| РАТНИ ЗЛОЧИНИ У БОСНИ О КОЈИМА СЕ ЋУТИ САРАЈЕВО - НАЈВЕЋЕ СТРАДАЛИШТЕ СРБА (1) |
|
|
| Аутор Vesti Online | |||||
| Среда, 06 октобар 2010 | |||||
|
27. 09. 2010. 00:00h | Приредио: Ђорђе БАРОВИЋ
Вешто скривана тајна
У издању "Хришћанске мисли" из Београда ускоро ће се појавити до сада најобухватније истраживање о страдању Срба у Сарајеву током последњег рата.
Књига у којој ће се наћи и списак са до сада евидентираним убијеним грађанима српске националности обрађује сва дешавања у некадашњем највећем српском граду у Босни и Херцеговини, а захваљујући љубазности њеног аутора Миливоја Иванишевића, директора Института за проучавање страдања Срба у 20. веку, "Вести" објављују најзанимљивије делове.
- Сарајево је без сумње још увек једно од највећих, добро чуваних и од јавности још боље скриваних, српских стратишта. Живот Срба у муслиманском делу града по много чему је подсећао на живот и прогон Јевреја у Берлину у Другом светском рату. Свакодневна убиства, силовања, хапшења, затвори и логори, отимачина и пљачке били су трагична свакодневица мештана српске националности.
Џихад против православљаМржња према Србима ускоро је пренета и на остало православно становништво. Убијани су Македонци,
- Злочини над Србима Сарајева заузимали су значајно место у тужби СР Југославије против Босне и Херцеговине која је неразумно повучена. Имена српских жртава, а можда бисмо, мада условно, могли рећи жртава православне вероисповести Сарајева у издању Центра за истраживање злочина над српским народом до сада су објављена у два наврата. Први пут 2006. године наведена су имена до тада познатих 5.515 српских жртава. Други пут, у сарадњи са Борачком организацијом Републике Српске, априла 2008. године објављен је нови списак. У том другом списку саопштена су имена 5.776 покојника, али и 859 лица чија је судбина била неизвесна, значи да је евидентирано укупно 6.635 страдалих лица српске националности. Нажалост, ти подаци су данас скромни у односу на ова нова сазнања која, као што смо саопштили, сведоче о још већој трагедији овог, за Србе можда у то време несрећног града - објашњава Иванишевић.
Тим који је предводио, истражујући дешавања у Сарајеву, дошао је до податка да је на подручју овог града током рата, од 1992. до 1995. године, убијено између 6.755 и 8.145 лица српске националности. Међутим, ако се том броју дода и 80 неидентификованих покојника и 53 непосредно после рата умрлих, услед повреда насталих у рату, привремен број страдалих Срба у овом граду достиже 8.225 лица.
Најнижа (или доња) граница поузданости података које саопштавамо о српским жртвама Сарајева је 95 одсто. Дозвољавамо могућност да број жртава по овим списковима буде мањи до највише пет одсто, али и повећан за још непредвидив проценат. Другачије речено, с обзиром на досадашња искуства, сасвим је неизвесно за колико ћемо покојника у међувремену сазнати. Међутим, ни за један списак, значи ни за овај који предочавамо, не може се рећи да је коначан. Стално се јављају породице покојника које нисмо евидентирали. Јављају се људи из РС, Србије и других крајева бивше Југославије, а не ретко и из иностранства и замерају нам што је њихов покојник изостављен. Коначан биланс српских жртава овог града тешко да ће у догледно време бити сагледан. Тешко да ће јавност икада сазнати имена Срба убијених у муслиманским државним и приватним концентрационионим и заробљеничким логорима. Иако истраживања о страдању Срба у Сарајеву још нису окончана, наметнула се потреба да коначно изађемо пред јавност са оним чиме располажемо. Хроничари ће забележити страшну чињеницу да је прве године рата, за само непуних седам месеци, од маја до децембра 1992. у Сарајеву убијено више Срба него у току Другог светског рата и злогласне страховладе Павелићеве усташке Независне Државе Хрватске! Прве године рата живот је изгубило између 3.680 и 4.445 лица српске националности, или 55 одсто од укупног броја страдалих Срба. Велики број страдалих 1992. године је убедљив доказ српске неспремности за оружани обрачун. Срби су веровали да до оружаног сукоба неће доћи и нису благовремено формирали своје самосталне јединице. Уз то су се уздали у ЈНА као силу која неће дозволити оружане сукобе. Насупрот њима, муслимани су у Сарајеву, према властитом сведочењу, тада већ располагали са више од 40.000 наоружаних бораца сврстаних у неколико различитих војних и паравојних формација међу којима су по бројности доминирали Територијална одбрана и Патриотска лига. Расположива документација даје имена више од 3.500 лица која су одговорна за почињене злочине, а међу њима је и неколико стотина бивших робијаша. У рукама тих 3.500 нељуди била је и судбина сарајевских Срба. Спас само за Словенце и ЈеврејеАутор "Исламске декларације" чинио је све да на овом простору оствари свој сан и створи исламску државу чији би главни град било Сарајево. То му је већ на прву годишњицу рата у БиХ донело значајну награду. Зато је и извршен прогон и истребљења Срба. То је у јесен 1992. проузроковало и бекство Јевреја из овог града. Знали су, као и Срби што су знали, да је немогуће очекивати да се Алија Изетбеговић одрекне својих верских идеја. Треба подсетити да су тада српске власти, полиција и војска, на захтев и по наредбама др Радована Караџића, све учинили да би омогућили прво Јеврејима, а потом и ништа мање уплашеним Словенцима да напусте и побегну из мултиетничког муслиманског Сарајева. Нажалост, Срби су остали у сарајевском гетоу усамљени и нико није ни покушао да им притекне у помоћ. Напротив! Ускоро по изласку из Сарајева и Јевреји и Словенци су се просто утркивали у оптужбама против свега што је српско и придружили се невиђеној пропагандној кампањи која је буктала у западној Европи, у исламским земљама, а понајвише у Сједињеним Државама. Са ретким изузецим тиме су из Сарајева избегли Јевреји и Словенци уништили и своје властито достојанство које су до тада имали у Сарајеву. Ритуална мучењаТешко је објаснити како се у то, за пробијање истине критично време, Стејт департменту омакло да у свом четвртом извештају од 28. децембра 1992. године пусти у јавност сведочење америчког хирурга Макнамаре Кенета из Фермионта, држава Калифорнија, члана екипе "Ирска медицинска организација". Он је као лекар-добровољац радио у болници "Кошево" и за само две седмице евидентирао је 29 случајева ритуалног мучења и присилног обрезивања затвореника српске националности. Тај обред су у сарајевским логорима за Србе најчешће вршили муџахедини из Сауди Арабије и Авганистана. Доктор Кенет сведочи да је лично лечио неког несрећног младића, Србина од 18 година, коме је морао да ампутира полни орган. Два спискаМуслимани су у два наврата обелоданили спискове погинулих цивила током рата у Сарајеву. У првом, објављеном у листу "Ослобођење", почетком 1998. године тврди се да је настрадало укупно 7.626 људи, од чега тек 356 Срба.
Четири године касније, у недељнику "Дан" објављен је нови списак у коме је регистровано укупно 11.901 мртав војник и цивил. Тада је наведено да је током рата настрадало и 1.032 лица српске националности.
Извор: Вести, Франкфурт, 27. септембар 2010, штампано издање
http://www.vesti-online.com/Stampano-izdanje/27-09-2010/Feljton/84689/Vesto-skrivana-tajna-
|
|||||
| Следећи > |
|---|
