| Осуђујућа пресуда Мрнџићу била би сатисфакција за српске логораше |
|
|
| Среда, 09 октобар 2024 | |
|
09/10/2024 | РТРС | Аутор: СРНА
Осуђујућа пресуда Кемалу Мрнџићу за злочине над Србима у логору у Челебићима пред судом у Бостону представљала би сатисфакцију за српске логораше и донекле ублажила осјећај неправде са којом живе више од три деценије, рекао је вршилац дужности директора Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражење несталих лица Виктор Нуждић.
- Нажалост, многи од бивших логораша неће дочекати да човјека који је одговоран за њихову голготу виде иза решетака - рекао је Нуждић Срни.
Он је подсјетио да је одмах након хапшења Мрнџића Републички центар предузео конкретне мјере, односно ступио у контакт са бившим логорашима и надлежним институцијама у Републици Српској.
- Дјеловали смо заједно са Министарством унутрашњих послова Српске и пронашли бивше логораше који су били вољни да свједоче - рекао је Нуждић.
Он је изразио захвалност српским логорашима што су након толико времена смогли снаге да поново проживе трауме и испричају све што им се дешавало у злогласном логору у Челебићима.
Бивши логораш Слободан Мркајић из Брадине, који је прошао голготу у логорима у Тарчину и Челебићима током рата у БиХ, сутра путује у Бостон гдје ће бити свједок у процесу против Кемала Мрнџића, који је под лажним именом, измишљеном причом и фалсификованим документима 1999. године примљен у Америку као српска избјеглица.
Након што је Мрнџић, који је као чувар спроводио тортуру над српским логорашима, разоткривен и ухапшен у Бостону, против њега је подигнута оптужница за лажирање, прикривање материјалних чињеница од америчке Владе, кориштење преваром стеченог пасоша и лажно стеченог увјерења о натурализацији.
За злочине у логору у Челебићима пред Хашким трибуналом су осуђени Здравко Муцић, Хазим Делић и Есад Ланџо, док пред Судом БиХ траје поступак против лица оптужених за убиства, прогоне, силовање, затварање и мучење српског цивилног становништва на подручју Коњица.
У околини Коњица од 1992. до 1995. године убијено је око 400 Срба, већином цивила, остатак становништва је протјеран, а села су спаљена. Највећи злочин почињен је у селу Брадина, гдје је од 25. до 27. маја 1992. године побијено 48 цивила.
|
| < Претходни | Следећи > |
|---|
