Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна
На подручју општине Сребреница од 1992. до 1995. године убијено је или умрло, после стравичних тортура, 3287 Срба, То није коначан број. 
 
 
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Укључите се...

Петнаестак година после завршетка рата у Босни и Херцеговини и поред дугогодишњих настојања да обухватимо све српске жртве, свесни смо да наша настојања још нису довела до потпуних резултата. 
 
Сматрамо да бисмо у вашу помоћ могли да успешније окончамо овај одговорни задатак и стога вам упућујемо позив да нам у томе помогнете.   Више...

Помозите

Позивамо Вас да уколико сте у могућности помогнете издања „Института за истраживање српских страдања“ у XX веку. 
 
За динарске и девизне уплате:
Текући рачун: 205-136879-52 
Комерцијална банка Београд
 

Тегелтија: Ирански модел политичког система у Сарајеву и бошњачка исламска револуција Штампај Пошаљи
Петак, 05 јул 2024
03/07/2024 | Аутор: РТРС

Милан Тегелтија, савјетник предсједника Републике Српске у ауторској колумни дотакао се иранског модела политичког система у Сарајеву и бошњачке исламске револуције.

Колумну преносимо у цјелости:

Када су Алија Изетбеговић и Хасан Ченгић као носиоци младомуслиманског покрета у БИХ, као сунитски муслимани, почели да успостављају и граде везе са шитским Ираном, многима је то изгледало нелогично, контрадикторно, неконзистентно с обзиром на антагонизам сунита и шита у исламском свијету. Међутим данас у Сарајеву видимо резултате тог стратешки добро промишљеног и на крају треба рећи успјешног потеза.

За почетак ове анализе позабавићу се прије свега Иранском исламском револуцијом и политичким системом успостављеним након ње, како би и у наставку анализе могао да извршим компарацију са оним што зовем прикривена "бошњачка исламска револуција" и политичким системом успостављеним након ње у дијелу ФБИХ предоминантно насељеном Бошњацима-муслиманима.

Иранска исламска револуција започела је у јануару 1978. године и њен резултат је трансформација Ирана из Краљевине на челу са Шахом Мохамедом Резом Пахлавијем у Исламску Републику са ајатолахом Хомеинијем (врховним вјерско-политичким водјом) на челу, а који је уједно био и вођа револуције и оснивач исламске републике.

Оно што је интересантно за ову анализу је управо комбинација државног уређења "Република" и придјева Исламска, која представља контрадикцију и суштински оксиморон.

Но да пођемо од почетка, Ислам на догматској равни не познаје и не признаје демократију и то је опште позната чињеница коју није потребно посебно доказивати. Са друге стране Република је у начелу демократски облик државног и друштвеног уређења.

Међутим, Иран је након исламске револуције спојио управо ове двије теоретски неспојиве категорије и суштински направио дуално државно уређење, које је у једном дијелу има карактерестике демократије са свим демократским институцијама а у другом представља класичну теократију.

Дакле, у Ирану постоји Парламент, Влада, Предсједник... постоје избори и грађани бирају на изборима своје представнике, са друге стране постоји врховно вјерско-политичко лидерство оличено у врховном вјерско-политичком вођи Ајатолаху, који се не бира путем избора, али који је у политичком систему Исламске Републике Иран врховни вјерско-политички ауторитет, који изнад свих демократски изабраних институција, који нема нити може да има опозицију у Ирану. Подсјећа ли вас то на нешто? Наравно не у потпуности формализовано, али сусштински подсјећа ли вас то на дио ФБИХ предоминантно насељен Бошњацима, гдје су успостављене све демократске институције, гдје се одржавају избори, али гдје постоји и Реис ул Улема као неприкосновени вјерско-политички ауторитет, који је изнад свих других ауторитета и који нема и не може да има било какву опозицију.

Да се вратимо Алији Изетбеговићу и Хасану Ченгићу као носиоцима младомуслиманског покрета у БиХ 80-их и 90-их година прошлог вијека и њиховом наизгелд контрадикторном успостављању и грађењу веза са шитском Исламском Републиком Иран, иако су они сами муслимани-сунити (антагонизам шита и сунита у исламском свијету је опште позната чињеница).

