Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна arrow Досије општина arrow Рат 1992-1995. г. arrow Мркоњић Град arrow Починиоци злочина
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Јошаница: Након напада пронашао мртве стрица и стрину у Црнетићима Штампај Пошаљи
Среда, 02 октобар 2024
Marija Taušan | 1. oktobra 2024 | Detektor.ba

Свједоци Тужилаштва Босне и Херцеговине присјетили су се напада на Јошаницу код Фоче из децембра 1992. и мртвих мјештана које су пронашли.

Микајло Пљеваљчић казао је да је живио у засеоку Црнетићи у мјесној заједници Јошаница и да су нападнути 19. децембра. “До тад смо ноћили у шуми због страха од напада“, рекао је свједок.

Он је казао да је био војно ангажован, а да је у селу држао страже када није био на положају. Испричао је да је с рођаком Јовом планирао радити пољопривредне послове, када је 19. децембра ујутро запуцало.
Казао је да су неке штале и куће већ горјеле, те да је рафал отворен на њега док је покушавао доћи до своје куће. Како је навео, рођак му је рекао да се пази штале, те је отворио ватру у том правцу.

“Побјегао сам према Шкобаљима шумом. Нема одакле не пуца, читава Јошаница гори“, присјетио се свједок.

Додао је да се морао вратити и да се скривао у шуми док није дошла војска из Фоче.

Послије је, како је испричао, пронашао мртве стрица Радета, стрину Стану и њиховог сина Драгомира. Навео је да им се кожа објесила и лице се није видјело. Навео је да су Неђу Ивановића из села нашли мртвог послије неколико мјесеци.

Ферид Буљубашић, Ахмед Сејдић, Рашид Собо, Шевко Глушац, Закир Јамак, Бахрудин Мухић, Адем Фехрић, Мустафа Пољо, Енвер Кустура, Мухамед Лиска, Сакиб Чакар, Изет Сејдић и Мунир Нало, некадашњи команданти и припадници Армије БиХ, оптужени су за злочине почињене на подручју Фоче, Вишеграда и Чајнича од аугуста 1992. до фебруара 1993. године.

На питања Одбрана, Пљеваљчић је прецизирао да су и он и рођак Јово запуцали према штали. Казао је да се чула пуцњава током ноћи уочи напада.

Свједок Десимир Благојевић казао је да је био војно ангажован, али да није ишао на положај јер му је речено да у Црнетићима чува стражу.

“Увече смо спавали у дрвеној гаражи усред села, ујутру свако својим путем. Остали су спавали по шаторима у шуми, нико није смио у кући“, рекао је свједок.

Он је казао да је с још двојицом мјештана чувао стражу у ноћи уочи напада и да је то јутро видио како горе двије штале.

“Почела је пуцњава… Кад сам сконтао да нам прилазе, да су нас опколили, почео сам да бјежим“, навео је свједок.

Казао је да је на Петацима наишао на засједу и на трен видио војнике са свијетлим капама који су запуцали на њега, те се вратио у шуму док није пристигла војска.

Неђо Ивановић је ишао за мном, био је старији човјек и ишао је спорије. Наишао је на Петаке, не знам ко га је убио“, рекао је Благојевић, додајући да су Ивановићево тијело пронашли послије три до четири мјесеца.

Казао је да су након напада пронашли убијене Радета, Стану и Драгу Пљеваљчића код њихове куће. Према његовим ријечима, Раде и Стана су били старији и болесни, па нису могли ићи да ноће изван куће.

Он је навео да су његова и још неке куће у Црнетићима изгорјеле, а неке нису.

Свједок је браниоцу Нермину Мулалићу потврдио да нема директна сазнања како су мјештани страдали. Потврдио је и да је Неђо Ивановић имао пушку кад га је срео, а да је Драго Пљеваљчић држао стражу.

На питања бранитељице Мирне Авдибеговић казао је да је и он узвратио ватру, како је рекао, тек толико да се огласи, да знају да има неко. Потврдио је да је у Гапићима била војна кухиња и да су ту били људи који су је обезбјеђивали.

Суђење се наставља 8. октобра.





AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >