| Значајни догађаји у општини Братунац |
|
|
| Недеља, 25 фебруар 2007 | ||||||||||
Страна 5 од 8
После овог похода Братунац је коначно постао град избеглица. Хиљаде људи, углавном нејачи, из попаљених и уништених српских села братуначке и сребреничке општине од почетка рата су пристизали у Братунац и преостала слободна српска села не би ли ту нашли заштиту и кров над главом. После пада Бјеловца, Сикирића, Лознице, Куњерца, и рудника Сасе у сребреничкој општини, град је постао пренасе љен избеглим становништвом.
У исто време, што је ста ње чинило још тежим, угрожена је постала не само егзистенција тих људи и староседелаца који су их примили у своје куће, већ и одбрана и опстанак самог града. Линије са којих су са свих страна опседнути град и његови браниоци пружали послед њи отпор толико су опасно сужене да су сведене и задржале се на крај ње критичном и веома узаном простору периферије. У таквој ситуацији цивилне и војне власти улажу последње напоре да заштите народ и чине једино што је још преостало, организују евакуацију становништва. Жене и деца масовно напуштају Братунац и прелазе у Љубовију и села на другој страни Дрине у Србији. 24. децембар, Из заседе коју су поставили у селу Глагова, на путу Братунац-Кравица који води даље према Коњевић Пољу, муслимани пресрећу неколико моторних возила и готово у исто време убијају шеснаест лица. Пресецањем ове комуникације подручје Кравице је одсечено од Братунца и тиме се нашло у потпуном муслиманском окружењу. У исто време, одсецањем од Кравице, коначно је заокружена блокада и самог града. Србима је једино преостало да се бране из својих усамљених и изолованих енклава: Кравице, Братунца и уског приобалног појаса према Дрињачи. Од преко 1.000 км2 територије на подручју општина Сребренице и Братунца Срби су у свом поседу имали још свега 25-30 км2. Све остало су освојили, опљачкали и попалили ратници џихада и А. Изетбеговића. |
||||||||||
| Следећи > |
|---|
