Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Актуелно arrow Нацрт закона о несталим лицима на дневном реду Скупштине Србије у што скоријем року
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Нацрт закона о несталим лицима на дневном реду Скупштине Србије у што скоријем року Штампај Пошаљи
Четвртак, 24 април 2025
Kosovo online | Euronews Srbija | 23. 04. 2025.

Дуги низ година питање несталих представља један од највећих изазова у дијалогу Београда и Приштине. Чланови породица од политичких представника очекују да се више ангажују. Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања и Комисија за нестале при Влади Србије одлучили су да крену у израду закона како би бар мало помогили породицама несталих, преноси Јуроњуз.

Формирање базе података активних случајева несталих особа, како оцењују сви који се баве решавањем овог цивилизацијског питања, велики је помак у разрешавању наслеђа из 90-их.

У међувремену, у Србији се припрема нацрт закона којим би се предвиделе олакшице при запошљавању, социјалној и здравственој зашти и материјалне надокнаде члановима породица несталих.

„Тај нацрт закона се ради већ дуже време, дошли смо пред крај, али новонастала ситуација је процес успорила“, каже Силвана Маринковић из Удружења породица киднапованих и несталих са Косова и Метохије.

Они на које би се овај закон односио апелују на државу да убрза усвајање.

Из Удружења породица киднапованих и несталих Косова и Метохија напомињу да би се према садашњој верзији нацрта, у чијем састављању су делимично учествовали, закон односио на мали број породица, што је случај и са законом Косова који је предвидео компликоване процедуре.

За чланове породица несталих, и оне у централној Србији, као и за оне на Косову, најважније је да се сазна истина о њиховим најмилијима.

„У сваком тренутку имамо ажуриране и тачне податке на једном месту. Важно је нагласити да због природе оружаних сукоба због којих је дошло до великог померања и расељавања становништва са ових простора изазови коју су се десили у обједињавању информација су на овај начин превазиђени", каже Самира Крехић, шефица програма међународне комисије за нестала лица за Западни Балкан.

„Докле год политичари и стране власти, које имају главну реч у овоме, не буду желели да се истина сазна о несталим лицима до тада нећемо сазнати ништа", додаје Маринковић.

Детаљи нацрта закона о правима породице несталих још нису познати. Из надлежног министарства и Комисије напомињу да ће се све знати за време рада нове владе, док из Удружења несталих страхују да све не заврши у фиоци неке радне групе.

О нацрту закона и решењу за питање несталих у ратним сукобима, за Јуроњуз Србија је говорио Вељко Одаловић, председник Комисије за нестала лица.

„Важно је да се и данас пошаље порука да оно што смо урадили, а урадили смо велики посао, мислим да је то једна интерресорна група која је била формирана у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, заједно с Комисијом за нестала лица, уз активно учешће представника удружења породица несталих лица, један добар и врло коректан текст нацрта закона, који је практично био завршен негде у јануару, отприлике“, каже Одаловић и додаје:

„Када смо очекивали да ћемо ући у фазу даље имплементације, односно даљег тока, дошло је до оставке владе, уведени смо у технички мандат, и то је био проблем даље немогућности процедуре. Оно што је важно, данас сам се с новом министарком, Милицом Ђурђевић Стаменковски чуо на ову тему управо и договорили смо се да се у наредна дан-два видимо, да договоримо даље активности“, објашњава Одаловић.

По питању забринутости породица, Одаловић истиче да се неће десити „јер у фиоку неће ићи, нема разлога да иде, јер је огроман труд уложен и чини ми се да је на опште задовољство урађено“.

„Закон ће, чини ми се, одговорити ономе што је сврха и смисао таквих закона. Закон не решава директно судбину несталог лица, али породицама несталих пружа одређену сигурност, даје неке, условно речено, поруке државе да ће у неким областима њихов положај и статус бити олакшан и да ће много лакше чекати тренутак када дође до закључка случаја", каже Одаловић и наставља:

„Закон је, по први пут, довео до једне евиденције која служи за процес тражења несталих лица, коју Комисија заједно с Комесаријатом за избеглице, у којем се и служба налази, води, али пун капацитет добиће тек законом када тај документ буде имао карактер јавне исправе и када ће породице које су у тој евиденцији евидентиране, а испуњавају услове да буду породице несталих, моћи у одређеним областима да остварују своја додатна права, од здравствене заштите до неких, рецимо, социјалних бенефита“, каже Одаловић.

„Водили смо рачуна да кроз нацрт закона обухватимо што ширу категорију несталих лица“.

Он истиче да су све земље у региону већ донеле сличне или исте законе, те да породице несталих лица у окружењу имају дефинисан статус.

„Материјална надокнада је део закона, и то је оно што је Министарство рада с Министарством финансија усаглашавало. То је нека верзија која је последња урађена, с још не до краја усаглашеним финансијским оквиром, али он је неупитан и биће нешто без чега сигурно неће доћи до доношења закона, јер та материјална надокнада је нешто што припада породицама. Сви у региону су донели исте или сличне законе, и све породице имају дефинисан статус, укључујући и материјалне надокнаде. Кључна тачка закона није то што ће породице добити материјалну надокнаду, него да се дефинитивно држава одреди према породицама и да их прихвати и схвати у пуном капацитету“, каже Одаловић.

Он истиче да је на стотине лица нестало на ратом захваћеним просторима бивших југословенских република.

„Закон се односи на све породице несталих на простору бивше Југославије, значи не само на простор Косова и Метохије. Имамо евиденције: у Хрватској је нешто преко 900 лица, плус 600 се налази на једној оперативној листи где су неспорно људи чија судбина није позната, али нису ушли у хрватску званичну евиденцију. Имамо близу 390 лица, наших држављана, који су нестали у Босни и Херцеговини, преко 570 на простору Косова и Метохије, али то је нешто што ће тек ступањем на снагу закона и новим евиденцијама бити, условно речено, до краја и детаљно прецизирано“, каже Одаловић и додаје:

„Овде није питање само оних који су тренутно нестали. Ово се тиче и породица које су посмртне остатке својих најмилијих од Комисије преузели, које смо ми пронашли и предали породицама, и они ће имати то право, јер просто није била интенција закона да смањимо обим или права, него да обухватимо ширу категорију тих лица, јер су сви проживели исте судбине. У тренуцима када су нестајали, нестајали су заједно. Неко је пронађен, неко није пронађен. Не улазимо сада у детаље, али водили смо рачуна да кроз тај закон обухватимо и ширу категорију лица, тако да ће се пуна евиденција и прецизни подаци утврдити тек када закон ступи на снагу и у року од шест месеци, како смо планирали. Кад се кроз ту евиденцију попишу, по њиховим пријавама, све породице несталих, створи јединствена база“, каже Одаловић.













AddThis Social Bookmark Button
 
Следећи >