Наиме, поставља се логично питање зашто су се Алија Изетбеговић и Хасан Ченгић, наизглед контрадикторно, опредијелили да успостављају везе са шитским Исламом и на тај начин можда испровоцирају осуду сунитског исламског свијета на челу са Саудијском Арабијом која са Ираном има врло тешке односе препуне антагонизма и оспоравања.

Одговор на то питање лежи у чињеници да су и Алија Изетбеговић и Хасан Ченгић у Иранском моделу исламске револуције и исламске републике пронашли једини могући примјенљив исламски државни рецепт који је могуће имплементирати у Босни и Херцеговини, која се налази у Европи у трбуху Европског континента.

Наиме схватили су да модел арапских исламских теократија није могуће имплементирати у Европи и да би такав пројекат унапријед био осуђен на пропаст, и зато су се опредјелили за комбиновани приступ, а то је управо тај контрадиктарни модел "исламске републике", која ће створити привид демократије , која ће изградити демократске институције и одржавати изборе , која ће бити привид секуларности и демократије коју могу "продати Западу и Европи" али која ће у својој суштини бити под врховним вјерско-политичким исламским лидерством и вођењем од стране Исламске Заједнице и Реис ул Улемом као врховним (истина неформалним) вјерско-политичким ауторитетом, који се опет као и у Изборима не бира на демократским изборима.

Данас у Дијелу БиХ предоминантно насељеном бошњачком популацијом управо гледамо резултат те идеје и тог стратешког опредјељења Алије Изетбеговића и Хасана Ченгића које је заживјело у друштвено-политичкој стварности Босне и Херцеговине.

Оно што из Исламске Републике Иран нису могли да имплементирају, то је Уставно позиционорање Реис ул Улеме као врховног вјерско-политичког вође (како је Ајатолах позициониран у Ирану), јер такав очигледан Ирански политички концепт не би могао добити одобравање запада и Европе. Зато су га оставили у позицији неформалног али стварног вјерско-политичког ауторитета изнад свох других политичких ауторитет, створивши привид секуларности и одвојености вјере и политике, док су у стварности урадили све како би Реиса учинили неспорним вјерско-политичким ауторитетом, који своју улогу "врховног вјерско-политичког вође Бошњака" обавља из политичке сјене, искључиво због европског геополитичког окружења које било какву формализацију моћи Реис ул Улеме не би могло да прихвати.

Дакле ако упоредимо Иран и дио БИХ предоминантно насељен Бошњацима резултат је сљедећи.
1. Постоје ли избори ? Постоје и у Ирану и у том дијелу БИХ.
2. Постоје ли демократске институције (Предсједник, Парламент , Влада итд ) ?Постоје и у Ирану и у БиХ.
3. Постоји ли врховни вјерско-политички ауторитет? Постоји и у Ирану и у БиХ.
4. Обавља ли тај врховни вјерско-политички ауторитет састанке са политичким лидерима и међународним представницима ? Обавља и у Ирану и у БИХ.
5. Поставља ли тај врховни вјерско-политички ауторитет политичке циљеве и приоритете народа? Поставља и у Ирану и у БИХ.
6. Има ли тај врховни вјерско-политички ауторитет било какву опозицију? Нема ни у Ирану ни у БиХ.
7. Бира ли се тај врховни вјерско-политички ауторитет на демократским изборима? Не бира ни у Ирану ни у БиХ.

Једина разлика између Ирана и тог дијела БИХ је што је та позиција врховног вјерско-политичког ауторитета формализована а у том дијелу БИХ прикривена.

Због тога, данас у том дијелу Босне и Херцеговине предоминантно насељеним Бошњацима гледамо суштински (не формално) уствари Ирански исламски модел републиканске демократије и слободно можемо рећи да је младомуслимански покрет на челу са Алијом Изетбеговићем и Хасаном Ченгићем, успјешно извршио прикривену бошњачку исламску револуцију у срцу и пред очима Европе и цјелокупног запада и то им је прошло!


AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >