Институт за истраживање српских страдања у XX веку

17.06.2011. - Са Младићем иза атлантских решетака нестаје један од последњих представника европског поноса

Како „са Младићем иза атлантских решетака нестаје и један од последњих представника европског поноса“… „Нисам видео доказе и за мене је Младић патриота. У сваком случају, ићи ћу да га посетим ма где се буде налазио“ – каже италијански евро-посланик Марио Боргезио.

Упркос халабуци коју је режим дигао у Србији поводом хапшења генерала Младића и упркос медијској кампањи Вашингтона и Брисела, западна јавност има великим делом другачије ставове, у најмању руку такве да се изражава чуђење нечим што треба да изазове стид, ако Србија има још имало националног поноса. Посебно се указује да Младићевим хапшењем Србија није нимало ближа уласку у Европску унију, ако икада у њу и уђе. То је потврдио и Том Кантримен, заменик помоћника државног секретара САД за европска и евро-азијска питања, у интервјуу датом „Гласу Америке“ одмах после Младићевог хапшења: „Можда признање Косова није технички услов, али знам да ЕУ није спремна да увезе још један територијални спор. Не могу да замислим да ће после неколико година, када Србија буде спремна за чланство, она моћи да уђе у европску заједницу ако није прихватила реалност Косова, онакво какво јесте данас. И то је веома важно.“

 

 

Италијански евро-посланик Марио Боргезио изјавио је за „Радио 24“: „Нисам видео доказе и за мене је Младић патриота. Упућују му се политичке оптужбе. Било би у реду да се одржи праведно суђење, али у Хашки трибунал једва да верујем нешто више од нуле… Срби су могли да зауставе исламско напредовање у Европи, али су их спречили да то учине. Говорим о свим Србима, укључујући Младића. У сваком случају, ићи ћу да га посетим ма где се буде налазио“.

О томе сведочи и текст који преносимо из римског дневног листа „Rinascita“, (http://www.rinascita.eu/index.php?action=news&id=8555 ) од 28-29. маја 2011, чији је директор Уго Гауденци. Наравно, није то једини страни извор у којем хапшење генерала Младића није представљено на Западу онако како би то желео српски режим. Овај италијански дневник, са дописништвима у Италији и иностранству (Милано, Верона, Сора, Казерта, Напуљ, Даблин, Париз, Букурешт, Београд и Бејрут), који заступа курс европског националног ослобођења од англо-америчке атлантске доминације, а на привредном плану је веома критичан према међународним финансијским олигархијама, има већ годинама веома добар увид у ситуацију на територији некадашње Југославије.

http://www.vostok.rs/index.php?option=btg_novosti&catnovosti=0&idnovost=9551