрватској муфтију Шевка Омербашића, чији се потпис налазио на готово свим легитимацијама, пронађеним код убијених муџахедина.
- Ријеч је о исказницама неколико наводних хуманитарних организација, као и дозволама за долазак у БиХ, које су овјерене зеленим печатом и потписане од стране Омербашића. Наравно, не треба никада сметнути с ума чињеницу да Омербашић није сам дјеловао, већ је поступио и складу с већ припремљеним планом, скованим у Сарајеву од стране ратног вође Бошњака Алије Изетбеговића и тадашњег министра спољних послова Хариса Силајџића - рекао је Милутиновић.
Према његовим ријечима, ВРС је у јесен 1992. године дошла у посјед драгоцјене документације, заплијењене послије окршаја с групом муџахедина управо на Црном врху. - Недуго послије окршаја на Црном врху позвао ме је тадашњи новинар из Теслића, потоњи предсједник Народне скупштине Републике Српске Душан Стојичић и рекао да је војска заплијенила мноштво докумената, фотографија, видео-записа и другог материјала, који свједочи о присуству исламских ратника у БиХ. Све смо то донијели у Бању Луку и организовали изложбу, како би домаће и стране новинаре упознали с оним што се дешавало на терену - додао је Милутиновић. Према његовим ријечима, поразна је чињеница да се нико од представника седме силе, првенствено из Србије, није заинтересовао за тај проблем и прича о злочинима муџахедина, вјероватно, остала би заташкана да екипа Си-Ен-Ена те јесени није дошла у Бању Луку и направила причу о овим злочинима. Милутиновић је навео да је ВРС на Црном врху, осим фотографија, личних докумената, пасоша, видео-записа и друге документације, заплијенила и већу количину наоружања, војне опреме и муниције из арапских земаља, што је већ тада оборило причу о строгом поштивању ембарга УН на увоз оружја. - Тај ембарго кршиле су Хрватска и Словенија, уз прећутну сагласност међународне заједнице, јер су и Загреб и Љубљана до гуше упетљани у причу о илегалном наоружавању бошњачке Армије РБиХ и довођењу исламских ратника у БиХ. То се, међутим, није десило преко ноћи и одједном, већ је годинама пажљиво припремано и организовано како би се Сарајево што боље припремило за рат - рекао је Милутиновић. Да је тако, навео је он, доказује и насловница часописа "Вокс" из октобра 1991. године, на којој је уз поруке "Спремна Ханџар дивизија" и "ИВ Рајх долази – Wилкомен", приказан Бошњак који стоји изнад одсјечених глава водећих политичких представника српског народа. С његовим мишљењем слаже се и директор Центра за истраживање ратних злочина Републике Српске, Јанко Велимировић, који је казао да су снимци са Црног врха у том периоду били јасна порука српском народу у БиХ да ће сви до једног завршити као Благоја Благојевић, Ненад Петковић и Бране Ђурић, те да ће БиХ бити искључиво исламска држава. - То се припремало и прије званичног почетка рата, јер не треба се заносити идејом да су муџахедини у БиХ стигли тек послије првог пуцња. Многи од њих у БиХ су дошли још седамдесетих и осамдесетих година прошлог вијека, као студенти и ту су остали, чекајући расплет крваве драме. Најгоре је што већина њих и данас живи у БиХ, не плашећи се да ће сјести на оптуженичку клупу, будући да правосудни органи БиХ, очигледно, немају намјеру да се позабаве злочинима муџахедина - рекао је Велимировић. Када ће злочини муџахедина доћи на ред у овом тренутку тешко је рећи. Тај податак у Тужилаштву БиХ крију као змија ноге, а једино што је портпарол Борис Грубешић рекао "Фокусу" било је то да ова инстутуција не може да даје информације или коментаре о овом случају. - У Тужилаштву БиХ постоје предмети који се односе на ратне злочине, а за које су осумњичене особе афро-азијског поријекла. Када будемо имали информација за јавност, свакако ћемо их прослиједити медијима - кратко је издекламовао Грубешић. На наше питање када ће тачно јавност да буде обавијештена о конкретним потезима правосудних органа, бар у случају који датира још из јесени 1992. године, Грубешић није био прецизан, већ је поручио да ће се и то знати ускоро. Пресуда Делићу Хашки трибунал је у пресуди бившем команданту бошњачке Армије РБиХ Расиму Делићу непобитно утврдио три серије злочина муџахедина, нагласивши да је даље процесуирање у рукама домаћег правосуђа, навео је Јанко Велимировић. Међутим, ни до данас из Тужилаштва БиХ нема вијести о предметима, којима су ови злочини обухваћени, као ни назнака хоће ли рука правде стићи команданта Трећег корпуса Армије РБиХ Сакиба Махмуљина, будући да је под његовом командом био и злогласни "Ел муџахедин" одред. Муфтија наоружавао јединицу смрти Званичници Исламске заједнице у Хрватској Шевко Омербашић и Осман Муфтић осигуравали су логистичку подршку за злогласну Ханџар дивизију, којој се на терет стављају ратни злочини над Србима у Сиску. До ових података дошла је хрватска обавјештајна агенција СОА, позивајући се на изјаве свједока, односно бивших припадника ове јединице, који су отворено признали да су Омербашић и Софтић учествовали у набавци оружја. Сви докази упућују на то како је управо Шевко Омербашић наоружавао Ханџар дивизију и био један од најодговорнијих за пружање логистичке подршке њеним припадницима током боравка у Сиску 1991. и 1992. године, објавио је прије неколико година хрватски портал Нецензурирано.цом, позивајући се на изворе блиске обавјештајним круговима. Д. МАЈСТОРОВИЋ |
| < Претходни | Следећи > |
|---|
