| Крвава прича из Добробољачке |
|
|
| Субота, 12 март 2011 | |
|
СРБИЈА ДАНАС.рс
Написао Предраг Поповић
понедељак, 07. март 2011. 16:25 Петар Бојовић се налазио у колони ЈНА која је нападнута у Добровољачкој улици у Сарајеву. Тачно 1. маја истекао му је војни рок, а 2. маја требало је да прослави 19. рођендан. Због хаоса који је владао, као и због, најблаже речено, неопрезности генерала Кукањца, напуштање гарнизона ЈНА се отегло, а Бојовић није добио одобрење да се раздужи. Упознао сам га 1994. године у његовом родном Прибоју. Као тежак инвалид, са патрљком који му је остао од десне руке, и тешким оштећењем кичме, испричао ми је како је успео да преживи два стрељања и злостављање у болници, где је два месеца чекао размену.
Налазио се у претпоследњем камиону. Кад је почео масакр, он и његова два друга нису ни схватили шта се дешава. Искочили су из кабине и легли на земљу. Кад је пуцњава престала, муслимански крвници су их ухватили и одвели у гомилу престрашених војника ЈНА. Без иједне речи, двојица муслимана су почели да пуцају у њих. Бојовић је међу првима пао. Не од метка него од страха. Тако је успео да преживи прво стрељање.
Међутим, муслимани су из гомиле изрешетаних тела извукли њих шесторицу који су преживели. Натерали су их да легну у јарак поред пута. Бојовић је опет чуо рафале калашњикова. Кад га је метак погодио, од бола је изгубио свест. Погођен је у десну надлактицу, метак му је поломио кост а крв му је шикнула преко лица. На његову срећу, убице су погрешно претпоставиле да је мртав. Није знао колико времена је провео у бесвесном стању. Кад је дошао себи, поред муслиманских зликоваца са зеленим тракама на глави и рамену, били су присутни лекари у белим мантилима и неки странци. Један лекар му је поцепао кошуљу и завио рану, једва успевши да бандажира поломљену кост. Шокиран, не схватајући шта се дешава, стајао је у крви другова из јединице. Један муслиман му је скинуо опртаче и опасач. У џепу панталона нашао је Бојовићев ножић и начету конзерву паштете. - Овим си хтио да нас кољеш - вриснула је једна жена у лекарском мантилу. Узела је нож и забила му у леђа. Пао је на колена. Пре него што је изгубио свест, чуо је како неко виче на енглеском језику. Пробудио се у болници, са стражарима поред кревета. Пошто су га и касније обилазили неки странци, претпоставио је да само њима може да захвали што она "лекарка" није довршила свој крвнички посао. Два месеца је чекао размену. Из Сарајева се вратио у Прибој. Кад смо, две године касније, разговарали, он није знао ко су Бакир Изетбеговић, Ејуп Ганић и Јово Дивјак. Никад није ни видео телевизијски снимак масакра који је случајно преживео. Захваљивао је Богу што се жив извукао, али стално је показивао на десну, непокретну руку, скоро потпуно сасушену испод лакта. У војсци је положио возачки испит, надао се да ће му то касније помоћи да се лакше запосли у Прибоју. PS
Команда ЈНА је отезала са његовом разменом јер је, како се водило у њиховој документацији, њему војни рок истекао 1. маја. Због тога није могао да добије ни обештећење за тешке телесне повреде.
PS2
У лето 2000. године направио сам интервју са Јованом Дивјаком. Срели смо се у просторијама невладине хуманитарне организације коју је водио. О политици није хтео да прича, само је псовао Алију Изетбеговића који га је пре времена отерао у пензију и спречио да испуни све своје амбиције. Тврдио је да се не каје што је организовао мучку заседу у Добровољачкој. Кад сам му испричао причу о Петру Бојовићу, рекао је - Ко га јебе, ко га је терао да долази у Сарајево!
PS3
Данас Драган Бјелогрлић подржава Јована Дивјака. Паре за снимање "Монтевидеа" и својих других филмова и серија, између осталих, добија и од Министарства културе. Дакле, из буџета који пуни, ако је жив и ако може нешто да ради, и Петар Бојовић. И тај Бојовић из Прибоја, као и многи други Бојовићи који су преживели ратне страхоте.
PS4
Борис Тадић је посетио екипу "Монтевидеа" док су снимали неке сцене на Студентском тргу у Београду. Председник сад ћути, није обавештен да његови уметнички миљеници славе лик и дело крвника из Добровољачке улице.
PS5
Лако је Сергеју Трифуновићу да носи мајицу са ликом Јована Дивјака. Да је, којим случајем, на грудима носио апликацију Ратка Младића или макар митрополита Амфилохија, већ би Б92 организовала десет линч-емисија, Тадић би га прогласио за клерофашисту а Дачић ухапсио.
PS6
Надам се да је Петар Бојовић жив. Надам се да онако обогаљен неће гледати "Монтевидео".
Извор:
|
| < Претходни | Следећи > |
|---|
