Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Сведочанства arrow Репортер: РАТНИ ЗОВ РЕИСА ЦЕРИЋА
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Репортер: РАТНИ ЗОВ РЕИСА ЦЕРИЋА Штампај Пошаљи
Субота, 26 мај 2001
Индекс чланака
Репортер: РАТНИ ЗОВ РЕИСА ЦЕРИЋА
Страна 2
Страна 3
Репортер, Бања Лука, Република Српска
бр. 161, 23. мај 2001.


Ексклузивно: необјављени разговор РТРС-а

РАТНИ ЗОВ РЕИСА ЦЕРИЋА

Ексклузивно: Забрањене изјаве реис-ул-улеме Мустафе Церића РТРС-у

Церићево поимање Срба

"Није проблем ни у политизацији, него је проблем у унутрашњој болести коју тренутно српско-православни народ има." А онда је још једном поставио дијагнозу: "Ово је најбољи савјет и најбоље што им се може казати. Јер и дрогаши  када су дрогирани, никада не признају да су дрогирани"

Игор Гајић

Фантомски интервју реис-ул-улеме Мустафе Церића, за којег сви знају, а нико га,  захваљујуци бројним блокадама, није ни ћуо ни видео, више је него заслужио да  угледа светлост дана. Репортер је дошао до интегралне верзије интервјуа или изјаве на  аудио-запису, али је реисово надахнуће трајало 26 минута, у којима се веома често и понављао, нарочито у деловима када је давао дијагнозе православном народу  и његовим политичарима.
 
 
Након што је "поселамио муслимане у Бањалуци и изразио са њима суосјећање", те благим тоном саопштио новинару РТРС-а да је требало да разговор буде обављен у Бањалуци, почео је час професора Церића: "Мени је драго што сте ви могли доћи у Сарајево и да разговарате овдје, а наравно било би боље да смо то могли урадити у Бањалуци."

"Прије свега треба поставити питање: Зашто треба обнављати вјерске објекте?  Вјерске објекте треба обнављати зато сто их је неко порушио", у стилу најбољих епизода Алана Форда закључио је Церић на почетку разговора, уз објашњења  достојна инспектора Брока:

"То се није могло догодити случајно, није могао бити никакав инцидент, него је то могло да се догоди уз знање, уз план, уз организацију власти која је у Бањалуци тада била, а очито која је и данас. Према томе, овдје имамо злочин и злочинце који су направили гријех према Богу и према људима којима одређени вјерски објекти леже на срцу."

Нисмо сви исти: Након тога Церић је виспрено објаснио разлике између народа  настањених на овим просторима, откривајући како то изгледа када је неко више једнак од других:

"Нисмо сви исти. Овдје су бранили овдје православну  цркву у Сарајеву, она је сачувана; а овдје је био рат, овдје су падале гранате, овдје су људи гинули, имали су разлога за љутњу, овдје у Сарајеву. Било је оних који су долазили мени да питају могу ли се они осветити за Ферхат-пашину дзамију у Бањалуци седмог маја и ја сам и тада рекао: Ви нећете срушити православну цркву. То није израз  никакве снаге јер освета је први знак слабости, а толеранција је највиши ступањ моћи  и снаге и ми смо и у таквој ситуацији показивали моћ и толеранцију."

Поменут је и митрополит дабробосански Николај, за кога је, како тврди Церић, сам  интервенисао да му се одобри 500.000 марака да обнови и уреди свој двор у коме седи у Сарајеву, уз још један закључак:

"Ево видите да нисмо исти, нису исти они који су у Сарајеву муслимани и они који су православни у Бањалуци."

Српско-православни фашизам: Тражеци појашњење новинар је добио анализу  достојну комбинације Драгош Калајић - Џемалудин Латић, којег је успио испровоцирати и патријарх СПЦ:

"Па нисмо исти зато што у српском народу постоји српско-православни фашизам који се манифестирао тада када су се рушиле џамије...

Дакле, ми нисмо чули глас осуде од Православне цркве, која је морала то спријечити;  ако не може спријечити, а онда може бар осудити. То што је патријарх Павле писао београдском муфтији писмо о томе да му је жао што је Ферхадија џамија, смијешно је и ја бих рекао врло провокативно од таквог једног угледног вјерског достојанственика да на такав начин симплифицира ствар."

"Нисмо, једноставно, исти јер је рушење џамија у атмосфери у којој није било рата, чин са предумишљајем, а ми који смо били овдје чували смо православни храм, дакле, то је та разлика, као што је разлика између добра и зла", причао је реис-ул-улема, презадовољан сопственом опсервацијом и искреносћу:

"Овдје имате  добро, тамо имате зло. Ја бих волио да могу другачије говорити, али истина ме обавезује да кажем ово што хоћу да вам кажем."

 

 
< Претходни   Следећи >