| Ганић и остали: Видио убиства тројице припадника ЈНА у Добровољачкој улици |
|
|
| Среда, 03 јул 2024 | |
|
Enes Hodžić | 3. јул 2024 | Detektor.ba
Свједок Тужилаштва Босне и Херцеговине испричао је како је 3. маја 1992. заробљен у Добровољачкој улици у Сарајеву, гдје је видио убиства тројице припадника Југословенске народне армије (ЈНА).
Славко Савовић испричао је како се средином априла 1992. године добровољно пријавио у резервни састав ЈНА и да је распоређен у 1. чету Војне полиције, као члан посаде борбеног оклопног возила (БОВ) у касарни “Виктор Бубањ”.
На питање тужиоца Младена Вукојичића о догађајима од 2. маја, присјетио се да су око поднева добили наредбу за покрет, те да су упућени према команди 2. армијске области да би је заштитили. На путу до команде, на Скендерији, видио је рањене и мртве војнике, те је његовом БОВ-у и још једном транспортеру наређено да наставе пут.
Након доласка пред команду, дошло је до пушкарања, а Савовић је додао да је испред видио особе, од којих су неке биле у маскирним униформама, неке у цивилној одјећи, с береткама на глави, те љиљанима и ознакама Патриотске лиге. Након повремених пушкарања, додао је, током ноћи није било дејстава.
Испричао је свједок како им је 3. маја ујутро извјесни заставник Милидраг рекао да су у току преговори да се мирно повуку из касарне. Касније током дана, почела су долазити ЈНА возила, претпоставља из Лукавице, у која су утоваривани документација, ормари и столице, те да није било пуцања. Присјетио се и како је у једном тренутку видио Алију Изетбеговића, док је прекопута паркинга стајала већа група људи, наоружаних, који су имали аутоматске пушке и беретке.
Након што су ствари утоварене, додао је, формирана је колона, која је кренула у мирнодопском поретку. Присјетио се да је након покрета колона стала код прве кривине и да су чули ударање неколико метака од оклоп транспортера у којем је био. Након што су добили наредбу да изађу и предају се, испричао је како је десетар Симић отворио врата, да су чули пуцњеве и да је Симић пао, али да није видио да ли је био наоружан.
Након овог догађаја и остали су изашли из возила, а Савовић је додао да је пао с десне стране и да је видио Симића и испод њега крв. У том тренутку пришла им је група људи, која им је скидала опрему, а присјетио се да су понеког и ударали. Додао је да је, док је лежао, видио два официра са чиновима како клече док у њих пуца група од три-четири особе и да су они након тога пали, а да је нека жена црне косе вриштала поред њих.
Послије тога чуо је наредбу да се заустави пуцање, након чега су одведени у просторије МУП-а, гдје су их чувала “четири врло озбиљна и спремна лика”, који су препознали и тукли његовог командира Богољуба Пелемиша јер је он, како се сјећа, раније у насељу Отока пријетио да ће “зољом” срушити зграду.
Послије су, додао је, пребачени у ФИС, гдје је видио у свлачионицама два војника који су претучени, од којих је једног препознао као Гордана Вуковића. Додао је да је и он добио један ударац у лице током одласка у WЦ. Присјетио се и да је заробљене војнике тукао мушкарац надимка Рус, који је са собом водио пса и тјерао га да “гризе војводе”, а додао је и да је “сломио кундак о леђа” Вуковића.
Након тога чуо је да ће доћи до размјене, а на питање тужиоца одговорио је да им нико није пружао никакву помоћ. Додао је да су провели ноћ у ФИС-у, након чега су стигли Црвени крст и телевизија, те да је у том тренутку Рус дошао до њих и казао им да је стигао ту и Јусуф Пушина, који је рекао да их све треба ликвидирати, а након неког времена је размијењен и одвезен у Лукавицу.
За напад на колону, убиства, рањавање и злостављање припадника Југословенске народне армије и цивила оптужени су Ејуп Ганић, Заим Бацковић, Хамид Бахто, Хасан Ефендић, Фикрет Муслимовић, Јусуф Пушина, Бакир Алиспахић, Енес Бездроб, Исмет Дахић и Махир Жишко, који су обављали високе политичке, војне и полицијске дужности.
Одговарајући Одбранама, свједок је испричао како су у колони у Добровољачкој улици била само два борбена возила, те да се у његовом налазило десет војника с пиштољима, аутоматским пушкама, бомбама и муницијом.
Ганићевој бранитељици Лејли Човић је одговорио како је, након размјене, од 1992. до 1995. године долазио на Грбавицу, у војно-полицијске патроле, као припадник Војне полиције Војске Републике Српске.
Муслимовићев бранилац Сенад Пизовић је подсјетио свједока на исказ из 2011. у којем је рекао да је око десетара Симовића била група цивила с аутоматским пушкама, те је Савовић потврдио да је то тачно.
Одговарајући на остала питања, додао је да се 1992. пријавио као добровољац због личног убјеђења.
Наставак суђења заказан је за 10. јули, иако је у име Одбрана реагирала бранитељица Човић, позивајући се на одлуку Адвокатске коморе о заказивању суђења једном мјесечно због неисплаћивања накнада адвокатима.
|
| < Претходни | Следећи > |
|---|
