Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Починиоци arrow Горажде, Рогатица: Испитивање ратних заробљеника у надлежности Војне полиције
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Горажде, Рогатица: Испитивање ратних заробљеника у надлежности Војне полиције Штампај Пошаљи
Понедељак, 07 октобар 2024
Senita Patković | 7. oktobra 2024 | Detektor.b

На суђењу за злочине почињене на подручју Горажда, Вишеграда и Рогатице, вјештак војне струке је казао да је испитивање ратних заробљеника било у надлежности Војне полиције, те да су се испитивачи за то вријеме морали придржавати Женевске конвенције о заштити ратних заробљеника.

У унакрсном испитивању од стране Тужилаштва, вјештак војне струке Енвер Мујезиновић, који је раније саслушан на позив Одбране Ћамила Рамића, казао је да је као инспектор за војну опрему учествовао у стечајном поступку фирме “Витезит“. Одбрана оптуженог Рамића је уложила приговор, наводећи да се може радити о пословној тајни. Тужилаштво је образложило да је питање постављено како би се утврдио кредибилитет вјештака.

Вјештак је казао да је познавао оптуженог Химзу Селимовића.

“Нисам у току рата, послије је дошао у Министарство унутрашњих послова па нисмо били везани пословно, и може се рећи да нисмо у пријатељским односима“, казао је вјештак.

На упит Тужилаштва да је ли, осим материјалних доказа, за прављење налаза користио и транскрипт са суђења, вјештак је рекао да је направио један изузетак, а радило се о исказу преминулог свједока.

Након што му је тужитељица рекла да није имао материјалних доказа на основу којих је закључио функционисање затвора у Међеђи, вјештак је казао да је на основу посредних докумената, који указују да је командант имао интенцију да размијени људе, дошао до сазнања да је он то и радио.

Касније је, на додатне упите, казао да је до закључка о стању у притвору у Међеђи дошао преко доказа Одбране.

Изјавио је да је дошао до сазнања да се од 14. аугуста 1992. па надаље користи термин “бригада“ и да су у том времену постојали и општински штабови.

Тужитељици је рекао да крајем октобра почиње формирање ИБОГ-а (Источно-босанске оперативне групе), те је објаснио да се тада кренуло с уједињењем бригада у зону одговорности.

Изјавио је да је управник Војног притвора извјештај о стању у притвору, гдје су смјештени ратни заробљеници, слао предсједници Окружног Војног суда и помоћнику команданта за безбједност.

Негирао је тврдњу Тужилаштва да је раније казао да предсједница Окружног Војног суда уређује поступање према ратним заробљеницима, те је негирао да је Служба војне безбједности одговорна за стање ратних заробљеника.

Објаснио је да је испитивање ратних заробљеника било у надлежности Војне полиције, те да су испитивачи морали да се придржавају правила Женевске конвенције док траје испитивање.

“Одговоран је онај ко прекрши. Ако испитивач прекрши границу, он је одговоран“, казао је вјештак, те је додао да је особа која види да се прекршило правило одговорна да свог претпостављеног информише о томе.

Додао је да се треба направити дистинкција између руковођења и командовања, гдје једино команданту припада командовање. Мујезиновић је објаснио да је командант ИБОГ-а издао наредбу којом је регулисао и дао тачно одређена упутства за поступање према ратним заробљеницима.

Одбрана је уложила материјалне доказе, међу којима налаз вјештака Мујезиновића и 65 докумената, упутство за рад општинских комисија за размјену, као и доказ о организацији ИБОГ-а.

Тужилаштво је уложило приговор на уложени доказ Одбране у којем је свједок Енвер Кустура негирао потпис.

Ћамил Рамић и Химзо Селимовић оптужени су с Рамизом Мићиводом за злочине почињене од 1992. до 1994. над заробљеницима на подручју Горажда и Вишеграда. С њима се суди и Мехмеду Добрачи, коме су на терет стављени злочини над заробљеницима и цивилима почињени 1995. године на подручју Рогатице и Горажда.

Суђење се наставља 14. октобра.







AddThis Social Bookmark Button
 
Следећи >