Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Досије општина arrow Рат 1992-1995. г. arrow Крупа на Уни arrow Починиоци злочина
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Чајниче: Дураковић чуо за страдање старца и жена у Трпињу Штампај Пошаљи
Четвртак, 20 фебруар 2025
Hana Vranac | 20. фебруара 2025 | Detektor.ba

На суђењу за злочине на подручју Чајнича, свједок Тужилаштва Босне и Херцеговине је рекао да је након акције чуо да су у Трпињу страдали цивили а неке куће запаљене.

Селим Ковачевић је потврдио да је командант 43. дринске бригаде био Рамиз Дураковић, али му није познато гдје се налазио, нити која је била његова улога у вријеме извођења борбене акције средином фебруара 1993. године. Свједок је потврдио да је био припадник артиљерије Источнобосанске оперативне групе.

Објаснио је да је дешавање средином фебруара више било извиђање терена, приликом којег су момци налијетали на неке засједе, те да мисли да им је наредба била да се врате, односно да се не иде у акцију.

Подсјећањем на ранији исказ, свједок је потврдио да је након војне акције разговарао с људима о њеним посљедицама, те да је од Вејсила Хасановића чуо да је су у Трпињу страдали неки старац и жене, те да су неке куће запаљене.

У унакрсном испитивању браниоца Дениса Ајкића, свједок је, између осталог, казао да се Дураковић, иако је био командант, ништа није питао.

Дураковић је оптужен, у својству команданта 43. бригаде Армије БиХ, да није предузео мјере да казни починиоце након што су припадници бригаде 14. фебруара 1993. напали положаје ВРС-а на локалитету Писаница и село Шапићи, у којем није било војних циљева. Према наводима оптужнице, у Шапићима је убијен један и рањена два цивила српске националности те запаљене двије куће.

Свједок Мирсад Билајац је испричао да је био припадник 43. дринске бригаде и да је половином фебруара одржан састанак командног кадра на којем се говорило о циљевима акције. Након присјећања на ранији исказ, свједок је потврдио да је тим састанком руководио Дураковић. Додао је да им је рекао да ће се села заобилазити и да се неће пуцати на цивиле.

Прије акције, испричао је Билајац, било је извиђање терена, када је он упитао како ће водити јединицу која му је додијељена ако не познаје тај пут, након чега му је Заим Имамовић казао да не брине и да ће му бити додијељен водич Мустафа Стовраг.

Мустафа Стовраг је у другом поступку првостепено осуђен на три године затвора за злочин над ратним заробљеницима у Горажду.

У ноћи када се дешавала акција, испричао је свједок, на једној паузи је Дураковић раздвојио групе. Касније га је поновно срео када се са Стоврагом налазио на рачвању, ту им је пришао Дураковић и компасом показо смјер. Наставили су се кретати, а Дураковић је остао иза њих, рекао је свједок.

Испричао је да је почела паљба када су дошли до једне куће на ливади, гдје је и рањен. У повратку је, казао је, срео Рамиза Дураковића, који га је питао зашто није успио ступити с њим у везу те треба ли му пратња за одлазак на превијање.

Потврдио је да након акције као руководилац групе није подносио никакав извјештај, те је рекао да за то није било ни потребе јер је Дураковић био на локацији и о свему је тада обавијештен. Додао је да нема сазнања да се против припадника његове јединице водио неки поступак.

Браниоцу Ајкићу свједок је рекао да су били у изузетно опасној ситуацији и да је чуо да је било још рањених припадника његове војске. Казао је да нема сазнања о страдању лица српске националности те да не вјерује да је Дураковић био на локацији гдје је дејствовала српска артиљерија, јер не би могао тако брзо доћи до локације на којој се налазио свједок.

Суђење се наставља 27. фебруара.







AddThis Social Bookmark Button
 
Следећи >