Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Починиоци arrow Институт за нестале у БиХ спречава сахрану Срба
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Институт за нестале у БиХ спречава сахрану Срба Штампај Пошаљи
Понедељак, 27 јун 2011
27. 06. 2011. 10:16h | Press online
 
Породице Срба чији су посмртни остаци пронађени у масовној гробници у Залажју не могу да сахране своје најмилије јер им то не дозвољава Машовић, који је један од руководилаца Института за нестала лица БиХ, побијене Србе упорно представља као страдале муслимане из Сребренице.
 
Функционер Института за нестала лица БиХ Амор Машовић не дозвољава породицама страдалих Срба чији су скелети ископани у масовној гробници у Залазју пре годину дана да сахране своје најмилије. Реч је о Србима који су побијени на Петровдан 1992. године, а да све буде још страшније, Машовић српске жртве покушава да представи као убијене муслимане из Сребренице 1995. године!
 
 
Бубић: Хиљаде лажних жртава! 
 
  Генерални секретар Савеза логораша Обрад Бубић каже да ова организација заједно са Борачком организацијом РС (БОРС) годинама доставља доказе о манипулацији Бошњака и преувеличавању броја страдалих у Сребреници.
 
  – Пре две године је БОРС обелоданио списак са именима 954 лажне сребреничке жртве, а свакодневно   спливавају нови докази о манипулацијама. Недавно смо дошли до доказа да је у Поточарима као жртва Сребренице сахрањена Ферида Османовић, која се обесила у Тузли 1995. Таквих примера има на хиљаде - каже Бубић.
  Шеф оперативног тима за тражење несталих РС Горан Крчмар каже за Пресс РС да су с њим недавно контактирале породица деветоро Срба из Залазја код Сребренице чији су рођаци побијени на Петровдан 1992. и да од њега траже да им се омогући да преузму посмртне остатке својих најмилијих.
 
Брига их за Србе

Наш саговорник додаје да су из масовне гробнице у Залазју пре годину извађени скелети десет особа и да је у причи још страшније то што су из Института за нестале БиХ одмах устврдили да је реч о Бошњацима страдалим у Сребреници у јулу 1995. године.

- Ти посмртни остаци су пребачени у Тузлу где је извршена обдукција и утврђено да је реч о српским жртвама! Међутим, из Института нису демантовали своје раније тврдње, а што је још горе, потомци жртава још нису преузели посмртне остатке својих рођака. Из Института за нестала лица БиХ годину дана упорно одбијају да тела преместе у спомен-костурницу у Миљевиће у Источном Сарајеву како би породице могле да их преузму и достојанствено сахране на Петровдан 12. јула, тачно 19 година након што су их побиле муслиманске хорде - каже Крчмар.

Према његовим речима, за такво понашање Института и упорно одбијање да се посмртни остаци побијених Срба пребаце у Миљевиће нема оправданог разлога, осим намере да се манипулише страдалима.

- С обзиром на то да ће 11. јула у Поточарима бити сахрањено неколико стотина Бошњака, Амор Машовић не да посмртне остатке страдалих Срба. Он не жели да дозволи да дан после сахране у Поточарима коју ће преносити сви медији у свет оде истина о српском страдању и о томе да су подрињски Срби зверски убијени три године пре злочина у Сребреници - каже Крчмар.

Слађана Јеремић, ћерка Недељка Глигића, једног од Срба убијених у Залазју пре 19 година, каже да мема ниједног оправданог разлога за безобразно понашање надлежних у Институту за нестала лица БиХ.

- Девет породица се 28. јануара ове године обратило главном тужиоцу БиХ Милораду Барашину. Тражили смо да изда наредбу да се посмртни остаци наших најмилијих из Тузле пребаце у спомен-костурницу у Миљевиће или у Завод за судску медицину РС. Међутим, одговор нисмо добили. У ствари, добили смо поруку из Института да скелети наводно нису комплетни и да због тога не могу да буду премештени. То је још једна лаж! - каже Јеремићева.

  Она објашњава да јој је један Србин који ради у Институту потврдио да је присуствовао ексхумацији и да су скелети комплетни, изузимајући неке ситне кости шака и стопала које је, како каже, после 19 година у земљи немогуће прикупити.

  - Амор Машовић не да да своје најдраже сахранимо на Петровдан јер би пала у воду небројено пута поновљена бошњачка тврдња да Срби нису били жртве! Мој отац је убијен на Петровдан 1992. године и срам нека буде све оне који онемогућавају да га достојанствено сахраним после толико година - каже Јеремићева.
 
Централна евиденција

Она додаје да њену судбину деле и породице Ивана Цвјетиновића, Љубише Глигорића, Слободана Илића, Радивојке Миалновић, Мијодрага Ракића, Миладина Тубића, Драгомира Вујадиновића и Петка и Бранка Симића који су побијени заједно са њеним оцем.

  Према речима Горана Крчмара, посебан проблем је формирање Централне евиденције несталих (ЦЕН) коју је Институт за нестала лица БиХ био обавезан да сачини пре три године, упозоривши да то није урађено како би се и даље манипулисало и баратало са бројкама од 8.000 до 13.000 несталих.

  - Када буде направљена база, разоткриће се права слика о броју страдалих и на злочин у Сребреници ће бити бачено сасвим друго светло. Зато ћемо и даље инсистирати да се тај посао уради до краја - каже Крчмар.


  http://www.vesti-online.com/Vesti/Ex-YU/146840/Institut-za-nestale-u-BiH-sprecava-sahranu-Srba-
 
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >