| Јецаји и сузе у Добровољачкој |
|
|
| Четвртак, 05 мај 2011 | |
|
Аутор: Срђан Шекара
уторак, 03 мај 2011 20:31  Све је моје остало у Добровољачкој улици, твоја младост, снајка коју сам жељела, моји нерођени унучићи, моје све... Убили су ми те и украли. Тата ти се разболио, сине, због твоје погибије. Моја кућа радости нема и не може је имати. Зашто, увијек ћу се док сам жива питати зашто и због чега, чедо моје. Не вјерујем више никоме, али неко коначно мора одговарати за твоју невину младост, јецала је јуче Богдана Томовић, док је дрхтавом руком право на рањено мајчинско срце привијала окрвављена документа свог покојног сина Здравка, који је мучки убијен у колони ЈНА у некадашњој сарајевској Добровољачкој улици. Сузе уцвијељене српске мајке квасиле су асфалт на којем је давно истопљена њена нада у бољу и срећнију будућност породице коју је подизала, прсти су стезали прислужену свијећу и бијелу ружу, а из деветнаест година дуге и тешке туге извирале су притајене ријечи и заустављени поглед, постављајући опет само једно и исто питање - зашто.
- Мој Здравко је био редован војник који је служио исту ону војску коју су служили и они који су га убили. Кренуо је да изиђе из Сарајева, али му нису дозволили. Убили су ми га, отргли из загрљаја. То им мајка никада не може опростити - тешко, али у једном даху, изговарала је ова жена, за коју ни данас, скоро двије деценије послије злочиначког напада муслиманских снага на колону ЈНА у Сарајеву, не постоје ријечи утјехе, ни начин да савлада бол.
Дошла је, каже, да поново види мјесто с којег се надвила тама над њеним животом, који живи оплакујући сина чији је животни сат престао да куца у деветнаестој години, тог крвавог 3. маја у сарајевској улици смрти, која се тада звала Добровољачка, а данас, ваљда је и то промијењено од срамоте, Улица Хамдије Крешевљаковића. - Зна се ко је наредио и починио овај злочин и нека одговарају за то. Када је мој Здравко добио прекоманду у Сарајево помислила сам да је и мене сунце огријало, а дочекала сам да ме одавде окује туга и тама коју ни највећем душманину нисам жељела. Мислила сам, па то је и наш град, живимо тек седамдесетак километара одавде, у Хан Пијеску, али, туго моја - још је прозборила Богдана, а онда смогла снаге да изнова пореда прикупљено цвијеће на сарајевском бетону, њежно спуштајући руку на процвале латице, баш као да милује своје чедо, опет несвјесно тражећи погледом одговор на већ речено питање - зашто. Иста ријеч препознавала се и на уснама Гордане Гвозденовић, сестре убијеног војника Обрада - Бате Гвозденовића, која је опрхвана неописивим болом и тугом на тренутак пала на кољена и пољубила асфалт на улици у којој су сестринске очи и јуче тражиле одговор на питање коме је и због чега било потребно да недужним младићима који су тек стасали у људе одузме право на живот, љубав, потомство... - Чекам правду и тренутак да неко одговара за то што је починио. Коначно би и цијелом свијету требало да буде јасно да су у Сарајеву страдали недужни момци и људи. Не бих да се бавим политиком, али, када нам се већ оспорава референдум о Суду и Тужилаштву БиХ, зашто никога из међународне заједнице данас нема овдје, зашто господин Инцко данас није ту да чује и плач српских мајки и сестара, види њихову тугу и осјети њихов бол. Колико још времена треба да прође да би неко због тог крвавог чина био и осуђен. Знам да нам то неће вратити наше мртве, али ће нам на неки начин омогућити да живимо спокојно - рекла је Гордана. Све јучерашње приче звучале су слично, а говорене су у тешко објашњивој тишини, у којој се јасно могао препознати сваки тежак уздах, пригушени јецај, а томе се, док је држао прислужену свијећу, није могао отети ни Крсто Ракић из Рудог, живи свједок дешавања у Добровољачкој улици, човјек који је 3. маја прије деветнаест година, као млади војник, био у колони која је кренула да мирно напусти Сарајево. - Тог дана био сам дијете, као и већина мојих другара, кренули смо у претходно договорени, мирни излазак и имали изричиту наредбу да не пуцамо, коју смо потпуно поштовали. И дан-данас пред богом и људима могу да се закунем чашћу и гарантујем главом и животом да нико од нас није испалио ниједан метак -говори Крсто, који се налазио у шестом возилу с краја колоне када их је напала киша метака муслиманских снага, од којих су неке његове колеге и рањене. Каже да су били понижени до те мјере да су их натјерали да се свуку у војнички веш, те