Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Досије општина arrow Рат 1992-1995. г. arrow Горажде arrow Жртве општине Горажде
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Предраг Миљевић свједочио о рањавању у Добровољачкој улици Штампај Пошаљи
Петак, 07 фебруар 2025
САРАЈЕВО, 7. ФЕБРУАРА /СРНА/ - На суђењу Кериму Лучаревићу за злочине у Сарајеву, свједок Тужилаштва БиХ Предраг Миљић испричао је како је рањен приликом напада на колону ЈНА 3. маја 1992. у Добровољачкој улици, а официр који је сједио с њим у камиону убијен.

Миљић је рекао да је био на одслужењу војног рока у ЈНА и да су 2. маја били у касарни у Лукавици када су добили наредбу да иду у Команду на Бистрику ради селидбе, преноси Бирн.

Он је навео да је у мензи касарне у Лукавици видио тадашњег предсједника тзв. РБиХ Алију Изетбеговића, те да је касније чуо како је преко радио везе разговарао са Ејупом Ганићем.

"Слушамо разговор. Алија наређује Ганићу да обезбиједи мирну дислокацију Команде. Ганић каже: `Предсједниче, ништа не брините, биће све како је наређено`", присјетио се Миљић.

Свједок је рекао да су сутрадан са 20 камиона отишли до Команде и уносили ствари и навео да је примијетио да су иза дрвећа стајали људи у униформама, дијеловима униформи и цивилу, те да су имали беретке с љиљанима.

Миљић је навео да је у камион који је он возио ушао један пуковник или потпуковник, који му је рекао да за четири мјесеца треба да се пензионише.

Када је колона кренула, како је испричао, иза петог возила нагло су постављени контејнери и из тог правца, а из школе отворена је ватра.

"Тог старјешину рафал је сасјекао, пао је преко мене, и рекао: ‘Чувај се, војниче`. Осјећам поготке у шљем, кроз врата", присјетио се Миљић, додајући да је рањен у кољено.

Свједок Тужилаштва БиХ је навео да су га извукли и бацили на асфалт, те ударили кундаком усљед чега је изгубио свијест.

Када се освијестио видио је крв и рањене око себе, те лице у униформи како пуца у једног од рањеника, те да је чуо повике: "Прекини паљбу".

Свједок је испричао да су их постројили и одвели у једну салу, а да он се трудио да се не види да је рањен, јер га је било страх због оног што је видио.

Миљић је рекао да је ту једно лице примијетило да је рањен и питало га што се не јави, након чега је одвезен у болницу.

Навео је да је био под стражом, те да је послије шест дана отишао уз помоћ припадника Унпрофора.

На питања браниоца Марселе Бајрамовић да ли зна да је ЈНА престала постојати 27. априла 1992. свједок је одговорио да није, наводећи да је био у њеном саставу.

Рекао је да му није познато да је БиХ 1. марта прогласила независност, као и да је у априлу било сукоба, гранатирања и да је Изетбеговић био заробљен на аеродрому.

Миљић је рекао да је имао 18 година и да он и други возачи нису гледали телевизију, као и да нису никог ништа питали.

Он је браниоцу рекао да су га два лица довезла у болницу и оставила. Након што му је указана помоћ, како је рекао, пребачен је у посебну просторију гдје је био стражар који га је злостављао.

Лучаревића оптужница терети да као командант Војне полиције штаба Територијалне одбране такозване Републике БиХ, није предузео неопходне и разумне радње да казни извршиоце убистава и рањавања војника и цивила током напада на колону војника и цивила ЈНА 3. маја 1992. у Добровољачкој улици.

Оптужница га терети и да није предузео ништа како би спријечио физичко и психичко злостављање заробљених припадника ЈНА, као и да казни извршиоце, иако је знао за почињена кривична дјела.

У двије тачке оптужнице наведено је да је током напада припадника Територијалне одбране на колону цивила и војника ЈНА убијено осам особа, међу којима су била војна лица и припадници санитетске службе, као и да је рањено 19 особа из ове колоне.

Суђење ће бити настављено 14. фебруара.



AddThis Social Bookmark Button
 
Следећи >