Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Репортер, Бања Лука, Република Српска
бр. 161, 23. мај 2001.

Ексклузивно: необјављени разговор РТРС-а

РАТНИ ЗОВ РЕИСА ЦЕРИЋА

Ексклузивно: Забрањене изјаве реис-ул-улеме Мустафе Церића РТРС-у

Церићево поимање Срба

"Није проблем ни у политизацији, него је проблем у унутрашњој болести коју тренутно српско-православни народ има." А онда је још једном поставио дијагнозу: "Ово је најбољи савјет и најбоље што им се може казати. Јер и дрогаши  када су дрогирани, никада не признају да су дрогирани"

Игор Гајић

Фантомски интервју реис-ул-улеме Мустафе Церића, за којег сви знају, а нико га,  захваљујуци бројним блокадама, није ни ћуо ни видео, више је него заслужио да  угледа светлост дана. Репортер је дошао до интегралне верзије интервјуа или изјаве на  аудио-запису, али је реисово надахнуће трајало 26 минута, у којима се веома често и понављао, нарочито у деловима када је давао дијагнозе православном народу  и његовим политичарима.

 

 

Након што је "поселамио муслимане у Бањалуци и изразио са њима суосјећање", те благим тоном саопштио новинару РТРС-а да је требало да разговор буде обављен у Бањалуци, почео је час професора Церића: "Мени је драго што сте ви могли доћи у Сарајево и да разговарате овдје, а наравно било би боље да смо то могли урадити у Бањалуци."

"Прије свега треба поставити питање: Зашто треба обнављати вјерске објекте?  Вјерске објекте треба обнављати зато сто их је неко порушио", у стилу најбољих епизода Алана Форда закључио је Церић на почетку разговора, уз објашњења  достојна инспектора Брока:

"То се није могло догодити случајно, није могао бити никакав инцидент, него је то могло да се догоди уз знање, уз план, уз организацију власти која је у Бањалуци тада била, а очито која је и данас. Према томе, овдје имамо злочин и злочинце који су направили гријех према Богу и према људима којима одређени вјерски објекти леже на срцу."

Нисмо сви исти: Након тога Церић је виспрено објаснио разлике између народа  настањених на овим просторима, откривајући како то изгледа када је неко више једнак од других:

"Нисмо сви исти. Овдје су бранили овдје православну  цркву у Сарајеву, она је сачувана; а овдје је био рат, овдје су падале гранате, овдје су људи гинули, имали су разлога за љутњу, овдје у Сарајеву. Било је оних који су долазили мени да питају могу ли се они осветити за Ферхат-пашину дзамију у Бањалуци седмог маја и ја сам и тада рекао: Ви нећете срушити православну цркву. То није израз  никакве снаге јер освета је први знак слабости, а толеранција је највиши ступањ моћи  и снаге и ми смо и у таквој ситуацији показивали моћ и толеранцију."

Поменут је и митрополит дабробосански Николај, за кога је, како тврди Церић, сам  интервенисао да му се одобри 500.000 марака да обнови и уреди свој двор у коме седи у Сарајеву, уз још један закључак:

"Ево видите да нисмо исти, нису исти они који су у Сарајеву муслимани и они који су православни у Бањалуци."

Српско-православни фашизам: Тражеци појашњење новинар је добио анализу  достојну комбинације Драгош Калајић - Џемалудин Латић, којег је успио испровоцирати и патријарх СПЦ:

"Па нисмо исти зато што у српском народу постоји српско-православни фашизам који се манифестирао тада када су се рушиле џамије...

Дакле, ми нисмо чули глас осуде од Православне цркве, која је морала то спријечити;  ако не може спријечити, а онда може бар осудити. То што је патријарх Павле писао београдском муфтији писмо о томе да му је жао што је Ферхадија џамија, смијешно је и ја бих рекао врло провокативно од таквог једног угледног вјерског достојанственика да на такав начин симплифицира ствар."

"Нисмо, једноставно, исти јер је рушење џамија у атмосфери у којој није било рата, чин са предумишљајем, а ми који смо били овдје чували смо православни храм, дакле, то је та разлика, као што је разлика између добра и зла", причао је реис-ул-улема, презадовољан сопственом опсервацијом и искреносћу:

"Овдје имате  добро, тамо имате зло. Ја бих волио да могу другачије говорити, али истина ме обавезује да кажем ово што хоћу да вам кажем."