Институт за истраживање српских страдања у XX веку

среда, 22. јун 2011.

(Нови Репортер, 22. 6. 2011)

Према последњим информацијама сарајевских медија, у недељу 12. јуна на Игману у близини Ратне џамије одржан је скуп више од стотину вехабија из целе БиХ, претежно следбеника Нусрета Имамовића из Горње Маоче код Брчког, који је и сам присуствовао окупљању. Ранији скупови припадника ове исламистичке заједнице у Сарајеву наводно су били пријављивани локалној полицији у Хаџићима и Трнову, док је овај на Игману био затворен и за полицију, па се, је ли, није могло сазнати о чему се причало. Штавише, скуп су обезбеђивали сами учесници, међу којима су били и „шејхови“ из Беча и из Белгије, а повод је наводно био чисто породичне природе, односно прослава рођендана деце двојице вехабија из Хаџића, од који је један, Бајро Икановић, познат по томе што је одслужио затворску казну за кривично дело тероризма.

    Нусрет Имамовић је, у међувремену, постао веома познат међу припадницима селефијског покрета широм Европе, а у БиХ нико до сада није успео да га оптужи за било какво кривично дело.

Нове-старе исламистичке поруке

Непуних седам дана раније, полиција је у Брчком ухапсила Аднана Речицу (21), његову мајку Едину (45) и Ервина Јасенчића (23) из Брчког, код којих је пронашла велику количину експлозива, оружја и муниције, војну и информатичку опрему и лабораторију за производњу дроге. Било је ту и нешто исламистичког пропагандног материјала, али досадашња истрага није показала да ли је Речица имао неки терористички план или је то оружје и опрему намененио другима. Упућени извори тврде да је Речица близак вехабијама из Горње Маоче, односно да је често одлазио код Хајрудина Рибића, једног од најближих сарадника Нусрета Имамовића. Рибић је, опет, познат по оном инциденту од пре неколико година, када је убио пса једном ловцу којем је “забранио” пролазак кроз Горњу Маочу, а потом леш животиње бацио у православно гробље. А када је на брчанском суду против њега због тога покренут поступак, просторије суда затрпао је лецима којима је “упозоравао” судије и тужиоце да ће “бити проклет сваки онај који суди по законима који нису засновани на Шеријату”. Рибић је био близак и са још двојицом познатих радикалних исламиста у Тузли, конвертитом Максимом Божићем и Енесом Сејранићем из Тузле, код којих су претресом 4. маја прошле године пронађени оружје и експлозив.

    Средњорочни циљ релативно малих вехабијских група, како су још давно запазили неки од међународних експерата за тероризам попут Ивана Колмана, јесте радикализација самих босанских муслимана, а на путу до тог циља они виде све мање препрека.

Нусрет Имамовић је, у међувремену, постао веома познат међу припадницима селефијског покрета широм Европе, а у БиХ нико до сада није успео да га оптужи за било какво кривично дело. Портал “Путвјерника”, који уређују Имамовићеви следбеници, готово да је “стасао” у еминетни селефијски медиј који доноси најновије информације са највећих светских кризних жаришта на којима исламисти бију битке против “неверника”. “Највећи тирани данашњице су они који преферирају људске законе над Божијим законом (Шеријатом). Џихад и успостављање Шеријата на Земљи су једине две ствари које ће ујединити људе свих раса и једном заувек ослободити свет од угњетавања, сиромаштва и корупције” – поруке које одишу оваквим “универзалним” вредностима представљају недвосмислен позив следбеницима на џихад.

На водећем вехабијског гласилу нико не очајава због смрти Осаме бин Ладена, нити било кога од бројних исламистичких “хероја” са Кавказа, из Авганистана или из Ирака. Њихова смрт се слави и представља као главни путоказ следбеницима. “Осама ће заувек живети” – једноставно објашњава имам Билал Боснић, вођа вехабија из Бихаћа, такође близак Имамовићевом језгру. Његове проповеди у џамији под патронатом Исламске заједнице у БиХ наводно слушају многи млади муслимани који нису задовољни порукама из врха заједнице.

Нова шанса и текуће припреме

Средњорочни циљ релативно малих вехабијских група, како су још давно запазили неки од међународних експерата за тероризам попут Ивана Колмана, јесте радикализација самих босанских муслимана, а на путу до тог циља они виде све мање препрека. Нову шансу слуте у предстојећим изборима у Исламској заједници у БиХ, али је још нејасно докле сеже њихова моћ. Спекулације које нуде поједини сарајевски медији, према којима вехабијама одговара избор либералног исламског мислиоца Енеса Карића на чело ИЗ у БиХ, могу се, ипак, сматрати превише поједостављеним. Елем, Карић се наводно сматра потпуно отвореним за унутармуслимански дијалог, гајећи лично уверење да ће растући утицај радикалних исламиста у БиХ кроз дијалог бити заустављен. Вехабијски ауторитети у томе, пак, виде шансу за наметање својих идеја на ширем простору ФБиХ од енклава у којима сада делују. С друге стране, ни фаворити (до)садашњег реиса Мустафе еф. Церића нису били гадљиви на деловање вехабија, поготово муфтија Муамер Зукорлић. Но, неразумевање на релацији вехабије-Зукорлић је практиколошке природе: Зукорлић је, као и Церић, спреман да прихвати своју радикалну сабраћу све док они не угрожавају његов ауторитет међу верницима, дочим радикалне вехабије очекују да нови реис не угрожава њихове све гласније напоре на “исламском буђењу” међу муслиманима у БиХ и региону.

    Мештани Блатнице код Теслића, који су међу првима алармирали безбедносне агенције, сада су уплашени и из страха од одмазде више не желе да говоре о деловању вехабија недалеко од свог места, кратко каже председник Савета месне заједнице Блатница Љубомир Маливојевић.

У међувремену, радикални исламисти тихо се шире и на просторима Републике Српске или, пак, на њеној административној граници. Елем, према сазнањима МУП-а РС, мале енклаве већ су основане у Новом Граду, Козарској Дубици, Улогу, Братунцу, Коњевић Пољу и у другим местима, а деловање вехабија посебно је изражено на административној граници општине Теслић са Зеничко-добојским кантоном. Тако, према подацима МУП-а РС, на Мањачи и Вучјој планини група вехабија чак повремено вежба гађање из аутоматског оружја. Актом од 20. маја ове године, под протоколарним бројем 02/1-5288/11 МУП РС је о својим сазнањима обавестио МУП Федерације БиХ, Агенцију за истраге и заштиту БиХ(Сипа) и Обавештајно-безбедносну агенцију БиХ. И док из Сипе саопштавају како “предузимају све оперативне мере и радње да би утврдили чињенице у вези са деловањем радикалних исламских група на подручју Мањаче и Вучје планине”, из МУП-а ФБиХ одговарају да су “оперативне провере на терену извршене и спекулације о наводним војним активностима вехабија на подруцју Мањаче и Вучје планине нису потврђене”. Мештани Блатнице код Теслића, који су међу првима алармирали безбедносне агенције, сада су уплашени и из страха од одмазде више не желе да говоре о деловању вехабија недалеко од свог места, кратко каже председник Савета месне заједнице Блатница Љубомир Маливојевић.

Директор Полиције РС Гојко Васић сматра да је могуће да су се поменуте вехабије притајиле, када су у јавност процурили подаци о њиховом деловању. “Можда се радници федералног МУП-а боје освете. Да је ова претпоставка реална потврђују и претње које су четворица вехабија недавно упутила министру безбедности БиХ Садику Ахметовићу – да ће видети своје ако још једном дигне полицију на муслимане”, каже Васић, уверавајући да полиција пажљиво прати деловање свих екстремистичких група, па и неколико припадника који су примећени у бањалучком насељу Врбања.

Но, док мале, али одабране групе вехабија настављају да делују по упутствима Имамовића и његових следбеника и сарадника, гласном и јасном радикалном исламистичком реториком и тајним „прославама“ дечијих рођендана – за полицијске агенције у БиХ неће бити пуно новог посла. Питање је, међутим, ко ће први повући следећи потез: полиција да спречи могуће насиље неке од исламистичких група, или ће неки од тих бунтовника, претходно научен „радовима“ својих идола са Кавказа – бити бржи.
 


http://www.nspm.rs/sudbina-dejtonske-bih-i-republika-srpska/rast-vehabijskog-pokreta-u-bih.html