Институт за истраживање српских страдања у XX веку

Почетна страна
НАЈМАЊЕ 7.432 Срба убијено је у Сарајеву од 1992. до 1995. године. Толиком броју жртава се знају имена и презимена, места рођења и смрти - и још 856 несталих. То нису коначане бројке.
 
AddThis Social Bookmark Button
 

Укључите се...

Петнаестак година после завршетка рата у Босни и Херцеговини и поред дугогодишњих настојања да обухватимо све српске жртве, свесни смо да наша настојања још нису довела до потпуних резултата. 
 
Сматрамо да бисмо у вашу помоћ могли да успешније окончамо овај одговорни задатак и стога вам упућујемо позив да нам у томе помогнете.   Више...

Помозите

Позивамо Вас да уколико сте у могућности помогнете издања „Института за истраживање српских страдања“ у XX веку. 
 
За динарске и девизне уплате:
Текући рачун: 205-136879-52 
Комерцијална банка Београд
 

Иванишевић: Питати Мехмедалију Ахмића, да ли је и он жртва "геноцида" Штампај Пошаљи
Четвртак, 13 јун 2024
 Миливоје Иванишевић
СРНА | 13.06.2024 | Глас Српске
 
БЕОГРАД- Директор Института за истраживање српских страдања у 20. вијеку Миливоје Иванишевић изјавио је Срни да је саопштење Министарства спољних послова Русије о томе да је број Бошњака страдалих у Сребреници фалсификован и недоказив потврда оног што он говори деценијама и поручио да свијет треба да сазна и то да су српски војници и народ учинили све да заштите бошњачке цивиле у Подрињу и указао на случај Мехмедалије Ахмића.

Иванишевић је рекао да они којим су пуна уста геноцида који су наводно починили Срби сада треба да пронађу Мехмедалију /Сафета/ Ахмића, који је у доби од 12 година скоро тотално спржен у акцији доставе хуманитарне помоћи муслиманима Сребренице и Церске "Падобран", а кога су Срби прво избавили из тог подручја, а потом спасили на Војномедицинској академији у Београду.


Он је навео да су тог 17. маја када је малишан страдао трајале жестоке борбе на периферним дијеловима Братунца око брда Чауш, да су српске жене и дјеца биле измјештене у сусједну Љубовију, а припадници Братуначке бригаде покушавали да зауставе продор муслимана у центар општине.

"У касним поноћним часовима тог 17. маја 1993. године услиједио је с муслиманске стране паничан позив за прекид сукоба. Браниоци Братунца, не знајући ни сами зашто, страхујући да је у питању можда неко ратно лукавство, ипак су послије муслимана и сами обуставили пуцњаву", навео је Иванишевић.

Он је нагласио да су се на линији сукоба појавили представници организације "Љекари без границa" и затражили од српских војника да преузму тешко повријеђеног, скоро полумртвог, муслиманског дјечака.

"То дете је на српској страни изазвало опште узнемирење и недоумицу. Људи из Братунца су се понијели као праве комшије, пожртвовано, али и сами су били немоћни. Једино што су љекари из Дома здравља могли да учине јесте да позову Београд. Након неколико сати Мехмедалија је хеликоптером превезен на ВМА гдје је лијечен до 19. јануара 1994. године", рекао је Иванишевић.

Он је указао да је за санирање веома дубоких опекотине које су обухватале скоро 65 одсто површине дјечаковог тијела извршено једанаест пластичних операција.

"У то вријеме су све болнице у Србији и Београду, па и елитна ВМА, биле препуне људи страдалих од муслиманског оружја. Дјечак је лежао у истим просторијама у којима су се налазили српски рањеници, па и инвалиди, који су страдали у сукобима са муслиманским оружаним формацијама. Само неколико мјесеци прије страдања овог малог муслимана и лијечења у Београду његови сународници су разорили и поубијали више десетина Срба у братуначким и сребреничким мјесним заједницама Кравица и Скелани. Међутим, то нико није спомињао", рекао је Иванишевић.

Он је нагласио да је Мехмедалија постао предмет посебне пажње и његе медицинског особља и безмало свих пацијената ВМА.

"У извјештају Клинике за пластичну хирургију ВМА од 29. децембра 1993. године, између осталог, је записано: Због утрошености постојећих резерви ксенографта и синтетичких замјеника коже, као и ситуације у којој се нашла наша земља због санкција међународне заједнице, били смо принуђени да тражимо добровољне даваоце коже. Јавило се преко 20 добровољних давалаца коже", навео је Иванишевић у писаној изјави Срни.

Он је нагласио да је послије извршене селекције узета кожа од седам грађана Србије углавном са подручја Београда: Мише Стаменова, Добривоја Илића, Златана Шошкића, Алексанра Ђуретића, Ненада Стевановића, Ратка Шувака и Милана Давидовића.

"Медицински досије овог малог муслиманског пацијента потписали су, надам се да и њихова имена смијем поменути, српски војни љекари највишег медицинског ранга: начелник Одјељења за опекотине Клинике за пластичну хирургију и опекотине ВМА пуковник Драгослав Божиновић, начелник Клинике за пластичну хирургију и опекотине ВМА пуковник Бранислав Пантелић", навео је Иванишевић.

Он је нагласио и да је лијечење Мехмедалије Ахмића коштало је 170.234,10 тадашњих њемачких марака, а трошкове је поднијела Југославија, односно ВМА.

"Послије успјешног лијечења дјечак се вратио својој породици и својим сународницима", рекао је Иванишевић.

Он каже да би волио да Мехмедалију Ахмића данас неко пронађе и позабави се њим.

"Кад свет већ окреће главу од снимка где генерал Ратко Младић лично даје обећање муслиманским цивилима у Сребреници да ће безбедно бити пребачени у Кладањ, можда би неко коме је стало до истине требао да нађе Мехмедалију и да га упита је ли и он жртва геноцида", истакао је Иванишевић.




AddThis Social Bookmark Button
 
< Претходни   Следећи >