| Свједок на суђењу Дудаковићу: Никада нисам сазнала шта се догодило са мојом баком |
|
|
| Понедељак, 22 јул 2024 | |
|
22.07.2024 | Срна | Глас Српске
На суђењу бившем команданту Петог корпуса такозване Армије БиХ Атифу Дудаковићу и припадницима овог корпуса за злочине над српским борцима и цивилима у више крајишких општина 1995. године свједок Тужилаштва БиХ Радмила Билбија изјавила је да никад није сазнала шта се догодило с њеном баком, која је остала у селу Доњи Дабар код Санског Моста након гранатирања у октобру.
Билбија је рекла да је живјела у селу Хусимовци и да су напустили то подручје 10. октобра 1995. након што су два дана гранитирани с подручја Грмеча.
„Бјежимо од муслиманских снага које нас два дана гранатирају… Ми смо се сналазили како је ко знао и умио", каже Билбја, преноси Бирн.
Она је навела да је њена бака Стоја Марјановић живјела у сусједном Доњем Дабру и да је бака, која је тада имала 92 године, била покретна, те да се бавила пољопривредом и стоком.
Од тетке је чула да бака не жели да иде.
"Каже да не жели да иде из своје куће, јер њој нико ништа неће, да је преживјела два рата", наглашава Билбија.
Она је рекла да никад нису сазнали шта се догодило с баком нити су пронашли њене остатке.
Навела је да су 1998. били у Доњем Дабару и да су затекли све спаљено и порушено.
Испред врата, како је испричала, видјели су полунагорјеле бакине опанке.
Бранилац Хусеин Мухић питао је Билбију да ли су на подручју Дабра од половине септембра вођене борбе између двије војске, на шта је одговорила да су борбе биле на Грмечу а да су села испод.
Мирко Шавија је рекао да су његови родитељи живјели у селу Подлуг код Санског Моста и да се чуо с њима до 10. октобра 1995.
"Разговарао сам с мајком, питам какво је стање, каже да је вријеме прелијепо, да народ бере кукурузе, чује се покоји пуцањ. Послије сам звао нико се не јавља", присјетио се Шавија.
Он је рекао да је послије сазнао да је Сански Мост пао и да је нашао мајку у Приједору, те је довео код своје породице у Градишку.
Шавија каже да му је она испричала како је њу и једну комшиницу повезло војно возило кад их је затекло на путу.
Отац Бошко, који је био 1919. годиште је, како је сазнао, остао.
Свједок је испричао како је од једног човјека чуо да је видио његовог оца на телевизији међу заробљеницима, те да је наредних мјесеци ишао у Оштру Луку, али да ниједан цивил није био размијењен.
Казао је да је његов отац био болестан, али да је имао хране и лијекова у кући.
Шавија је рекао да је на крају иденитификовао тијело оца.
Суђење се наставља 9. септембра.
За злочине на подручју Босанског Петровца, Кључа, Босанске Крупе и Санског Моста, укључујући убиства више од 300 особа, прогоне и уништење вјерских објеката, суди се бившем команданту и припадницима Петог корпуса тзв. Армије БиХ – Атифу Дудаковићу, Санелу Шабићу, Ибрахиму Шиљдедићу, Сафету Салихагићу, Адису Зјакићу, Реџепу Злојићу, Самиру Солаковићу, Фатмиру Муратовићу, Мухарему Алешевићу, Хусеину Балагићу, Едину Домазету, Ејубу Кожењићу, Ибрахиму Надаревићу и Саиду Мујићу.
|
| < Претходни | Следећи > |
|---|
