Институт за истраживање српских страдања у XX веку

03/07/2024 | Аутор: РТРС

Милан Тегелтија, савјетник предсједника Републике Српске у ауторској колумни дотакао се иранског модела политичког система у Сарајеву и бошњачке исламске револуције.

Колумну преносимо у цјелости:

Када су Алија Изетбеговић и Хасан Ченгић као носиоци младомуслиманског покрета у БИХ, као сунитски муслимани, почели да успостављају и граде везе са шитским Ираном, многима је то изгледало нелогично, контрадикторно, неконзистентно с обзиром на антагонизам сунита и шита у исламском свијету. Међутим данас у Сарајеву видимо резултате тог стратешки добро промишљеног и на крају треба рећи успјешног потеза.

За почетак ове анализе позабавићу се прије свега Иранском исламском револуцијом и политичким системом успостављеним након ње, како би и у наставку анализе могао да извршим компарацију са оним што зовем прикривена "бошњачка исламска револуција" и политичким системом успостављеним након ње у дијелу ФБИХ предоминантно насељеном Бошњацима-муслиманима.

Иранска исламска револуција започела је у јануару 1978. године и њен резултат је трансформација Ирана из Краљевине на челу са Шахом Мохамедом Резом Пахлавијем у Исламску Републику са ајатолахом Хомеинијем (врховним вјерско-политичким водјом) на челу, а који је уједно био и вођа револуције и оснивач исламске републике.

Оно што је интересантно за ову анализу је управо комбинација државног уређења "Република" и придјева Исламска, која представља контрадикцију и суштински оксиморон.

Но да пођемо од почетка, Ислам на догматској равни не познаје и не признаје демократију и то је опште позната чињеница коју није потребно посебно доказивати. Са друге стране Република је у начелу демократски облик државног и друштвеног уређења.

Међутим, Иран је након исламске револуције спојио управо ове двије теоретски неспојиве категорије и суштински направио дуално државно уређење, које је у једном дијелу има карактерестике демократије са свим демократским институцијама а у другом представља класичну теократију.

Дакле, у Ирану постоји Парламент, Влада, Предсједник... постоје избори и грађани бирају на изборима своје представнике, са друге стране постоји врховно вјерско-политичко лидерство оличено у врховном вјерско-политичком вођи Ајатолаху, који се не бира путем избора, али који је у политичком систему Исламске Републике Иран врховни вјерско-политички ауторитет, који изнад свих демократски изабраних институција, који нема нити може да има опозицију у Ирану. Подсјећа ли вас то на нешто? Наравно не у потпуности формализовано, али сусштински подсјећа ли вас то на дио ФБИХ предоминантно насељен Бошњацима, гдје су успостављене све демократске институције, гдје се одржавају избори, али гдје постоји и Реис ул Улема као неприкосновени вјерско-политички ауторитет, који је изнад свих других ауторитета и који нема и не може да има било какву опозицију.

Да се вратимо Алији Изетбеговићу и Хасану Ченгићу као носиоцима младомуслиманског покрета у БиХ 80-их и 90-их година прошлог вијека и њиховом наизгелд контрадикторном успостављању и грађењу веза са шитском Исламском Републиком Иран, иако су они сами муслимани-сунити (антагонизам шита и сунита у исламском свијету је опште позната чињеница).

Наиме, поставља се логично питање зашто су се Алија Изетбеговић и Хасан Ченгић, наизглед контрадикторно, опредијелили да успостављају везе са шитским Исламом и на тај начин можда испровоцирају осуду сунитског исламског свијета на челу са Саудијском Арабијом која са Ираном има врло тешке односе препуне антагонизма и оспоравања.

Одговор на то питање лежи у чињеници да су и Алија Изетбеговић и Хасан Ченгић у Иранском моделу исламске револуције и исламске републике пронашли једини могући примјенљив исламски државни рецепт који је могуће имплементирати у Босни и Херцеговини, која се налази у Европи у трбуху Европског континента.

Наиме схватили су да модел арапских исламских теократија није могуће имплементирати у Европи и да би такав пројекат унапријед био осуђен на пропаст, и зато су се опредјелили за комбиновани приступ, а то је управо тај контрадиктарни модел "исламске републике", која ће створити привид демократије , која ће изградити демократске институције и одржавати изборе , која ће бити привид секуларности и демократије коју могу "продати Западу и Европи" али која ће у својој суштини бити под врховним вјерско-политичким исламским лидерством и вођењем од стране Исламске Заједнице и Реис ул Улемом као врховним (истина неформалним) вјерско-политичким ауторитетом, који се опет као и у Изборима не бира на демократским изборима.

Данас у Дијелу БиХ предоминантно насељеном бошњачком популацијом управо гледамо резултат те идеје и тог стратешког опредјељења Алије Изетбеговића и Хасана Ченгића које је заживјело у друштвено-политичкој стварности Босне и Херцеговине.

Оно што из Исламске Републике Иран нису могли да имплементирају, то је Уставно позиционорање Реис ул Улеме као врховног вјерско-политичког вође (како је Ајатолах позициониран у Ирану), јер такав очигледан Ирански политички концепт не би могао добити одобравање запада и Европе. Зато су га оставили у позицији неформалног али стварног вјерско-политичког ауторитета изнад свох других политичких ауторитет, створивши привид секуларности и одвојености вјере и политике, док су у стварности урадили све како би Реиса учинили неспорним вјерско-политичким ауторитетом, који своју улогу "врховног вјерско-политичког вође Бошњака" обавља из политичке сјене, искључиво због европског геополитичког окружења које било какву формализацију моћи Реис ул Улеме не би могло да прихвати.

Дакле ако упоредимо Иран и дио БИХ предоминантно насељен Бошњацима резултат је сљедећи.

1. Постоје ли избори ? Постоје и у Ирану и у том дијелу БИХ.

2. Постоје ли демократске институције (Предсједник, Парламент , Влада итд ) ?Постоје и у Ирану и у БиХ.

3. Постоји ли врховни вјерско-политички ауторитет? Постоји и у Ирану и у БиХ.

4. Обавља ли тај врховни вјерско-политички ауторитет састанке са политичким лидерима и међународним представницима ? Обавља и у Ирану и у БИХ.

5. Поставља ли тај врховни вјерско-политички ауторитет политичке циљеве и приоритете народа? Поставља и у Ирану и у БИХ.

6. Има ли тај врховни вјерско-политички ауторитет било какву опозицију? Нема ни у Ирану ни у БиХ.

7. Бира ли се тај врховни вјерско-политички ауторитет на демократским изборима? Не бира ни у Ирану ни у БиХ.

Једина разлика између Ирана и тог дијела БИХ је што је та позиција врховног вјерско-политичког ауторитета формализована а у том дијелу БИХ прикривена.

Због тога, данас у том дијелу Босне и Херцеговине предоминантно насељеним Бошњацима гледамо суштински (не формално) уствари Ирански исламски модел републиканске демократије и слободно можемо рећи да је младомуслимански покрет на челу са Алијом Изетбеговићем и Хасаном Ченгићем, успјешно извршио прикривену бошњачку исламску револуцију у срцу и пред очима Европе и цјелокупног запада и то им је прошло!