Институт за истраживање српских страдања у XX веку

С. МИШЉЕНОВИЋ - В. МИЈАТОВИЋ | 03. октобар 2010. 20:55 |

Свештеник Милорад Остојић и данас се сећа стравичних муслиманских злочина. Међу 124 жртве било 48 жена и четворо деце. Нико није одговарао

Срби су у Трнову убијани на начин монструозан и за звери, а камоли за људе. Трагова крви било је где год се окренеш на том несрећном месту, па и у селима око Трнова. Ја сам био један од првих који је тамо дошао, пошто је српска војска 1992. године ушла у то место.

ОСУМЊИЧЕНИ ИМЕ Едхема Годињака, предратног шефа полицијске станице а затим команданта “Зелених беретки”, налази се и у доказима који су 2003. године предати босанском тужилаштву. Поред њега, помињу се Хајрудин Плоскић звани Лело, Муниба Адемовић, Хајрудин Елезовић и Исмет Колар. Недавно се у јавности појавио и снимак на коме се виде жртве стравичног злочина.

 

 

Милорад Остојић, данас старешина цркве Свете тројице на београдском Врачару, присећа се, за “Новости”, стравичног злочина када су у Трнову, пре осамнаест година, убијена 124 српска цивила. Међу жртвама је било 48 жена и четворо деце, а већина посмртних остатака није пронађена. Он се те трагичне године нашао у Фочи, где је дошао да обиђе родбину и сазна каква је судбина задесила његовог пријатеља, свештеника из Трнова, Недељка Поповића. О ужасу који је затекао сада први пут јавно проговара, после ексклузивних фотографија из Трнова недавно објављених у “Новостима”.

- Никада нећу заборавити сцене које сам видео по доласку у заселак Годињске баре у близини Трнова - прича отац Милорад. - Ту су се налазиле викендице и приватне куће које су биле претворене у просторије за мучење. Посебно ми се у памћење урезао колац који смо нашли у једној гаражи која је била сва крвава. Било је крви чак и по плафону. По зидовима трагови људске косе, тамо где су ударали главама заробљеника. А колац, дугачак два метра, прекривен крвљу, стајао је насред просторије, као доказ монструозних злочина.

Са оцем Милорадом био је и један од момака који је преживео масакр. Он је био заробљен и доведен у кућу за мучење, али је отац, захваљујући откупу, успео да га избави. Он је посетиоце водио кроз заселак и помагао им да пронађу закопане лешеве.

- Из гробова су вириле руке и ноге убијених - са ужасом се сећа наш саговорник. - Било је много младих из Калиновика које сам ја крстио док сам био тамошњи парох. Сви крвави, премлаћени и, очигледно, мучени. Побацани у раке и прекривени земљом и лишћем. Пронашли смо око двадесет убијених, и ја сам им одржао опело.

Потрајало је неколико сати док нису пронашли тело оца Недељка. Убијен је из пиштоља. Момак који је сведочио о том ужасу казао је да је свирепо тучен пре него што је ликвидиран. Отац Милорад тврди да су за масакр одговорне муслиманске јединице из тог подручја предвођење бившим шефом полиције у Трнову Едхемом Годињаком.

Случај убијених српских цивила у Трнову од 2003. године налази се у правосудним институцијама Босне и Херцеговине. За злочине до данас нико није одговарао.

Извор: Вечерње новости, 3. октобар 2010, интернет издање  

 

 

Напомена: У неколико књига Института за истрживање српских срадања у 20. веку објаљени су до тада познати подаци о српским страдањеима у Трнову и Годиињским барама. Према познатим подацима, највећи проценат убијених Срба забележен је у овој Сарајевској општини, преко 14%. Поређења ради, просек за БиХ је 2,3%, док је у Сребреници 4,5% српског становнишва убијено у периоду 1992-1995. 

 

Према расположивим подацима, главни организатор и сам непосредни егзекутор био је Едо Годињак.