да су потом одведени у салу култног сарајевског ФИС-а, гдје је лично провео четири тешка дана у малтретирању и злостављању, што је могао да чини свако коме би то пало на памет. - Свако је имао право и могућност да се над нама иживљава. Истина, највећу муку су поднијеле старјешине, официри, али и млада војска је премлаћивана. Па, сви данас изгледамо десетак година старији од малтретирања и претрпљеног шока. Не знам до када ћемо чекати правду, али сам и кроз лични процес који сам водио наилазио на зид ћутања у Сарајеву - каже Ракић, подсјећајући да се у медијима често прескаче чињеница да је прије договореног изласка из града команда ЈНА више пута жестоко нападана. - Мучки напад на колону ЈНА у Добровољачкој улици у Сарајеву био је неспорни ратни злочин и пуцањ у мир у БиХ - оцијенио је Петар Ђокић, предсједник Одбора Владе РС за обиљежавање 19 година од напада на припаднике ЈНА у Добровољачкој улици 2. и 3. маја 1992. године и министра рада и борачко-инвалидске заштите РС. - Неспорна је чињеница, поткријепљена непобитним материјалним доказима, да је 2. и 3. маја у Добровољачкој улици над припадницима ЈНА извршен тежак злочин, који је починила Армија РБиХ, Територијална одбрана РБиХ и паравојне муслиманске снаге - рекао је Ђокић јуче током церемоније обиљежавања 19 година од страдања припадника ЈНА у Добровољачкој. Према његовим ријечима, то је тада био тежак пуцањ у мир у БиХ, јер се у то вријеме још нису биле развиле оружане борбе широм БиХ, мада је свакако било неколико оружаних инцидената. Он је подвукао да и јучерашње окупљање чланова породица страдалих припадника ЈНА и представника свих нивоа власти у РС у Добровољачкој улици, гдје су положене бијеле руже и упаљене свијеће, представља достојанствен чин сјећања и одавања почасти жртвама. Он сматра да би била добра порука да се неко од представника федералних власти и управе града Сарајева придружио мирној шетњи и церемонији обиљежавања страдања припадника ЈНА у Добровољачкој. Предсједник БОРС, Пантелија Ћургуз, који је јуче такође присутвовао обиљежавању у Добровољачкој улици, истако је да је све у вези с овим злочином потпуно јасно, због чега би, сматра, озбиљни и одговорни људи који врше политичке функције у сложеној државној заједници каква је БиХ коначно требало да сједну за сто и сачине заједничку елаборацију о свему, зарад истине и будућих генерација. Обиљежавање годишњице страдања колоне ЈНА протекао је у миру и достојанству, без иједне сувишне ријечи, гестикулације, а камоли инцидента, а припадници МУП Кантона Сарајево и ове године су у великом броју обезбјеђивали скуп, али и трасу којом су спровели аутобусе од међуентитетске линије разграничења у насељу Враца до одредишта. У злочину у Добровољачкој улици убијена су 42 војника тадашње ЈНА, рањена су 73 војника, а 215 их је заробљено. Страдало је десет официра, 28 војника и четири цивила, а по националном саставу 32 Србина, шест Хрвата и четири Бошњака.
Закржљалост Сарајева и Инцков пораз
Шеф Координационог тима Владе РС за истраживање ратних злочина и тражење несталих лица, Сташа Кошарац, оцијенио је да Сарајево и даље манифестује закржљалост у контексту признања да се ту десио злочин, не само над припадницима ЈНА него и над српским народом, те да нема храбрости да прихвати оно што се дешавало и шта је као порука из Сарајева излазило током протеклог рата. - Те поруке су и данас готово истог садржаја, само су другачије обликоване. И даље ћемо инсистирати на томе да поставимо споменик у Добровољачкој, да би се тачно знало мјесто обиљежавања страдања војника, а не да зависимо, како се то десило и лани и ове године, од воље и процјене појединаца да ли је безбједно ући у ову улицу или не - рекао је Кошарац. Поручио је да је пораз још једаном доживјела и међународна заједница, те да је поражен и високи представник Валентин Инцко тиме што није скупио храбрости и снаге да дође у Добровољачку и заједно с породицама ода почаст жртвама, као што то чини када су у питању страдања других. Тушевљак очекује подизање оптужница Координатор Тима МУП РС за истраживање и документовање кривичних дјела ратног злочина, Симо Тушевљак, оцијенио је да је очигледно да је Тужилаштво БиХ интензивирало рад на предмету Добровољачка улица од тренутка када је Јован Дивјак ухапшен у Бечу. - Очекујемо да ће доћи до подизања оптужница против лица која су одговорна за почињене злочине - најавио је Тушевљак. |
| < Претходни | Следећи > |
|---|
