| Хаџић и остали: Обезбјеђена пратња становништву из Влахиња |
|
|
| Четвртак, 27 март 2025 | |
|
Selma Melez | 27. marta 2025 | Detektor.ba
На суђењу за злочине на подручју Илијаша, свједок Одбране је казао да је Џемал Хаџић обезбиједио пратњу цивилима српске националности из села Влахиње који су отишли за Брезу.
Нермин Дедић је испричао да је био командир Прве чете у одреду “Сретно”, чији је командант, како је потврдио, био Хаџић који је давао прецизна упутства, говорио да се цивили не дирају и да ће подузети мјере ако буде неко самовољно поступао.
Свједок је рекао да је јединица изашла у село Влахиње, гдје је становништво мјешовито, те да је због страха дошло до пушкарања из правца Очевље, али да су добили наређење од команданта да се склоне и не узвраћају паљбу.
Навео је да су пронашли оружје накнадно и да су људи код којих је оружје нађено отишли у Брезу.
“Командант је обезбиједио пратњу, дао је своје ауто… Отишли су у Брезу”, казао је свједок.
Дедић је рекао да је вођен ратни дневник који је преузео крајем аугуста 1992. године.
“Све заповијести су прецизно вођење… Евидентиране”, казао је свједок и додао да је дневник остао у команди.
Мехмед Хасанспахић, некадашњи командир везе у одреду “Сретно”, казао је да је 8. јуна 1992. године добио телеграм од штаба и дешифровао поруку коју је предао команданту Хаџићу, а која се односи на акцију на Чемерно.
“Дао је наредбу 9. јуна да се униште хаубице… То је једини циљ”, казао је свједок и додао да се акција одгодила навечер, а сутрадан је настављена.
Тужиоцу Владимиру Симовићу је рекао да су донесена четири нишана и четири панораме за које је командант рекао да се онеспособе, те да о жртвама нема сазнања.
Другооптуженом Теуфику Турудићу је казао да Хаџић није баш сваки дан ишао у Брезу, да је дневник вођен, али не зна гдје је.
За злочине у Чемерном у општини Илијаш суди се Хаџићу, Турудићу, Џемалу Смоли, Сенаду, Бењамину и Харису Сикири, Енесу Дураку, те Мирсаду, Нусрету и Мирзету Бешлији. На терет им се ставља да су 10. јуна 1992. напали Чемерно – пуцањем, бацањем бомби, мучењима и паљењем имовине – што је за резултат имало смрт 30 особа српске националности.
Ирфан Имамовић, некадашњи начелник безбједности у Какњу, навео је да је добио наређење да обезбиједе јединицу коју ће упутити у Брезу, што су и учинили 23. маја 1992. године. Јединицу су, према његовим ријечима, предали Хаџићу и вратили се у Какањ.
“Ми смо имали главног координатора који је са јединицом ишао, који је требао да нас упозна шта се дешава у Брези… Ја нисам имао сазнања о сукобу”, казао је свједок.
Имамовић је навео да се Хаџић вратио у Какањ у јануару, те да су формирали јединицу.
“Штитио је све оне који су били слаби, сва моја сазнања су најпозитивнија”, казао је свједок.
Свједок је Одбрани појаснио да упућена јединица није била дужна њега обавјештавати, јер је било људи у Брези који су задужени за то.
Суђење се наставља 10. априла.
|
| Следећи > |
|---|
