Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Hana Vranac | 15. aprila 2025. | Detektor

Читањем оптужнице, уводним ријечима и саслушањем првих свједока Државног тужилаштва почело је суђење Мухамеду Ибрахимовићу, оптуженом за злочине у Ливну у љето 1992. године.

Тужилац Олег Чавка је прочитао оптужницу која Ибрахимовића терети да је у аугусту 1992. године, у својству начелника крим-службе Војне полиције Хрватског вијећа обране (ХВО) Ливно, као начелник Оперативне дјелатности те полиције, те као командант службе сигурности 11. бојне Војне полиције ХВО-а, починио ратни злочин против цивилног становништва затварањем, мучењем, премлаћивањем и другим нечовјечним поступцима према цивилима српске националности заточеним у просторијама Основне школе “Иван Горан Ковачић”, која је кориштена као логор.

Оптужница терети Ибрахимовића за довођење цивила у посебну просторију за салушавање, гдје су били претучени, а суди му се и за мучења цивила која су чинили њему подређени припадници Војне полиције без његовог присуства.

Александар Радета је посвједочио да су његови родитељи заточени у просторијама некадашње основне школе. Према Радетиним сазнањима, у аугусту 1992. је полиција камионима покупила Србе који су живјели на подручју Ливна, а његови родитељи су тада имали више од 50 година.

У школи су, како је рекао свједок, били затворени са око 200 цивила, који су спавали на поду и добивали по корицу хљеба. Радета је навео да његове родитеље нико није тукао, али су свједочили премлаћивању других затвореника и видјели им модрице на тијелима.

Свједок Давор Вујиван је испричао да је од јуна до септембра 1992. у саставу Војне полиције ХВО-а, чији је он био припадник, постојала крим-служба.

Вујивану, како је рекао, није познато да је било привођења цивила из њихових кућа, већ су их позивали на информативне разговоре због посједовања оружја. Казао је да је и његов задатак био да им уручи усмени позив, те би им рекао да се у просторијама школе јаве у кадровско-правну службу, која је била крим-служба у настајању.

Свједок је казао да не зна колико дуго су цивили били задржавани у спортској сали, те да он није улазио тамо и није чуо шта се дешавало. Затворенике које је познавао, како је рекао, није питао о њиховим искуствима.

Ибрахимовићевој Одбрани је Вујиван казао да не зна ко је наредио затварање цивила. Браниоцу Мерису Ћати је свједок негирао да је био у кадровско-правној служби и рекао је како је било говора да пређе тамо на обуку, на шта није пристао.

На питање оптуженог, Вујиван је казао да је кадровска служба формирана између јула и септембра, те је, на питање о његовој дужности у том периоду, поновио да је било говора да се помогне тој служби, али се то њему није свиђало па се вратио у вод.

Свједок Борислав Салапић је рекао да је био припадник вода који се касније трансформисао у Војну полицију. Салапић је навео да је у просторију, у којој је било затворено око стотину цивила, провирио неколико пута те да није видио трагове злостављања. Након што је казао да не зна ништа о условима у просторији, тужилац Чавка је прочитао изјаву с ранијег саслушања у којој је свједок услове у тој просторији описао ријечима: “Не дај Боже доживјети то”, што је Салапић потврдио.

Након прочитаног исказа с ранијег саслушања, свједок је потврдио да је Мухамед Ибрахимовић долазио у просторије гдје су били затвореници.

У унакрсном испитивању Салапић је, између осталог, рекао да у Војној полицији у почетку није била јасна организација с јасно одређеним командантима, а оптуженом је потврдио да по приступању у Војну полицију није имао обуку нити је био упознат с правилником о раду.

Прочитане су изјаве пет преминулих свједока, међу којима је и исказ Стојана Лаганина у којем је испричао да је затворен и одвођен код Ибрахимовића на испитивање, гдје је био тучен. Једном приликом, прочитано је из изјаве, од добијених батина је пао и оборио Ибрахимовићеву кафу, па су га тукли још више.

Борко Пажин је, према наводима из записника о саслушању, био 183 дана у логору. Прочитано је да, према свједоковим сазнањима, није било силовања, а “убијено је 86 људи српске националности”.

Прочитана је и изјава Зорке Црногорац, која је као затвореница у школи свједочила стању у каквом су се цивили враћали након испитивања.

“Били су видно претучени, а неки су и крварили”, прочитано је из изјаве Црногорац.

Раније је у уводном излагању тужилац Чавка навео да је из пресуде Суда БиХ у предмету “Зденко Андабак” изведен закључак да је за дјела која су му се стављала на терет одговоран Мухамед Ибрахимовић.

Бранилац Ћато је казао како је Одбрана мишљења да се овај поступак требао водити заједно са Андабаком, који је био непосредно надређени Ибрахимовићу, те је навео да је већина свједока већ саслушана у том предмету.

“Одбрана је мишљења да ћемо увјерити Суд да мој брањеник није имао ефективну контролу над десетинама непознатих полицајаца”, рекао је Ћато у уводном излагању.

Андабак је правомоћном пресудом ослобођен оптужбе за злочине у Ливну 1992. године.

Наставак суђења је заказан за сутра, 16. 4. 2025.