Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Досије општина arrow Рат 1992-1995. г. arrow Братунац arrow Жртве општине Братунац
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Бивши заточеници логора Челебић о суђењу у САД крвнику Срба Штампај Пошаљи
Понедељак, 21 октобар 2024
20. 10. 2024 | Вечерње новости | С. Мишљеновић
   
БИВШИ логораши "Челебића" који се налазио на подручју данашње Федерације БиХ, у којем су убијани и мучени припадници српског народа, сведочили су пред судом у Бостону у америчкој држави Масачусетс у предмету против Кемала Мрнџића, једног од команданата овог озлоглашеног гета. 

Мрнџић је ухапшен у априлу прошле године у САД, након што је откривено да је лагао о свом учешћу у рату приликом попуњавања папира за добијање америчког држављанства.

Мрнџић је дошао у САД 1999. године, како не би био ухапшен у БиХ, због кривичног дела злостављања заробљеника. Американцима је подвалио фалсификоване документе и 2008. године је чак добио и америчко држављанство. Али, накнадном провером документације амерички истражитељи су дошли до скандалозног открића да је Мрнџић био један од главних батинаша у логору за Србе, и за то су чак нашли и доказ у виду видео-касете где се на снимцима из логора налази Мрнџић.

Након што је ухапшен у први мах је негирао све оптужбе. Када му је пуштена касета, признао је да је он на снимку. И од тада су амерички тужиоци тражили српске логораше из "Челебића" који би били спремни да дођу у Бостон и сведоче у предмету против њега. После више од годину дана, група сад већ седих глава, која је прошла Мрнџићеву тортуру, почетком октобра је отпутовала у Бостон на суђење. И први пут после три деценије виде крвника из Челебића, а који је био познат по батињању српских заробљеника.

На суђењу су откривени шокантни подаци да се он годинама у САД представљао као Србин! И све време вешто крио од људи право име и презиме. Чак је одлазио и на нека дружења са Србима. Кључна ствар на суђењу у Бостону је било да се потврди његов идентитет и да је био један од команданата у логору Челебић, где је пребијао затворенике. И то се и потврдило исказима логораша.

Наиме, Мрнџић који се налази у притвору од када је ухапшен у САД, покушавао је да увери судију и тужиоце да он никада није ушао у логор и имао контакт са логорашима, односно тврдио је да је стражарио испред логора!

Читава његова прича се срушила као кула од карата када су у суд у Бостону као сведоци ушли логораши који су прошли тортуру. Они су до у детаља описивали батине и мучења у којим је предњачио Кемал Мрнџић. Један од сведока се укључио и видео- линком јер није могао да дође и да буде у истој просторији са Мрнџићем.

- Док смо сведочили Мрнџић је био хладан као лед. Ни да се помери. Одмах смо га препознали кад смо ушли у судницу. Сад има више килограма него кад је био у Челебићима, али то лице никада нећу заборавити, ни ја, ни други логораши који су дошли са мном у Бостон - каже за "Новости" Слободан Мркајић, један од сведока против Мрнџића.

Каже да је пред судијом, тужиоцима и адвокатима испричао све детаље мучења које је примењивао Мрнџић над српским логорашима у Челебићима.

- Мени је лично избио вилицу, сломио седам ребара. Терао да пијем мокраћу, ципеларио ме. Тукао ме док једем, па терао и мене и друге логораше да повраћамо шта смо појели. Везао нас бодљикавом жицом. Мрнџићу није требала наредба да нас туче, то је радио из личне потребе - каже Мркајић.

Након сведочења Мркајића и осталих логораша судија је поручио да има сав потребан материјал и сведочења за доношење пресуде и да логораши могу ићи кући, а суд ће их обавестити о пресуди Мрнџићу.

- Очекујем да добије казну какву и заслужује. Да буде кажњен за све зло које нам је нанео у логору. Многи нису преживели батине. Они који јесу носе трауме за цели живот. Многи су због траума и преминули. Ми који смо остали живи, имамо обавезу према мртвима да се боримо за правду - поручио је Слободан.

Слободан каже да од последица батињања у логору има три бајпаса, шећерну болест и "сто других", али да се ниједног тренутка није премишљао да ли да иде у Бостон и сведочи.

- Само сам чекао да видим Кемала. Да видим колико је сад храбар. Да ли је храбар кад људи нису везани и кад им пушка или нож нису под грлом - прича за наш лист Слободан.

Мркајић је у логорима за Србе током рата провео две године и осам месеци. Био је, како каже, у седам логора који су били под контролом такозване Армије БиХ. У мају 1992. године из логора у Тарчину заједно са својом браћом пребачен је у логор Челебић у Коњицу, где су преживели голготу и како каже ни сам не зна како су остали живи! Иако је део логораша одбио да сведочи, Мркајић каже да их у неку руку и разуме.

Он подсећа да је у логору, осим суровог пребијања и убијања, било и сексуалног злостављања мушких затвореника, уз разно и психичко злостављање где су људи просто пуцали од мучења.

- То су трауме за цели живот, тако да разумем и оне који не желе да се присећају ужаса који су преживели због Мрнџића и осталих крвника из Челебића - наводи Мркајић.

Слободан каже и да је у једном тренутку почео да губи наду да ће се појавити пред судом у Бостону јер, како каже, институције Републике Српске нису имале слуха за овај случај и да се помогне логорашима да оду у САД. Али, додаје, очигледно овај случај је веома битан америчком тужилаштву и они су га довели пред суд у Бостону и урадили све да српски логораши буду на суђењу Мрнџићу.


Пресуде

ЗА злочине у логору Челебићи пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију осуђени су Здравко Муцић, Хазим Делић и Есад Ланџо, док пред Судом БиХ траје поступак против лица оптужених за убиства, прогоне, силовање, затварање и мучење српског цивилног становништва на подручју Коњица. У околини Коњица од 1992. до 1995. године убијено је око 400 Срба, већином цивила, остатак становништва је протеран, а села су спаљена. Највећи злочин почињен је у селу Брадина, где је од 25. до 27. маја 1992. године побијено 48 цивила.


Убијено 400 логораша

У ЛОГОРУ "Челебићи" током рата у БиХ одигравало се најзверскихе мучење припадника нашег народа. Логор је био у функцији 28 месеци, од маја 1992. до 6. октобра 1994. године. Овим логором су управљале јединице Хрватског већа одбране у БиХ (ХВО), а касније и муслиманске војне и полицијске снаге тадашње Републике БиХ. Кроз логор је прошло више од 700 српских затвореника, а у њему је убијено око 400 логораша.




AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >