| Тражимо правду за 3.267 убијених Срба у Подрињу |
|
|
| Понедељак, 18 јул 2011 | |
|
Datum: 12.07.2011 22:00
Autor: Кристина Ћирковић  БРAТУНAЦ - У нама нема мржње и освете, али је крајње вријеме за процесуирање монструозних злочина почињених над Србима. Не можемо прихватити селективну правду како је било до сада, да је једна - српска страна за све крива, а да за оволике српске жртве нико не одговара.Рекао је ово јуче предсједник Републике Српске Милорад Додик, обраћајући се окупљенима на Војничком гробљу у Братунцу на којем је одржан помен и служен парастос за 3.267 српских цивилних жртава које су током ратних сукоба 1992. убиле оружане снаге Aрмије РБиХ под командом Насера Орића.
Злочини
На Петровдан 1992. године муслиманске снаге, под командом Орића, упале су у српска села Залазје, Биљача, Сасе и Загони у којим је убијено 69 српских цивила, а више од 70 рањено. Деветнаест особа до данас се води као нестало.
Села су опљачкана, спаљена и још нису обновљена. Од маја до децембра 1992. године, у нападима муслиманских снага уништено је и разорено на десетине српских села и на бруталан начин убијено стотине српских цивила у општинама Сребреница, Братунац и Скелани. Само на подручју Сребренице у том периоду нападнуто је 21 српско село у којем је убијено више од 400 цивила. У нападу на 22 српска села општине Братунац у истом периоду убијено је најмање 560 лица.
На Божић 1993. године, Здружене снаге подрегије Сребреница, под командом Насера Орића, у раним јутарњим часовима напале су српска села на подручју Кравице, у општини Братунац, и убиле 48 мјештана.
Од 7. до 16. марта 1993. године, уништено је 688 домаћинстава и оскрнављено православно гробље у Кравици. На подручју општина Сребреница, Зворник, Милићи, Братунац, Власеница и Осмаци, у току рата, страдало је најмање 1.300 особа српске националности, док је на ширем подручју средњег Подриња и Бирча убијено укупно 3.267 Срба. Без једног или оба родитеља остало је око 800 дјеце, а око 5.400 породица остало је без покретне и непокретне имовине. За злочине почињене над српским становништвом на подручју Сребренице, Братунца и околних мјеста нико, до сада, није одговарао пред судовима у БиХ. Неправда
Неутјешна је и Иванка Ранкић из Сребренице док је сузама полијевала гроб свог сина Ненада.
- Насер Орић и његови бахати војници живог су пекли мог сина Ненада. Када смо успјели да преузмемо тијело било је угљенисано. Послије рата дошла сам до видео-записа на којем се види како су ритуално обавили тај стравични чин - говори Иванка. Каже да је увјерена да ће злочинце стићи рука правде. Она чека, пуних 19 година. И нада се.
(фотографију погледати на почетку текста, кликнути за за увећање)
- Овдје нема никога, ко није неког свог изгубио, рекао ми је један старац прије неколико година на братуначком гробљу. Та реченица говори о великом страдању Срба у овим крајевима - рекао је обраћајући се присутнима предсједник Републике Српске.
Он је додао да боли чињеница да злочинце није стигла правда. - Немогуће је и не може се прихватити чињеница да се главни команданти муслиманских снага из тог времена данас слободно шетају Сарајевом, да се славе као хероји и поред чињенице да су на Бадње вече у Кравици, на данашњи дан у Залазју и другим селима свирепо убијани цивили који нису могли побјећи - истакао је Додик. Казао је да је било огромних злочина над Бошњацима и да те злочине нико из РС не оспорава, нити да ико штити оне који су убијали друге у име српског народа. - Ми никога нећемо заштитити, али тражимо да се институције, које су наводно формиране у име и наших потреба за правдом, ангажују у што скорије вријеме, како не би изгубиле потпуни легитимитет - рекао је Додик. Он је казао да је прошло скоро 20 година од злочина почињених над Србима Сребренице и Братунца и да многи свједоци нису више живи. - Мислимо да се ради на томе да заборав покрије све. Ми не желимо да заборавимо, опростити морамо јер је то хришћански. Ми желимо да правда побиједи, да се казне сви они који су чинили злочине у БиХ, али ми не смијемо да заборавимо шта се догодило српском народу - поручио је Додик. Премијер Српске Aлександар Џомбић истакао је да међународна заједница мора да уважи чињеницу да су у протеклом рату убијани и Срби. - У Сребреници, Братунцу и околним селима убијено је именом и презименом 3.267 Срба. Желимо да пошаљемо истину у свијет, да покажемо и укажемо да су Срби страдали и да тражимо равноправан третман према свим жртвама и свим злочинцима - казао је Џомбић. Министар рада и борачко-инвалидске заштите РС Петар Ђокић истакао је да су страдања у овом дијелу Подриња обиљежили стравични злочини. - Жеља нам је да да се више никоме, никада и нигдје не понове такви злочини - рекао је Ђокић истичући да је увјерен да ће народи извући поуке из периода 1992 - 1995. година.
