Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Ген. Ратко Младић arrow Реаговања arrow Где си бивао све ове године, мој команданте!
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Где си бивао све ове године, мој команданте! Штампај Пошаљи
Уторак, 07 јун 2011
07. јун 2011
Пише: Љиљана Булатовић Медић

И – шта сад?! То није могуће! Није то он, није он! Не верујем да је то на сликама које објављује (недржавна)
 Љиљана Булатовић Медић
београдска Телевизија и окупаторске београдске новине, онај наш генерал, који нам је свих ових готово двадесет година, давао наду да ћемо дочекати крај хашке неправде, да ћемо успети да докажемо да је хашка судница губилиште намењено Србима, Србији и Републици Српској и да ће нестати то само за Србе шевенингенско мучилиште…

Била сам са својим супругом после три године на одмору, заслуженом. Баш смо хтели да будемо тамо преко пута Свете Горе, у Уранополису. Другог дана, већ, опловили смо, колико нам је дозвољено, обрисе Свете Горе… Молила сам Светог духа истинога да сачува здравље и слободу Генерала, као сваки пут када сам одлазила у православне храмове…


Сутрадан нас је опекла вест, јављена у Хрватској…. Нисам хтела да верујем. Али ми је први пут задрхтала сва утроба. Први пут, после ко зна колико сличних вести – да су Генерала опколили, ухапсили, да би га ”испоручили”, да би преко његове жртве стигли у неку некима обећану Европу… Сада су јављали да су га ухватили, мада не личи на себе, али је ДНК утврдио (за свега пола сата од његовог хапшења) да то јесте Ратко Младић…

Питала сам пријатеље има ли икаквог снимка, као доказ… Тек доцније Борис Тадић, попут Барака Обаме, изјављује да је лично пратио извођење ове акције и налазим да је РТС снимао хапшење… Каква копија америчког ”демократског ударца на највећег терористу света”, за кога је давно српски тужилац Срба Владислав Вукчевић изјавио да је за њега ”Ратко Младић српски Бин Ладен”! (Видим Вукчевићеву изјаву да Генерал није желео да разговара са њим, као што није хтео ни Радован Караџић. Генерал има право да искаже свој презир према таквима. Али зато Бруну Векарићу, који обиграва око њега паунски, наређује да му донесе јагоде баш из Лазарева, да потроши нешто од оних пара које је отео његовој породици.)

И, наравно, једноставно истог трена одлучујемо да похитамо назад, уназад скроз, у издану, распродану, унижену и покорену у глибу – муклу Србију. У колима слушамо Тадићеву ”државничку” изјаву да је овим хапшењем завршена срамна страница историје Србије. Срам га било.

У Београду адвокат Милош Шаљић, син Ратков Дарко и супруга Боса нам потврђују после њиховог првог сусрета у истражном затвору да то јесте Ратко Младић.

Читам: приликом хапшења у последњем скровишту Он је рекао: ”Ја сам ГЕНЕРАЛ… тај кога тражите! Свака вам част момци!” Ко зна ко су и одакле су. Ко зна одакле су им пренели легенду српске историје да га принесу на жртвеник српским политичарима!

Али, то личи на њега: ГЕНЕРАЛ да похвали (да ли баш??) полицајце што су после 16 година коначно, успешно извели задату им акцију!

Свака им нечаст! Овај ”успех” их је вековно обележио у бешчашћу и издаји. Њихове заповеднике, њих и њихове потомке. Чак су и Расима изневерили: он је био сигуран да ГЕНЕРАЛА неће Срби издати. Изјавио је:”Ако га Срби нису издали за милион, неће ни за десет милиона евра!”

Ниједан народ свог ЧОВЕКА ЈУНАКА не издаје непријатељу, лажним судовима и сопственим крволоцима – само Срби! Зашто, браћо!? (Мада ни Расим Љајић, ни Бруно Векарић нису Срби. Владимир Вукчевић није битан.)

Сви који знају истину, знају да ниједан народ у својој историји није имао таквог хероја-заштитника, као што је генерал Ратко Младић: достојанствен, поносит, храбар, речит, стасит официр. Зато су владајући политичари у Србији, амерички поданици и одлучили да га пред свет изведу у својој контрадикцији, какав никад није био. И да му се изругују! Зашто, небраћо!?

А онда су народу ланцима запретили да јавно одболује, да свог Хероја на неслободи гневом према тамничарима поздрави. Тако је Србија утамничена до бесвести. Али, није Република Српска: готово у свим градовима, у којима сам са Књижевним фондом Свети Сава са Пала представљала свој РАПОРТ КОМАНДАНТУ – млади људи у поворкама носили су своје транспаренте и поруке да је ГЕНЕРАЛ ЊИХОВ ХЕРОЈ, а издајници они који журе да га болесног и немоћног пренесу у шевенингенску тамницу.

И у Русији словенски патриоте црном бојом засипају српску амбасаду и поручују Србији да ”гнусна издаја Тадића и његове клике изазива гнев и револт свих часних и и поштених људи, како у Србији, тако и у Русији”. Они позивају све оне који нису заборавили словенско братство, част и достојанство да дођу 1. јуна пред српску амбасаду и кажу режиму Тадића оно што заслужује. Наравно, ако им то режим у Русији одобри. Једна од потписаних парола гласи: ”Доле Јудин режим, Ратка Младића за председника!”

Ех, и ја сам свој РАПОРТ КОМАНДАНТУ завршила насловом ЧЕКАЈУЋИ КОМАНДАНТА над нашом заједничком фотографијом. Веровала сам, и ширила убеђење да ћемо га дочекати на слободи, онако како доликује српском генералу и његовим саборцима. Надала сам се таквом сусрету свих ових година. А сада се спремам за сусрет са једним тешко болесним сужњем у српској тамници, јер је он то, хвала Богу, пожелео. Рекао је истражном судији да ”жели да своје сретне своје пријатеље Љиљу Булатовић и њеног супруга” и да ми нешто каже, да запишем…

Сада чекамо да нам то дозволи исти онај судија за ратне злочине, који је потписао налог да на Ваведење 2010. године специјалци са хеклерима дођу у наш стан и траже Генерала и трагове наше подршке… Хоће ли нам дозволити у понедељак, 30. маја да питам Генерала: ”Где ли си бивао, наш Генерале, свих ових година гериле…” Симболично, наравно, јер Тадић има још посла: најављена је већ акција строгог кажњавања свакога на кога се посумња да је икако подржавао живот и опстанак Генерала Ратка Младића. Нећемо им ми давати спискове. На списку је пола Србије. Тако стотине њих поручују са сајтова, поводом небројених вести и коментара о хапшењу генерала Младића.

Али, малена је наша медијска снага да огласимо истину о томе ко је генерал Младић. Изразита већина владајућих српских политичара, на челу са њиховим шефовима Обамом, Кацином, Брамерцом, Ештоновом и сличнима објавили су своје задовољство и понос због овог обављеног задатка. Истог тренутка, када су по жељи двојца Векарић-Вукчевић, хрватски медији објавили муштулук да је ухапшен генерал, кренуо је планетарни медијски геноцидни погром над њим. Предњачи тзв. Слободна Европа, која лансира неописиву количину спремљених бљувотина, као наводних чињеница за неограничено проширивање оптужнице против Генерала и Војске којом је он командовао од Книна до Жепе.

И док чекам тај (не)могући сусрет са Командантом, слушам од Дарка, Босе и Милоша Шаљића, Младићевог старог поузданог пријатеља њихове утиске о трагичном здравственом стању Ратка Младића. Сви детаљи су толико болни да у мени изазивају једнако запрепашћење, огорчење, дубоку тугу… Од тренутка када је објављена његова жеља да се стретнемо преплављена сам десетинама порука његових сабораца, људи које и не познајем, које треба да пренесем Генералу, да га охрабримо својим поштовањем… Јављају се у све већем броју новинари највећих страних листова, да бих им описала шта значи бити пријатељ са Младићем… Ја их исправљам: он је увек ГЕНЕРАЛ Ратко Младић!

Генерал поручује из казамата да се не праве никакве демонстрације, да не изазивамо несрећу, будемо достојанствени и одговорни. А ја се све време само питам, хоће ли и сви који су задужени сада за његов живот, бити одговорни према њему – генералу, Ратном команданту Војске Републике Српске! Лекарску дијагнозу потписали су затворски лекари анонимуси и очигледно је подређена закључку да је сужањ ”способан да прати судски поступак”! А није способан самостални ни да прати, а камоли да учествује, да сам себе заступа! На жалост- НИЈЕ!

Три мождана удара, од којих последњи из 2008. са трајним последицама, два срчана удара и хронична ангина пекторис, уз високи крвни притисак, психооргански синдром – указују на отежану менталну способност, на питање урачунљивости! Хвала Богу да су Генерала по његовој жељи посетили актуелни министар здравља и председница Парламента, која је професор медицинског факултета на предмету неуропсихологије! Чак и на први поглед и мање од пет минута разговора они су могли уочити сву површност и неодговорност потписника дијагнозе! Над свима њима јесу Бог и Хипократова заклетва!

Хоће ли се наћи тај у Србији ко ће преузети такву мрачну одговорност да тако болесног Човека предају хашкој немилости доказаних најсуровијих српских непријатеља!?

Како год било, Генерал Ратко Младић остаје часна легенда и недостижни херој одбране српског народа у Части и достојанству!


http://www.vaseljenska.com/misljenja/gde-si-bivao-sve-ove-godine-moj-komandante/


AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >