Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Сведок
Број 777.
7. јун 2011.

Интервју - Коста Чавошки, академик и члан тима за одбрану Радована Караџића

Пише: Пише: Милан Динић

       Нисам доживео тако одвратан треунтак у властитом животу, као што је био чин хапшења генерала Ратка Младића. Запањио ме је начин на који су реаговали људи који су то извели. Бруно Векарић је рекао да Младић говори којешта и да је то тактика одбране. Испоставило се да је генерал Младић у врло тешком здравственом, а пре свега менталном стању. Младић не може да заврши реченицу и уопште није у стању да спозна где се налази и о чему се ради. Он је доживео неколико можданих удара и они доводе не само до трајних промена структуре личности, већ и до битног нарушавања свих интелектуалних способности. Одузета му је цела десна страна. Десну руку не може да користи, а десну ногу једва помера. Они сада са таквим човеком праве представу по којој Младић наводно све то сам изводи не би ли се заправо представио као неко ко није у стању да прати суђење, каже на почетку интервјуа за „Сведок“ академик др Коста Чавошки.

 

 С: Шта за Србију значи хапшење Младића?
      
       К.Ч: То значи да су наше вође национални издајници. Ту се може узети реченица коју је Добрица Ћосић наводно приписао ђинђићу, да се приврженост европским вредностима не може правдати националном издајом. Они су по налогу страних господара ухапсили српског генерала, који је бранио српски народ и који је, поред Караџића, најзаслужнији за образовање Републике Српске. Што је најгоре, мислим да тиме неће много постићи. Врло брзо ће се неко сетити да је поред Младића ту и Хаџић, па признавање Косова...

 

 

С: Да ли видите крај условљавању са Запада?
      
       К.Ч: Када је већина чланица ЕУ одлучила да призна Косово, они су још тада рекли да ће заправо бити два пута у ЕУ мада то тадашња власт није хтела да објасни. Један је пут за Србију, а други за самозвану државу Косово. Већ тада је било савршено јасно да ми, по њиховом виђењу, у ЕУ не можемо са Косовом.

       С: Мислите ли да евентуална осуда Младића за геноцид неће утицати на судбину Републике Српске?
       К.Ч: Па већ је генерал Крстић осуђен.

       С: Али Крстић није исто што и Младић.
      
       К.Ч: То је јасно. Ипак, Хашки трибунал је споран и као институција. У међународном поретку нема законодавца, већ законодавну функцију врше државе чланице тако што стварају конвенције којима приступају. На тај начин је настао Међународни суд правде у 19. веку и он има надлежност на основу Повеље коју су све државе потписале и којој су приступиле. Поред ад хок трибунала у Хагу, образован је стални Међународни кривични суд чијој повељи су приступале разне државе. Дакле, када су посреди балкански домороци, онда се за њих образује специјални суд. Иако је тај суд био надлежан и за злочине из 1999, до сада није оптужио нити судио ниједном грађанину НАТО земаља. За балканске домороце је Хашки трибунал, а за нешто финију господу је Међународни кривични суд.
      
       А, када су у питању Американци, они су изјавили да њима нико не може да суди сем америчких судова. Та чињеница, са становишта једнакости и правде, дисквалификује Хашки трибунал. Он није добар не само зато што суди Србима, већ и муслиманима и Хрватима. Тај суд није требало никоме да суди! У оквиру такве изопачене улоге, суд се определио да пре свега суди Србима како би оправдао интервенцију НАТО 1995. и 1996. без пристанка УН, војно интервенисао у БиХ и 1999. на Косову.

С: Имајући у виду такву улогу трибунала у Хагу, постоје мишљења да Младић није смео жив да стигне тамо. Како тумачите таква виђења?
      
       К.Ч: Према мојим сазнањима око 35.000 Срба је погинуло у рату у БиХ. Они који су командовали војним операцијама су врло добро знали да ће многи људи погинути, а да ће жртава бити и међу цивилима. То су последице сваког рата. Када неко командује таквом војском, његов живот више не припада њему самом, већ држави и народу. Ја знам шта из тога следи.
       Проблем је што је, изгледа, протеклих 16 година буквално руинирало генерала Младића. Да је то и хтео, он није могао то да изведе. Десна страна му је потпуно одузета, а по свој прилици није био у стању ни да разабере шта му се дешава. Да се ово све десило пре 10 година, мислим да би било битно другачије. Ипак, они су уместо једног великог и славног генерала наишли на оронулог и болесног старца.

С: Како коментаришете сам начин на који је хапшење Младића пропраћено у јавности. Појавиле су се бројне недоумице у вези са локацијом и временонм хапшења.
      
       К.Ч: Када неко непрестано лаже не можете му веровати ни када каже истину. Није искључено да се овима који владају омакне и нешто што је истинито. Ипак, у овом случају, ја им стварно не верујем. Према мом суду, логично је да су Младића знатно раније пронашли и чекали када ће то да обелодане. Чињеница је да Младићевог рођака нису задржали у затвору, иако су све претходне јатаке извели пред суд. Уколико се са његовим братом ништа не догоди, то само подгрева сумњу да су Младића тамо довели како би испало да га је скривала фамилија.

С: Да ли сте упознати са тиме ко ће све учествовати у одбрани Младића?
      
       К.Ч: Уопште се не зна ко ће учествовати у одбрани. Прво, он тај суд и не признаје. Најбоље је било да Младић не каже ништа на првом рочишту. То суђење треба да траје најмање три године и озбиљно се питам да ли је у стању то да издржи. Суду ће бити веома тешко да одреди адвоката по службеној дужности, уколико Младић одбије да сарађује са њим. То је и по западним етичким правилима веома спорно.

С: Како вам је изгледало прво појављивање Младића пред судом?
      
       К.Ч: Мој први утисак је да је понашање адвоката наметнуте одбране, Александра Алексића, срамно. Он је радио у интересу оптужбе, а не у интересу Младића. Када је оптужени рекао да није примио, нити прочитао оптужницу, адвокат је устао и рекао да је он Младићу прочитао оптужницу. Адвокат не сме да одговара уместо онога кога брани! Иначе сам мишљења да ниједан наш адвокат није смео да учествује у процесима у Хагу, јер нису успели никога да одбране.