Институт за истраживање српских страдања у XX веку

12.05.2024 | Политика

Међународно право засновано на Повељи Уједињених нација могло би ускоро да доживи још један тежак пораз. Реч је о резолуцији о Сребреници и наводном геноциду који је тамо почињен пре готово три деценије, а коју је у Генералној скупштини УН „истакло“ Сарајево, без икакве сагласности и договора са ентитетима, мимо воље Републике Српске.

Србија, на челу са својим председником Александром Вучићем, већ недељама води борбу против усвајања срамног документа којим би се, фактички, цео српски народ прогласио за геноцидан, и то онај исти народ који је поднео огромне жртве - од фашиста, нациста, усташа у два светска рата.

Председник Вучић, недавно је, својим вишедневним присуством у Њујорку заједно са члановима нашег тима и састанцима са представницима више од стотину држава, успео је да одложи гласање о резолуцији упркос снажним притисцима великих сила на земље-чланице УН.

И док битка Србије не престаје, за „Новости“, о овој теми која би имала последице по темеље светског поретка, говоре наши угледни правници.

Постали су гробари међународног права

„Подношење иницијативе за изгласавање резолуције у Генералној скупштини УН, везано за наводни геноцид у Сребреници, представља флагрантно кршење међународног права и то у више нивоа. Првим нивоом може се сматрати сама иницијатива коју је, без консултација са свим члановима представништва БиХ, поднео стални представник Босне и Херцеговине у УН. Оваквим његовим чином прекршено је унутрашње право БиХ, као државе са једне стране, а и међународно право које представља извор права пре свега, Дејтонски споразум и одговарајући устав. Сви ови документи заједно предвиђају да ће се све одлуке које се тичу међународно-правних и међународно-политичких односа, доносити консензусом сва три конститутивна народа (Бошњака, Срба и Хрвата) и оба ентитета (Република Српска и Федерација). Овакав чин сталног представника БиХ и УН представља, не само противзаконито и противуставно понашање, као и кршење међународног права, већ и кривично дело.

Други облик кршења међународног права чине управо органи УН, који су гарант спровођења основног акта, тј. Дејтонског споразума. Године 2015, пред Саветом безбедности УН, разматран је предлог Велике Британије о изгласавању резолуције о Сребреници, са готово истоветном садржином у односу на овај предлог. Резултат гласања је био неповољан по предлагаче, с обзиром на то да је Руска Федерација употребила право вета. У складу са тим, а имајући у виду одредбе повеље УН и пословник о раду Генералне скупштине, питање које је расправљано пред Саветом безбедности се не може поново расправљати пред Генералном скупштином. Понашање супротно оваквој легислативи од стране органа УН представља кршење сопствених правила, а уједно и основних правила међународног права.

Да би се читава ствар на неки начин прикрила, предлагачи и они који стоје иза предлагача (спонзори), осмислили су да се ова резолуција донесе у оквиру изјашњавања Генералне скупштине по питањима „неговања историјског сећања“. Ово је учињено из два разлога. Прво, да би се замаскирало питање које је постављено пред Саветом безбености, а друго, да би се олакшало гласање у смислу успешности усвајања резолуције. У нормалним околностима, за усвајање резолуције била би неопходна двотрећинска већина, а под питањима „неговања историјског сећања“ довољна је квалификована већина присутних чланица УН на Генералној скупштини.

Дакле, може се закључити да су и представници БиХ и овлашћена лица органа УН, флагрантно кршили све правне норме које би биле забрана уопште могућности да се овакво питање разматра пред Генералном скупштином. Убеђења сам да овде није реч о правном незнању, већ о координисаном деловању у правцу стварања притиска на Србију и Републику Српску путем кршења и домаћег и међународног права. Једном речју, сви актери у овом поступку се могу комотно сматрати гробарима међународног права.

Такође сам мишљења да је доношење овакве резолуције њиховим иницијаторима неопходно ради убеђивања светске јавности да се у Сребреници догодио геноцид, супротно огромном броју мишљења стручњака из области историјских и правних наука. То је само доказ више да злочин који се догодио у Сребреници нема основна обележја геноцида, јер да их има, не би било потребно доносити резолуције, декларације и сличне акте“, рекао је адвокат Горан Петронијевић. 

Хоће да ослабе Србију

Ужас светских ратова навео је својевремено државе да предузму одлучне кораке како би се у будућности предупредили сукоби који прете да униште људску цивилизацију.

Најодлучнији корак тада био је оснивање Уједињених нација са циљем да се очува светски мир „и потврди вера у основна права човека, у достојанство и вредност људске личности, у равноправност мушкарца и жене, великих и малих народа“. Да би се очувала равноправност и сачувао мир основан је Савет безбедности са извршним овлашћењима да доноси најбитније одлуке по светски мир и очување равноправности.

Савет безбедности (са правом вета сталних чланица, које су пажљиво биране да нико не буде прегласан), јесте био ефикасан механизам како би се спречило прегласавање по најбитнијим питањима по мир и равноправност.

Бомбардовањем Србије и СРЈ 1999. без сагласности СБ УН, некажњавање, штавише подршка повредивости граница када је у питању признавање независности тзв. Косова грубо је погажен темељ светског мира.

Доношењем евентуалне резолуције о ничим доказаном, наводном, геноциду у Сребреници, прегласавањем у ГС УН, готово три деценије од завршетка рата на подручју бивше Југославије, баш сада када је свет на прагу трећег светског рата, могу слободно да кажем, као правник, Уједињене нације су престале да постоје. Као што је бомбардовање Србије 1999. био преседан за многобројне војне сукобе, тако ће и евентуална резолуција о Сребреници бити преседан за урушавање темеља „светског правног поретка“.

Србија данас јесте регионална суперсила, држава која расте и развија се и која је можда први пут независна у правом смислу те речи. Урушавање свега тога видим као једини разлог за доношење такве резолуције. У свету сигурно многи нису чули за Његоша, али ће верујем имати прилику да на примеру Србије схвате значење његових стихова: Тврд је орах воћка чудновата, не сломи га ал зубе поломи“, рекао је адвокат Игор Исаиловић. 

Обесмишљене су све вредности УН

„Резолуција о Сребреници, и кад буде усвојена, на начин на који ће бити изгласана, својом садржином и правим смислом, неће имати капацитет да постане акт међународног права. У својој суштини, она ће бити акт којим се међународно право, засновано на принципима и вредностима из Повеље УН, само негира и обесмишљава.

Она, стога, неће бити ни антисрпска; биће дубоко антицивилизацијска. Уосталом, као што је била и НАТО агресија на СР Југославију без одобрења СБ, зарад наводног спречавања хуманитарне катастрофе на КиМ, или као што је свакодневно флагрантно кршење Резолуције 1244 Савета безбедности, зарад „успостављања“ и „јачања“ владавине права и демократије на тзв. Косову.

Такви акти, по природи ствари, не могу имати „миротворну улогу“, већ могу само водити већој непринципијелности и неизвесности на глобалном нивоу. Према томе, резолуција о Сребреници неће бити никакав преседан, већ ће представљати континуитет трагично погрешних одлука једног дела међународне заједнице.

Српски народ неће први пут проћи голготу, али ће то, такође, не први пут, учинити као један од предводника слободарског света, оног који баштини праве принципе и вредности међународно-правног поретка. Политика државе Србије, стога, није како неки злонамерници кажу политика „седења на четири столице“, већ отворености ка све четири стране света. То препознаје једна велика Кина и њен достојанствени председник Си Ђинпинг. Отуда његова посета баш у тренутку кад се чини да ће међународно право засновано на Повељи УН доживети још један тежак пораз.

Економска сарадња и економски развој, култура сећања, култура искреног и пријатељског повезивања, доследна и упорна борба за светски мир, циљеви су и вредности које шире и јачају „фронт“ слободарских земаља у свету - било да су оне на Истоку, било да су, а биће их све више, на Западу.

Ако са резолуцијом о Сребреници међународно право поново умире, оно ће без сумње даљим повезивањем народа који поштују једни друге и желе мир у свету и „васкрснути““, рекао је др Владан Петровић, професор Правног факултета. 

https://www.politika.rs/scc/clanak/614006/Pravnici-o-najavljenoj-rezoluciji-o-Srebrenici-i-posledicama-po-Srbiju-i-svetski-poredak