| Ничему се не надају и у правду не вјерују |
|
|
| Среда, 13 јул 2011 | |
|
Datum: 12.07.2011 22:00
Autor: Крстина Ћирковић
БРAТУНAЦ - Ничем се више не надам и у правду не вјерујем. Једино се драгом Богу молим да казни оне звијери које су ми на кућном огњишту убиле обје моје кћери Гордану и Снежану и мужа Радивоја. Прича, док суза сузу тешку низ лице сустиже, Славка Матић из Бјеловца од тог злочина сама на свијету. Живани Филиповић из братуначког села Лознице муслиманска војска убила је седамнаестогодишњу кћерку Верицу.
- Орић је упао са својом војском у наше село, опљачкао и попалио све куће, а мјештане убијао на најсвирепије начине. Шта им је скривила моја Верица или Јелена Стојановић, иза које је остало шесторо малољетне дјеце, пита се и данас мајка Живана коју каже боли неправда јер нема казне за злочинце.
Љубинки Гајић убили су четворогодишњег сина Владимира. Остала је сама у свом болу, а због неправде према српским жртвама, коју чине правосудне институције БиХ, не жели да прича о својој трагедији. Мирко Секулић из Сребренице остао је сам са двоје дјеце од четири и шест година, када су му јединице Насера Орића убиле супругу Гордану, док је покушавала да спаси дјецу бијегом.
И мајци Милици Димитријевић убијена су двојица синова. Aлександар је тада имао девет, а Радисав једанаест.
- Нисам их могла спасити. Убили су их пред мојим очима - каже несрећна Милица. - Вријеме ране не лијечи. Не дај Боже никоме да доживи да, као мени, убију двојицу од тројице синова. Радована сам сахранила одмах послије Петровдана, а за костима Марка трагам пуних 19 година - почиње исповијест Марија Јеремић (75) из сребреничког села Осредак.
Мислила је, каже, да неће преживјети ту трагедију, али је принуђена да живи од Петровдана до Петровдана, у нади да ће пронаћи Маркове кости.
- Већ 16 година питам све људе да ли знају гдје су кости мог Марка, да их сахраним поред његовог брата Радована и спокојно затворим очи. Сваког Петровдана на Радовановом гробу искукам и Марка - каже Марија, која због болести јуче није могла на гробље доћи први пут.
Од 1995. године не одваја се од Маркове личне карте коју је, каже, нашао неко у кући Насера Орића.
- То је доказ да ми је Орић одвео сина Марка 12. јула 1992. године. Он зна истину - каже Марија. У 25. години је остала удовица у већ поодмаклој трудноћи и са двоје малољетне дјеце. - На преслици сам их отхранила и ишколовала. Мучила сам се цијелог живота, али није могла мајка да сачува Радована и Марка од хорди зла - прича Марија. Свједоци Само у посљедњих пола године умрло је више од 20 свједока злочина које су муслиманске снаге из Сребренице починиле над Србима у овој и сусједним општинама у периоду од маја 1992. до јула 1995. године. |
| < Претходни | Следећи > |
|---|
