| Амбасадоре, ко је побио нашу децу? |
|
|
| Субота, 16 јул 2011 | ||
|
15. 07. 2011. 14:06h | П. Арсић - Вести
Милица Димитријевић, мајка петогодишњег Александра и десетогодишњег Радисава, убијених у Скеланима, 16. јануара 1993. године снајперским хицима, затражила је извињење од Амбасаде САД у БиХ због скандалозне изјаве заменика америчког амбасадора Џонатана Мура. - Моја деца нису била наоружана, али муслимански војник јесте - носио је снајпер из којег је погодио двоје недужне деце која су покушала да потраже спас од комшија муслимана у суседној Бајиној Башти у Србији - огорчена је несрећна мајка.
А истина је ту, на хладној мермерној плочи њиховог надгробног споменика:
"Дана 16. јануара 1993. године у Скеланима снајперским хицима од стране муслиманских фанатика угашена су два мала живота. Двојица невиних дечака, два брата, Александар и Радисав - Рашо Димитријевић, те крваве скеланске зоре пре 18 година постали су легална мета снајпериста. Рука оног ко је пуцао није ни задрхтала, а били су само деца..." - Спавали смо. Пробудио нас је звук гранате која је пала у центру Скелана. Истрчала сам из куће са децом да им тражим спаса... Напољу - јауци, кукњава, вапаји.. Мој муж Томо дао је најстаријем сину Славиши, који је тада имао петнаест година, кључеве од кола и рекао му да нас вози у Србију, у Бајину Башту - нема јутра да не сване, а да се несрећна мајка не упита да ли је још нешто могла учинити. Отац је био неумољив... Ви идите, говорио је синовима, ја морам бранити село, док се деца и старина не извуку и сви не дограбе моста и Србије... Аутомобил пун деце, свега стотинак метара од кућног прага, засула је киша снајперских метака. - Славиша је возио кола, али га је метак погодио у леву ногу... - Јадна ја, изашла сам из кола у наручју носећи мог Александра. Први метак погодио га је у потиљак... Мозак му се просуо по мом крилу, али не дам га. Славиша ми виче: "Остави га мајко, зар не видиш да је мртав! Помажи Раши"... Стиже још један метак, па и други - мртво петогодишње дете хладнокрвни муслимански убица "оверавао" је у наручју мајке. Радисав - Рашо остао је заробљен у колима тешко рањен и непокретан... Рука злочинца била је прецизна. - Рашо је још био жив. Пребацили смо га на ВМА, на Клинички центар, па на Дечју клинику, о онда су га поново вратили на ВМА. Тамо ми је издахнуо мученик мој мали, а шест месеци се борио да преживи - испричала је кроз сузе Милица Димитријевић. Још једна несрећна мајка, Славка Матић, којој су Орићеви војници убили две кћерке, пита Мура да ли су војници и њене Гордана и Сњежана, деца, жене и старци, које су муслиманске снаге убијале у њиховим кућама у нападу на братуначко село Бјеловац. - Муслиманска војска ми је тог кобног децембра 1992. године у кући убила кћерке Гордану и Сњежану, а пред кућом су убили петнаестогодишњег дечака Миленка Вучетића, а његовог рањеног брата Брану, који је тада имао осам година, одвели су у логор са трогодишњом Оливером и њеним седмомесечним братом Немањом Филиповићем - прича огорчена Славка Матић. Муру поручује да о овом страдању постоје фотографије и подаци из којих се види колико је српских цивила убијено на простору Братунца и Сребренице. - Ако заиста уважава и поштује све жртве и не прави разлику међу њима као остали представници међународне заједнице, увек може посетити Братунац и околна српска села и у разговору са породицама сазнати истину о страдању српских цивила и демантовати тврдњу да се у Братунцу парастос служи само војницима - вели Славка Матић. Поштују жртве?! Поводом бурних реакција јавности у РС, Амбасада САД у БиХ негирала је тврдње да је на било који начин показала непоштовање према било којим жртвама протеклог рата, без обзира на њихову етничку припадност. - Ми снажно одбацујемо тврдње да је Амбасада САД или било ко од њених представника на било који начин показао непоштовање према било којим жртвама протеклог рата, без обзира на њихову етничку припадност - саопштено је из Канцеларија за односе с јавношћу Амбасаде САД у БиХ. |
||
| < Претходни | Следећи > |
|---|