Предсједник БОРС-а Пантелија Ћургуз поручио је да је дошло вријеме да одговарају и они који су чинили злочин српском народу.
- Ми ћемо натјерати правосудне институције у БиХ да почну да раде по принципу правде и правичности, те да буду у функцији стварања амбијента за помирење, а не новог крвопролића - поручио је Ћургуз. Чекајући правду Владика зворничко-тузлански Василије позвао је на праштање, али не и заборав. - У име страдалих морамо опростити као дјеца Божја, али као људи не смијемо никада да заборавимо зла која су се чинила Србима. Опростити је заповијест Божја, а незаборав је могућност да човјек кроз историјске токове сагледава историју као себе у огледалу - рекао је владика Василије. Мирјана Живковић из Братунца грлила је јуче гроб свог сина Драгомира, који је убијен у Биљачи 12. јула 1992. године. - Јој мој сине, ајој црни Петровдану... кукала је мајка двадесетједногодишњег студента на Шумарском факултету у Београду, који се вратио на распуст кући. - Није успио да са друговима стигне у Залазје, гдје је већ било убијено неколико десетина мјештана ... плакала је Мирјана, као и прије 19 година јер тешке ране које носи у души никада неће зацијелити. - Хапсе само Србе, а ми на правду чекамо годинама. Нека злочинце стигне Божја правда, ако дјелиоци правде не виде какво је зло учињено српским мајкама - огорчена је Мирјана.
Неутјешна је и Иванка Ранкић из Сребренице док је сузама полијевала гроб свог сина Ненада.
- Насер Орић и његови бахати војници живог су пекли мог сина Ненада. Када смо успјели да преузмемо тијело било је угљенисано. Послије рата дошла сам до видео-записа на којем се види како су ритуално обавили тај стравични чин - говори Иванка. Каже да је увјерена да ће злочинце стићи рука правде. Она чека, пуних 19 година. И нада се. Преживјели чланови породица, пријатељи и саборци погинулих и несталих српских војника и цивила, настрадалих на Петровдан 1992. године, као и већи број делегација, јуче су посјетили српска стратишта у Биљачи и Сасама, те гробље у Залазју код Сребренице гдје су положили цвијеће и прислужили свијеће за покој душа 69 убијених и 22 несталих Срба. Помен страдалим Србима на подручју Братунца и Сребренице одржан је у организацији Одбора за обиљежавање догађаја из ослободилачких ратова при Влади Републике Српске. Присутни Осим чланова породица страдалих, представника БОРС-а, званичника РС и српских представника у заједничким институцијама БиХ, комеморацији у Братунцу присуствовали су и амбасадори Србије и Русије Нинослав Стојановић и Aлександар Боцан-Харченко, те замјеник високог представника Крис Бенет. Идентификација Од укупно 22 несталих Срба из села Залазје, Биљача, Сасе и Загони, посмртне остатке њих десет половином прошле године је случајно ексхумирао тим Института за тражење несталих БиХ.
Они су трагали за бошњачким посмртним остацима, а нашли масовну српску гробницу.
Ти посмртни остаци ни за годину нису идентификовани у лабораторији у Тузли, иако су породице жељеле да их сахране јуче, 19 година послије нестанка. Предсједник сребреничке Организације породица заробљених и погинулих бораца и несталих цивила Младен Грујичић каже да су још у марту имали обећање у лабораторији у Тузли да ће за два мјесеца ексхумирани бити идентификовани, али до тога још није дошло. |
| < Претходни | Следећи > |
|---|
