Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Актуелно arrow "Гробница за хитне ситуације" нови предмет спора Холандије и БиХ
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

"Гробница за хитне ситуације" нови предмет спора Холандије и БиХ Штампај Пошаљи
Понедељак, 11 јул 2011
Радио Слободна Европа | понедељак, 11. јул 2011.  | Марија Арнаутовић

Званичници Холандског министарства одбране одбацили су недавно тврдње да су властима у БиХ ускратили податке о „гробници за хитне ситуације“ са посмртним остацима бошњачких цивила који су у јулу 1995. умрли у бази Уједињених народа надомак Сребренице.

Ријеч је о гробници коју су ископали холандски војници из састава мировних снага УН-а стационирани у Сребреници која је у то вријеме била заштићена зона.У бази УН-а која се налазила у оближњим Поточарима крај Сребренице неки од цивила умрли су због изузетно лоших животних услова. Холандски војници су те мртве цивиле закопали у „гробницу за хитне ситуације“ – што је потврдио гласноговорник министарства одбране. Он није желио бити именован, али је у интервјуу за IWPR казао како холандска влада не крије локацију гробнице и заправо је обзнанила њено постојање и могућу локацију у извјештају Netherlands Institute for War Documantation (NIOD) о Сребреници 2002. Међутим, локација која је наведена у том извјештају није била исправна.

“У НИОД извјештају је наведена локација гробнице, ту су и координате на војној мапи, али ако потражите то мјесто на темељу тих координата, завршићете на цести. Те координате, никако не могу бити тачне.”

Све информације о томе гдје би гробница могла бити налазе се у извјештају који су дали војници Dutchbata холандској влади након масакра, али оне се повјерљиве и холандски суд их је окарактерисао као такве.

Маат: Веома је тешко и не могу предвидјети када ћемо знати гдје је тачно та гробница, а могуће је и да ћемо имати неколико локација.

Међутим, након интервјуа са бившим војником Dutchbata Дејвом Маатом који је 20. јуна објавила једна холандска ТВ станица, Министарство одбране Холандије је пристало да провјери изјаве војника и објави све добијене информације о могућим локацијама гробнице. “Имамо неколико извјештаја људи који су били војници Dutchbata, али их нажалост не можемо открити, јер смо обећали да нећемо. Али тренутно прегледавамо све те извјештаје како бисмо открили све информације о могућој локацији гробнице. Није тако једноставно као што дјелује, јер те информације не откривају тачну локацију, већ је описују. На примјер, каже се да се гробница налази неколико метара од те и те тачке. Али које тачке? Веома је тешко и не могу предвидјети када ћемо знати гдје је тачно та гробница, а могуће је и да ћемо имати неколико локација. Тек кад пронађемо ту гробницу знаћемо која је од тих локација била тачна.”

Предсједавајући Колегија директора Института за тражење несталих БИХ Амор Машовић каже да та институција није добила никакве податке од Владе Холандије, те да је велики дио терена за који се претпоставља да је на њему “гробница за хитне ситуације” већ претражен. О мотивима због којих је холандска Влада ћутала шеснаест година од окончања рата у БиХ Машовић каже:

“Једини мотив зашто то данас евентуално не желе да ураде је, управо, проток времена. Дакле, ваљат ће објаснити и холандској јавности, а посебно породицама жртава, зашто су ћутали пуних шеснаест година. Било је за очекивати да ће они, унутар кампа, са тим подацима у најмању руку упознати Унпрофор, односно, команду УН, Владу Републике Босне и Херцеговине и коначно саопштити жртвама.”

Гласноговорник холандског министарства одбране тврди да није тачно да је ријеч о скривању локације ове гробнице. На питање зашто влада није преживјелима открила информације о могућем мјесту гробнице након што је саслушала војнике 1995?

“Не знам ко је тада на томе радио и који су били њихови разлози да тако поступе.”

Аxел Хагедорн представља “Мајке Сребренице” у грађанским парницама против УН-а и Холандије. У вези с чињеницом да Холандија није раније објавила информације о овој гробници, он каже:

"Према нашем мишљењу, ово само показује да холандски званичници још увијек раде све што је у њиховој моћи како би заташкали цијелу причу, тј. оно што се десило у Сребреници. У противном, не постоји нити један разлог који би их спријечио да  кажу: ‘Изволите, то је то’, и објаве све податке које имају. Ако имате чисту савјест и не мислите да сте урадили нешто погрешно, зашто не бисте све признали и те чињенице објавили?”

Аxел Хагедорн говори и о повјерљивим изјавама које су војници Dutchbata дали влади након масакра.

„У том досјеу који сада не желе објавити вјероватно се спомиње да су влада и водећи људи из Dutchbat-а имали те информације, али да их нису обзнанили."

Поступци холандских војника и команданата у Сребреници већ дуго су изложени критикама. Они који су успјели да преживе геноцид у Сребреници  покренули су грађанску парницу против Холандије и УН-а.

Протекле седмице апелациони суд у Хагу донио је одлуку према којој је држава Холандија одговорна за смрт три Бошњака у Сребреници 1995. године. Суд је одлучивао, по захтјеву Хасана Нухановића, преводиоца у холандском батаљону, који је изгубио оца, мајку и брата, те Ризе Мустафића, који је радио као електричар у бази холандског батаљона у Поточарима.

(Слободна Европа)


http://www.danas.org/content/nismo_uskratili_podatke_o_tijelima_srebrenickih_zrtava/24260708.html



AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >