Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Починиоци arrow Свједок сматра да је Млаћо био одговоран за све у Бугојну
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Свједок сматра да је Млаћо био одговоран за све у Бугојну Штампај Пошаљи
Среда, 18 децембар 2024
САРАЈЕВО, 17. ДЕЦЕМБРА /СРНА/ - У наставку суђења Џеваду Млаћи и Селми Цикотићу за ратне злочине почињене у Бугојну свједок Тужилаштва БиХ фратар Јосип Љубос рекао је да је Млаћо био главни преговарач на састанцима тзв. Армије БиХ и Хрватског вијећа обране /ХВО/, те да га сматра одговорним за све добро и лоше што се дешавало у овом граду током рата.

Љубос је рекао да је тема на овим састанцима, којим су присуствовали и представници Исламске заједнице, била да не дође до рата између Хрвата и муслимана, а да је Млаћо био главни преговарач.

"Он /Млаћо/ је рекао како је рат између Хрвата и муслимана почео у Прозору и на још другим мјестима, те што би ми били изузетак", рекао је Љубос, наводећи да се Млаћо противио штембиљу Херцег-Босне.

Према његовим ријечима, рат у Бугојну почео је једне суботе и завршио за десет дана, побједом тзв. Армије БиХ, када је ХВО протјеран, а ратни заробљеници и цивили били по бројним затворима, преноси "Бирн".

Љубос је рекао да су он и адвокат Стјепан Вукадин добили задатак да направе списак Хрвата за преговоре, након чега су дошли у зграду Општине код Млаће на преговоре с посматрачима.

"Знаш ли ти мене, знаш ли ти ко сам ја? Ја сам овдје главна власт, ја сам овдје држава! Нема овдје више Херцег-Босне!", испричао је свједок шта је рекао Млаћо посматрачима на састанку.

Љубос је навео да је Јосип Шкаро, пријератни фудбалер "Искре" био премлаћен у згради Гимназије, те да га је његова сестра контактирала у вези са спасавањем овог фудбалера, као и да је од Војне полиције добио информацију да "треба питати Млаћу".

Љубос је испричао да је затвореник Миховил Струјић, надимка Мићо, био затворен у подруму салона намјештаја, те да га је позвао и тражио да дође до привредника Хусеина Смајића, вјерујући да га може спасити јер је добар с Млаћом, али да није успио, те да је он послије убијен.

Он је навео да је постојао Млаћин списак за ликвидацију екстремног дијела ХВО-а, као и да је тако и било, те да је за тај списак сазнао када је пронађен Млаћин дневник.

Златко Брнац је испричао да је био припадник Трећег батаљона ХВО-а, те да су се цивили и војска повукли 27. јула у хотел "Калин".

Он је рекао да је одведен у салон намјештаја, затим основну школу, па на стадион "Искре", одакле је вођен на копање земуница на линијама према ХВО-у и Војсци Републике Српске.

"Дође војник, одведе нас пет, 10, 15... Сјећам се, била је зима, пола метра снијега пало. Спавали смо у неким шаторима, није се могло ни сјести", рекао је Брнац и додао да су падале гранате, те да је добио шећер.

Он је на питање тужиоца испричао како је Пеца Ковачевић одведен са стадиона, а Мића Дилбер из школе, наводећи да се нису вратили.

Некадашњег предсједника ратног предсједништва Бугојно Џевада Млаћу оптужница терети да је наредио убиства заробљеника хрватске националности, а бившег команданта Оперативне групе Запад такозавне Армије БиХ Селму Цикотића да није спријечио подређене припаднике такозване Армије БиХ да почине кривична дјела, као и да је пропустио да предузме мјере због мучења и убистава ратних заробљеника.

Енес Ханџић раније је осуђен на осам година затвора за злочине у Бугојну.

Суђење ће бити настављено 24. децембра.



AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >