| Зукановић и остали: Почело суђење за злочине у Храсници, Соколовић-Колонији и Бутмиру |
|
|
| Уторак, 15 април 2025 | |
|
Selma Melez | 15. aprila 2025 | Detektor
Читањем оптужнице и уводним ријечима Државног тужилаштва и Одбране почело је суђење за ратне злочине почињене на подручју илиџанских насеља Храсница, Соколовић-Колонија и Бутмир од маја 1992. до октобра 1995. године.
За ове злочине оптужени су Енес Зукановић у својству некадашњег команданта Штаба оружаних снага Илиџа, Фикрет Превљак, некадашњи командант Штаба оружаних снага Илиџа и Четврте моторизоване бригаде Армије БиХ, Емир Реџовић, бивши командант 104. моторизоване бригаде АБиХ, Вахид Алађуз, некадашњи помоћник команданта за безбједност у бригади, Расима Окерић као некадашњи управник логора у Храсници. Иста оптужница терети Мустафу Гегаја и Мују Ватреша, некадашње припаднике Четврте моторизоване бригаде АБиХ, Вахида Мухаремовића као предсједника Извршног одбора општине Илиџа, Мирсада Тузлака, команданта Мјешовитог артиљеријског дивизиона, те Сенахида Годињака као команданта Другог батаљона 104. моторизоване бригаде.
“Свјесно и вољно – свако од њих, за вријеме обављања поменутих дужности (…) на подручју насеља Храсница, општине Илиџа Сарајево – омогућили, дозволили, сагласили се и организовали затварање и злостављање цивила српске националности и ратних заробљеника припадника Војске Републике Српске (ВРС)”, наводи се у оптужници коју је прочитала тужитељица Маријана Чобовић.
Према оптужници, логорске просторије су биле просторије Основне школе “Алекса Шантић” од маја до почетка јула 1992, гараже у улици Игманских партизанских батаљона од јула до половине новембра 1992., те подрумске просторије недовршене стамбене зграде у улици Алексе Бојковића Брке од половине новембра 1992. године до децембра 1994. године.
У оптужници се наводи да су логори били под ингеренцијом Штаба оружаних снага Илиџа који се почетком децембра трансформише у Четврту моторизовану бригаде АБиХ, а од марта 1995. у 104. моторизовану бригаду АБиХ.
У оптужници се даље наводи да су оптужени вршили незаконита затварања, убиства, силовања, нечовјечна поступања, наношења повреда тјелесног интегритета, здравља, присиљавање на принудни рад, напад на цивилно становништво. Наводи се и да је међу заробљеницима било жена, старијих особа и малољетника који су незаконито затварани у логорима и одвођени на присилне радове у зони ратних дејстава, гдје су били изложени рањавању и повредама са смртним посљедицама, или су их стражари убили.
“Никада ниједно рјешење о притвору није донесено од војног суда. (…) Материјалном документацијом ће се доказати суровост услова у логорима. (…) У гаражи за само једну ноћ биле су четири смрти”, казала је у уводној ријечи тужитељица Чобовић.
Тужитељица је навела да је било затвореника који су довођени из других логора на принудне радове, о чему постоје и судске пресуде, те да је извршен артиљеријски напад на становништво окупљено у и око православне цркве “Свети Сава” у илиџанском насељу Пландиште, гдје је неколико цивила погинуло и 50 рањено.
“Тужилаштво ће извођењем доказа и саслушањем свједока, вјештачењем вјештака војне струке, доказати да су припадници Четврте моторизоване бригаде извршили напад на цивилно становништво” казала је Чобовић.
Превљакова бранитељица Васвија Видовић је казала да је “српско становништво у овим насељима имало значајну повезаност са Српском демократском странком којој је био за циљ засебна држава босанских Срба, који су имали план и реализацију на терену који су наоружавали припаднике српске националности”.
“Ова команда и ови борци су се борили са унутрашњим јединицама и са Сарајевско-романијским корпусом са 1.000 војника”, казала је Видовић
Бранитељица је додала да ће Одбране доказати да у логорима није било цивила, већ припадника СДС-а или оних који немају статус заштите, и оних који су имали оружје или особе опасне по безбједност.
“Само недозвољено оружје је представљало кривично дјело”, рекла је Видовић.
Појаснила је да је Илиџа била стратешки значајна за Сарајево јер су се ту налазиле трафостанице, водовод, аеродром, а од значаја је било сачувати Игман и Бјелашницу. Због сталног гранатирања Храснице, према њеним ријечима, било је нужно да се гради порушена инфраструктура коју је био дужан правити сваки становник и да није истина да су само Срби били извођени на радове.
“Опћи интерес је била градња моста на Жељезници и тунела познатог као ‘ДБ'… када је Сарајево нападнуто са свих страна”, казала је Видовић.
Суђење се наставља 22. априла, када је планирано саслушање првих свједока Тужилаштва.
|
| Следећи > |
|---|
