Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Ген. Ратко Младић arrow ХЕРОЈ, ЗЛОЧИНАЦ ИЛИ НЕКО ОД НАС?
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 

ХЕРОЈ, ЗЛОЧИНАЦ ИЛИ НЕКО ОД НАС? Штампај Пошаљи
Четвртак, 16 јун 2011
Пет Јун 10, 2011 9:14 am
БиХ - Младић - коментар

БИЈЕЉИНА, 3. ЈУНА (СРНА) - Није познато да ли је генерал Ратко Младић крив по командној или другој одговорности - за сада не постоји никакава пуноважна пресуда, мада Младића на странама против којих се борио, као и у једном броју медија тзв. демократских земаља, одавано зову "ратним злочинцем" потпуно искључујући пресумпцију невиности док се судски не докаже кривица.

А да ли је први генерал Војске Републике Српске Ратко Младић крив за бројне и тешке злочине наведене у оптужници - то ће бити доказивано на суду, а не у медијима. Или можда, ипак, неће?

Али, ко је Ратко Младић? И зашто је баш он толико на срцу "прекодринских Срба", али и добрим дијелом оних који вуку поријекло са ових простора, без обзира на тешке оптужбе које му се стављају на терет?
 
 
Зашто је баш он једина личност у Републици Српској око које нема разлике у мишљењу између радикалнијих Срба и либералнијих, или између заговорника дејтонске и бриселске БиХ, као ни између често сукобљених партијских лидера? Зашто је, дакле, Ратко Младић ријетка особа, која упркос контроверзности која је око њега стварена, једини избјегао чувене српске подијеле?

Младић има просјечну животну биографију која би се добрим дијелом могла односити на било ког Србина са ове стране Дрине. Обиљежен породичним страдањем у Другом свјетском рату, погибијом некога од најближе породице у доба Независне државе Хрватске од усташке и њемачке руке, било у Јасеновцу или неком од других логора.

Дјетињство обиљежено траумом и безрезервно васпитање у југословенсом духу. У дубоком увјерењу да је то земља која је саставила разбацане и историјски тешто страдале Србе од турских времена, преко Аустро-угарске, страдања у Првом свјетском рату, па до кољачине и смрти у Другом свјетском рату са осталом јужнословенском браћом.

Временом југословенство постаје идеал, а социјализам средство на том путу. Младић вјерује да је тако ријешено све - од људских траума, злочина, несрећа, мржње... Официрски пут. Безрезервно повјерење у земљу.

Онда распад државе. Суочавање са чињеницом да други народи желе свој пут. Да је то њихова жеља, мит, оно што су одувијек чекали. А да су Срби постали кочничари њиховим слободама у својој упорној жељи да сачувају Југославију. Макар половну. Било какву...

Младићево разочарење, присилан повратак из (искреног) југословенства у српство, удар заблуде у стомак који боли попут метка који погађа изненада. Нове, бројне жртве у ужој породици враћају мрачно сјећање и страх претварају у жељу да се једном за свагда ријеши српско питање. Да се тај круг зла затвори.

Рат дојучерашње браће, комшија, официра који су донедавно служили исту војску. Сазнање да је могуће бити проглашен за агресора у својој земљи, свом граду или селу.....

Ово није тек фрагментрана биографија генерала Ратка Младића, већ било ког припадника српске националности са ове стране Дрине. И то би они који пишу "истину" и истину о Младићу и Србима требало да имају у виду. Све има своје коријене. А Срби су народ над којим је извршена својеврсно медијско силовање потпомогнуто војним интревенцијама.

Од жртве фашизма и народа који је објективно изгубио највише популације на просторима бивше земље у Другом свјетском рату, од народа чију су дјецу (хиљаде малишана са Козаре) водили у конц-логоре, од народа за ког је команда Ес-Ес трупа наредила чувену одмазду: "Сто Срба за једног убијеног њемачког војника" - проглашени су за исте оне који су ноћна мора њих и њихових очева.

Отуда је Ратко Мадић парадигма српске свијести о неправди која им је учињена одавно, која је прећуткивана или пригушивана у периоду стварања прве заједничке јужнословенске државе у име новог братства, па онда у вријеме идеолошке уравниловке и још чвршћег братства и јединства до нове погибије крајем прошлог вијека.

Тако је један од многобројних генерала из некадашње ЈНА постао за овдашње Србе симбол отпора понављању историје.

Не заборавимо, Младић је водио војску која се борила против четири војске: Армије БиХ под командом сарајевске ратне владе, Војске Републике Хрватске, Хрватског вијећа обране и на крају НАТО трупа. Војска Републике Српске тукла се на земљи која припада и њеном народу, а у исто вријеме једина је проглашавана за агресорску?!

Нико не може избјећи одговорност за злочине, нити то треба чинити у име било које политике. То Срби са ових простора добро знају, јер су и сами искусили шта значи бити жртва и бити прогањан док су злочинци на слободи. И то генерацијски. То важи и за, евентуалну, кривицу Ратка Младића.

Дијелећи Младићеву прошлост, добар дио Срба одмјерава и своју будућност. Нико не брани злочин, нити се он људски може бранити, већ истину да је било ко од нас могао бити на мјесту Ратка Младића.

http://www.srna.rs/


http://forum.vidovdan.org/viewtopic.php?f=4&t=336&st=0&sk=t&sd=a&start=840
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >