| Бранислав Младић: Пет година сам чувао Ратка |
|
|
| Недеља, 07 август 2011 | ||||
|
Борис СУБАШИЋ | 04. август 2011. 20:58 |
Ексклузивно: Исповест Бранислава Младића, у чијој кући у Лазареву је ухапшен бивши ратни командант ВРС
- Па ја сам цела та мрежа! Није ме тешко наћи. Даље од села не идем. Могу да им дођем и на ноге. Ратко ме телефоном звао пре неки дан да га посетим у Хагу, али немам паре за то. Могу да ме воде кад хоће. Радићу пољопривреду и на затворском имању. Само нека неког задуже да храни моју стоку.
Док нам отвара капију, уз позив на кафу, као за себе понавља:
- Само да не траже да деца у школама више не уче песму о Старини Новаку који каже: „О синови моји соколови, не будите срца удовичка, но будите срца јуначкога, не одајте ви јатаке наше... „ Улазимо у двориште, али Бранислав не дозвољава да пређемо и праг приземну кућице у којој је, како тврди, годинама скривао свог рођака. - Појавио се једне ноћи пре пет година. Пита: „Знаш ли ко сам“? Био је већ оронуо. Али како не бих знао. Препознао сам га по гласу. И примио. Ко не би пустио у кућу брата? Ко не би сакрио брата? Саговорник „Новости“ каже да је генерал Младић уз себе имао само два пиштоља, неколико стотина долара и
- Какви црни фондови за помоћ. Живели смо како смо могли од оног што зарадим, а то је веома мало. На саслушању сам рекао полицији: „Људи, пустите Раткову породицу на миру. Да смо имали пара, не бисте га ви овде ни затекли“. Отишао би рођак одавде, само да је имао где. Али је знао да без пара нико неће да га чува. Зато је пре пет година и прекинуо све везе и закуцао на моја врата. Ни кад је здравље генерала Младића постало критично, Бранислав није смео да промени те доларе, да се неко не би упитао одакле му новац. - Јели смо шта смо имали, а он годинама био као затвореник у соби. Само би рано ујутро попили кафу заједно, попричали и онда се не би видели до ноћи. Преко дана нисам улазио у кућу. Здравље му је све више попуштало, још током рата у Босни имао је шлог и двапут је рањаван, а овде га је разједао шећер. Некад здрави зуби су му, до једног, пропали. Пре неколико месеци се шлогирао,овде, у купатилу. Три дана је лебдео на ивици живота и смрти. Бранислав прича да његов рођак после тога више није био исти. Не само што је био готово одузет, већ му се и понашање потпуно променило. - Његова патња за породицом постала је неиздржива. Почео је свакодневно да моли да му доведем унуке у авлију, само да их види. Рекао сам му: „Рођаче, на твоју одговорност, јер они који те траже нису далеко“. Али, он је био упоран. Довео сам их на ћошак авлије да их види с прозора, а после би шта би... “НЕПОДОБНО СЕЛО“ У МЕСНОЈ заједници кажу да сада доживљавају неочекиване непријатности. - Сакупили смо новац за изградњу еколошке чесме у селу, а у општини су нам рекли да ће нам издати потрене папире. Сад су се неочекивано предомислили. Иста је прича с пројектом за водовод и канализацију. Уплатили смо новац на рачун општине где су обећали да ће документацију завршити до првог августа, али ништа од тога, без објашњења. Људи већ сумњају да све то има везе с хапшењем Младића, да је село означено као „неподобно“ и да ће циркус направљен око нас, ни кривих ни дужних, трајно негативно утицати на животе грађана - закључује Станишић. Село сад не верује да сам га пет година скривао, а ја бих га крио још пет да није запео да види унучиће. Ипак, разумем га: 11 година није видео породицу, а није знао да ли ће доживети следећи дан. Бранислав, забринут, али отворен и помирен са свим што се може збити, као да закључује: Ово сам испричао и у полицији и у БИА. Немам шта да кријем. Ако неком не одговара та истина, шта ја могу. СЕОСКА СЛАВА МАСОВНИ долазак „политичких туриста“ на сеоску слава Огњена Марија посебно је изиритирао мештане и забринуо полицију. - На дан славе било је више полиције него кад је хапшен Младић - каже Радмило Станишић, председник Савета месне заједнице. - Међутим, то није било случајно јер су појединци из црквеног одбора позвали на славу истовремено Немце, који су некада становали у овом селу, четнике, „Образ“, „Покрет 1389“... Не треба заборавити да је из Лазарева, тад Лазарфелда, било 600 припадника злогласне фолксдојчерске СС дивизије „Принц Еуген“, која је чинила нечувене злочине, баш у крајевима одакле су наши очеви колонизовани. Ситуација је била буре барута. Само је искра недостајала да све експлодира. Зато мештани масовно нису дошли на сопствену славу и бесни су због тога што на нама неко покушава да заради. ЗНАК ПОСЛЕ хапшења Младића Лазарево је остало чак и без саобраћајног знака са именом овог места, па путници и не знају кад су ушли у село. - Сваког ноћи неко би шаблоном испод имена Села исписао „Младићево“, а преко дана путари би то префарбали. После неког времена одустали су и уклонили цео знак - каже Божовић. ЛАЗАРЕВЉАНИ НЕ ВЕРУЈУ У Лазареву мало ко верује у званичну причу да се Ратко Младић годинама скривао у селу, а као доказ се обавезно цитирају речи прве комшинице Бранислава Младића: „Они који су Ратка донели, они су га и однели“. - У селу се зна ко шта кува, а сад ми треба да верујемо да нико од нас није годинама видео генерала Младића - каже љутито Гале, један од ретких Лазаревљана расположених за разговор с новинарима. - Најгоре што су нас обрукали, првог дана звали су нас рођаци из Републике Српске и понављали: „Срам вас било, што сте издали генерала“. Међутим, сад су и они променили мишљење, виде да је све режија. |
||||
| < Претходни | Следећи > |
|---|
