Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Сведочанства arrow Репортер: РАТНИ ЗОВ РЕИСА ЦЕРИЋА
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Репортер: РАТНИ ЗОВ РЕИСА ЦЕРИЋА Штампај Пошаљи
Субота, 26 мај 2001
Индекс чланака
Репортер: РАТНИ ЗОВ РЕИСА ЦЕРИЋА
Страна 2
Страна 3
 
 
 
Подметнуте реакције: Реис Мустафа Церић није желео да оправда ни покличе и насиље који су дошли као реакција на бањалучке и требињске догађаје:

"То је вјероватно реакција која нема оправдања. Јер никакво се зло не може оправдати неким другим злом. Против зла се треба борити снагом добра."

Међутим, није издржао а да поново не "уђе у дубину проблема", поново показујући обавештајне склоности:

"То што се могло чути то је заиста ствар  неодговорних појединаца, провокатора који, вјероватно, ја немам доказа, али претпостављам, могу бити под утицајем неких обавјештајних служби које управо треба да изрелативизирају оно што се догодило у Бањалуци, да се каже: ево, видите, исти  су, ево горе то, ево ово овдје... Ја желим да кажем да то није ислам, да то нису муслимани, да то у Сарајеву не смије бити и неће бити, без обзира на то шта се догодило у Бањалуци... Ево, ја кажем као реис-ул-улема, поглавар муслимана, да је насртај на православну цркву у Санском Мосту чин против муслимана..."

Након тога се поново бацио на објашњавање разлике између "ових и оних"  и  разлика у кривицама:

"Наравно, гријех који ми овдје направимо, ако је као трун онда се представи као брдо, а гријех који направе у Бањалуци као брдо, од њега се жели направити трун."

Тумач српског: "Господин Шаровић, Иванић и Радишић имају веће обавезе према  ратним злочинцима него према жртвама злочина. Е, те обавезе које они имају, они су једноставно затвореници тих обавеза. А да би се ослободили тог затвореништва, треба  бити храбар. Али очито ни г. Радишић, ни Шаровић, ни Иванић немају храброст, ни морал, а ни образа да изађу у јавност да кажу без икаквих 'ако' и без икаквих кондиционалних  реченица", наставио је, не издржавши да постане чак и тумач српског језика:

"Министар унутрашњих послова уочи отварања џамије, рекао је да ће осигурати сигурност људи и имовине, али могу се догодити и инциденти. То за Србе значи 'можете доћи, можете каменовати и можете спријечити постављање камена темељца'".

"Према томе, потребно је да се сви пробудимо и да кажем да ово нас није ништа  збунило у Бањалуци, то нас није обесхрабрило, ми ћемо, ако Бог да, направити Ферхат-пашину џамију унаточ Његошу, 'Горском вијенцу', унаточ тој дјеци која су бацала камење, ако Бог да", поентирао је ефендија свој трактат којим у БиХ може да обезбеди једино нове сукобе и нове каменице.


СПЦ

Највећа истина коју је у интервјуу реис-ул-улема Церић успео да каже односила се на његове колеге из Српске православне цркве у Бањалуци:

"Ја нисам чуо достојанственика у Бањалуци, митрополита или било кога из СПЦ-а да је изашао и казао 'господо, тако и тако'. Ја мислим да је требало бити храбар и имати чојство и имати људскости и изћци на ТВ и рећи: "Браћо православци, то што радите није добро, то је против Бога, против људи, закона, против било чега..."


Најава почетка градње за велике верске празнике
Приче за дизање тензија


Убрзо након каменовања код Ферхадије Републиком Српском почеле су да колају нове приче о изградњама нових џамија, које изнова подгрејавају већ увелико нездраву међунационалну атмосферу.

Једна од њих је и најава постављана камена темељца за Ферхадију у Бањалуци на велики српски празник Видовдан, а као алтернатива помиње се и други велики празник -  Духови.

Провером у Министарству унутрашњих послова РС "Репортеру" је потврђено да су и до њих допрле сличне приче, али на адресу овог министарства до данас није стигао ни један званични захтев или званична најава било каквог сличног догађаја.

"До нас су стигле и приче везане за те датуме и за друга мјеста осим Бањалуке. Тако се по кафанама може чути да се планира постављање камена темељаца и у Модричи и Приједору, па се помињу и Фоча и други градови Републике Српске.

Сматрамо да те приче не служе ничему добром, јер, понављам, ниједан званичан захтјев није стигао ни на адресу МУП-а РС ни на адресу неке од надлежних институција", рекао је "Репортеру" извор из МУП-а.

Исто је потврдио и смењени министар унутрашњих послова РС Перица Бундало, који до именовања новог министра и даље обавља дужност на којој је и био.

Бундало сматра да  нема потребе да се подижу тензије које су везане за изградњу џамија на простору РС.

Други извор из МУП-а РС не искључује ни могућност умешаности обавештајних служби из  другог ентитета, да би се ниво напетости одржао, што одговара одређеним националистичким круговима да би се поново изборили за позиције у врху политике Федерације БиХ.

 
Репортер, Бања Лука, Република Српска
бр. 161, 23. мај 2001.
 
 
AddThis Social Bookmark Button


 
< Претходни   Следећи >