| Влада Марковић: Алмаз ми је прсте ломио! |
|
|
| Недеља, 31 јул 2011 | |||
|
Н. ЂУРИЋ | 29. јул 2011. 20:21 |
Исповест логораша о страхотама које је преживео. И амерички иследници се згрозили над методама крвника из Дервенте
Овај дервентски логораш, предратни возач и чувар овдашње “Укрине”, један је од осам логораша који су недавно дали свој исказ о претрпљеним тортурама. На основу тих упечатљивих и потресних сведочења, крајем јуна, Незировић је у Вирџинији и званично оптужен за злочине над српским цивилима, које је починико као чувар заробљеничког логора „Рабић“, надомак Дервенте.
Владо Марковић је по први пут пристао да проговори о неким од злодела Алмаза Незировића, чија је специјална метода било ломљење прстију “којима се Србе крсте”! ПЕТОРИЦА БРАЋЕ У ЛОГОРУ ЗА ВРЕМЕ окупације Дервенте 1992. године, међу 500 заробљених дервентских Срба била су и њих петорица браће Марковић. Уз Владу су били и његова рођена браћа Боро, Илија, Перо и Коста. Неки од њих су у логору били са двојицом, или са по једним сином. Та чињеница шокирала је и иследнике америчке Агенџије за имиграције и царине. - И данас, 19 година после логорашке тортуре, у ноћним кошмарима често ми се појави Алмаз, уз страшну олују и удар грома, заправо удар његове палице по мојим прстима - отвара душу за “Новости” Владо Марковић. - У ушима ми одзвањају његове злокобне и заглушујуће речи “да нам прсте ломи зато што се ми Срби не молимо као алахови и папини поданици”. Владо Марковић је само један од више од 500 Срба из Дервенте који су прошли голготу након окупације хрватске и муслиманске војске. На Васкрс 26. маја 1992. године спаљено је и поробљено село Чардак, а он се прво нашао у новоотвореном логору у центру града, бившој згради Дома ЈНА. Потом следе стравичне тортуре у логорима Рабић, Пољари и Поље. Ту су Срби скидани и постројавани голи, као од мајке рођени, терани да један другог љубе у стражњицу, да ходају на коленима, лају, грокћу, једу траву по којој су претходно морали да мокре, да ударају једни друге... А потом је следио Амлазов “специјални” метод мучења. - Једног дана у хангар логора Рабић донели су школску клупу, присећа се Владо Марковић. - На њу смо морали да прислонимо три прста, а потом су следили Алмазови ударци палицом. Уживао је, хистерично и сулудо се смејући, слушајући како крцкају и пуцају наше кости, док смо падали ми у несвест! Најтежу финалну тортуру Владо је доживео између два Брода, практично на граници Хрватске и БиХ. Једне ноћи га је Алмаз оставио у бесвесном стању у локви крви, мислећи да је мртав, и потом ставио на списак несталих. Срећом, убрзо потом, готово тромесечна Владина голгота је завршена разменом и слободом! http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/aktuelno.69.html:339824-Vlada-Markovic-Almaz-mi-je-prste-lomio |
|||
| < Претходни | Следећи > |
|---|
