| Oпт. Дураковић: Пуцњава у Шапићима - злочини у Чајничу |
|
|
| Четвртак, 17 април 2025 | |
|
Selma Melez | 17. aprila 2025. | Detektor.ba
На суђењу за злочине у Чајничу, Државно тужилаштво прочитало је исказе преминулих свједока у којима су описали напад на село Шапићи у фебруару 1993. године
Вујадин Пијевић, некадашњи припадник Чајничке бригаде Војске Републике Срспке (ВРС), у изјави је рекао да је 14. фебруара 1993. био у породичној кући у Шапићима у којој није било борбене линије, формације или војних објеката, те да је у јутарњим сатим зачуо пуцњаву.
“Имао сам пушку, па сам спорадично пуцао, без циља јер нисам никога видио”, изјавио је свједок.
Испричао је да је тада упутио мајку до села Ковачевићи у Црну Гору, а да се он састао с комшијом и припадницима ВРС-а и да су се заједно упутили према његовој кући да изврше деблокаду. Када су пришли до куће, како је изјавио, видио је више од 10 људи те су почели пуцати, а непознати војници узвратили су ватру.
Пијевић је рекао да је тада бацио бомбу у правцу непознатих војника, а он се с остатком припадника ВРС-а повукао до црногорске границе.
Након неколико сати се вратио, кућа је и даље била у племену, а у селу није било никога. У исказу је навео да је сазнао како је неколико људи заробљено, неколико убијено, укључујући и малољетника, а да је тијело убијене Даринке Пијевић с њеним рођаком Ранком пренио у шталу. Навео је и да Ранко сматра да је Даринка убијена у нападу.
Одбрана је указала Суду да је свједок био војно лице, те да је наведено мјесто у зони борбених дејстава, што ван разумне сумње произилази из прочитаног исказа.
“Потврђује и наводе Одбране да не постоје очевидци о страдању Даринке Пијевић јер и Рајко Пијевић претпоставља ко је убио. (…) Свједок не може давати своја мишљења”, казао је адвокат Денис Ајкић и додао да је Чајничка бригада била легитиман војни циљ.
Рамиз Дураковић је оптужен у својству команданта 43. бригаде Армије БиХ, да није предузео мјере да казни починиоце након што су припадници бригаде 14. фебруара 1993. напали положаје ВРС-а на локалитету Писаница и село Шапићи, у којем није било војних циљева. Према наводима оптужнице, у Шапићима је убијен један и рањена два цивила српске националности те запаљене двије куће.
Милан Машић је у исказу, који је прочитао тужилац Џевад Муратбеговић, навео да је био у Трпињу с комшијама и чувао сеоску стражу јер су се бојали напада “муслиманске војске”.
Навео је да је видио седам-осам војника, али никога није могао препознати, те да су почеле горјети куће његових комшија и у Шапићима, а он се вратио у породичну кућу.
Тужилац је прочитао да је Машићева супруга Душанка сахрањена 15. фебруара 1993. и још неколико комшија, чланова породице који су страдали у нападу.
“Моја супруга Душанка је била цивил, као и остали који су убијени у нападу муслиманске војске”, изјавио је свједок и додао да није било борби у Трпињу.
Одбрана сматра да исказ наведеног није релевантан, да није био у Шапићима, те да је о неким дешавањима чуо.
“Сама паљевина кућа или евентуално урушавање кућа не представља дјело ратни злочин”, казао је Ајкић.
Свједок Драгомир Чевриз изјавио је да је 15. фебруара 1993. отишао с комшијом у Шапиће и видио да су куће изгорјеле и сазнао да је погинула Даринка Пијевић, а да су му родитељи побјегли у село у Црној Гори.
Одбрана је указала да свједок није очевидац догађаја те да је сазнања добио од лица који нису саслушани као свједоци.
Искази преминулих свједока, како је на почетку навео тужилац, читани су из другог предмета окончан у Окружном суду у Источном Сарајеву.
Суђење се наставља 24. априла.
|
| Следећи > |
|---|
